Da ne dođe do „kratkog spoja”, kako alkohol deluje na aritmije?

Normalna srčana frekvencija u mirovanju iznosi između 60 i 100 otkucaja u minuti.  Ukoliko je srčani ritam, kada nismo fizički aktivni, brži ili sporiji, stručnjaci govore o poremećajima srčanog ritma ili aritmijama. Nepravilan srčani ritam može da bude posledica svakodnevnog stresa, ili da bude isprovociran određenim oboljenjima srca. Jedan od faktora koji može da utiče na srčani ritam jeste i konzumacija alkohola.

Alkohol i atrijalna fibrilacija

Aritmije su često bezazlene, od jednog preskočenog ili prevremenog otkucaja srca, ali nekad i životno ugrožavajuće epizode, kaže elektrofiziolog i kardiolog dr Roderik Tung.

Preporučujemo

Jedan od faktora koji može da utiče na srčani ritam jeste i količina alkohola koju konzumiramo. Lekari navode da alkohol može da izazove atrijalnu fibrilaciju, nepravilan ritam u gornjim srčanim komorama, koji pacijenti osećaju kao treperenje ili ubrzano "lupanje" u grudima. Atrijalna fibrilacija je učestala dugotrajna aritmija koja je značajan faktor rizika za razvoj moždanog udara i srčane insuficijencije.

- Pacijenti sa dijabetesom, apnejom u snu, povišenim krvnim pritiskom i gojaznošću imaju povećan rizik od atrijalne fibrilacije. Pored toga, prekomerno konzumiranje alkohola može dovesti do stanja poznatog kao "sindrom prazničnog srca", kada se aritmije javljaju posle opijanja - navodi dr Tung.

Kako alkolol deluje na telo?

Kardiolozi objašnjavaju da alkohol, preko svojih metabolita, na primer acetaldehida, koji se proizvodi u jetri razgradnjom alkohola, ima toksični efekat na srčani mišić.

- Ne znači da je umerena konzumacija alkohola štetna za svakoga. Ljudi različito reaguju. Nisu svi podjednako osetljivi na alkoholna pića, postoje i važne razlike u genetici i načinu života koje utiču na delovanje alkohola. Ipak, u slučaju da primetimo poremećaje srčanog ritma tokom ili posle konzumiranja alkohola, trebalo bi ozbiljno da razmislimo o smanjenju ili izbegavanju alkohola. Ukoliko nemamo ovakve probleme, moguća je umerena konzumacija alkohola, to jest, jedno piće dnevno za žene i do dva za muškarce. Veće količine mogu da se dovedu u vezu sa srčanom insuficijencijom i oboljenjima jetre - upozorava dr Tung.

Kada ipak da razmislimo o potpunom uzdržavanju od alkohola?

Dve skorije objavljene studije napominju da bi pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom morali da razmisle o potpunom uzdržavanju od alkohola. Studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine pokazala je da se atrijalna fibrilacija ređe javlja kod osoba koje su potpuno prestale da piju alkohol. Druga studija Univerziteta Kalifornije u San Francisku pokazala je da alkohol može ozbiljno da utiče na električni sistem srca koji kontroliše otkucaje.

Lekari ističu i da zloupotreba alkohola na kraju nedelje ili tokom praznika dovodi do "postprazničnog sindroma srca", koji se karakteriše poremećajima srčanog ritma, posebno atrijalnom fibrilacijom i poremećajima provođenja impulsa srca.

Koji su zdravstveni rizici nepravilnog srčanog ritma?

Nepravilni srčani ritmovi su najopasniji kod osoba koje već imaju srčanu bolest. Na primer, posle srčanog udara može da se formira ožiljno tkivo u srčanom mišiću. Nepravilan srčani ritam može da preusmeri električni impuls srca oko ožiljnog tkiva i stvori opasan "kratki spoj". Nepravilni srčani ritmovi su faktori rizika koji povećavaju mogućnost da dođe do moždanog udara i srčane insuficijencije. Starije osobe, gojazni pacijenti i osobe sa povišenim krvnim pritiskom imaju veći rizik od komplikacija usled nepravilnog srčanog ritma.

- Bez obzira na to da li pijete alkohol ili ne, obavezno proverite da li se javlja apneja u snu. Recite partneru da nepravilno diše tokom spavanja. Apneja u snu može da poveća rizik od atrijalne fibrilacije, srčane insuficijencije, povišenog krvnog pritiska i plućne hipertenzije - navodi dr Tung.

(eKlinika)