Ovo su najštetniji trendovi u odnosima i ozbiljno utiču na mentalno zdravlje: Rezultati su poražavajući

Savremeni odnosi danas ne nose samo radost upoznavanja i povezivanja, već i sve češće emocionalne zamke koje potkopavaju stabilnost, samopoštovanje i poverenje. Ponašanja koja su nekada izgledala kao izolovani slučajevi, da neko nestane bez reči, neko se vrati kad mu odgovara, neko vas drži „na čekanju“, sada imaju svoja imena, prepoznata su širom sveta i često se ponavljaju.

Kako ovo utiče na mentalno zdravlje

Iako deluju poput internet dosetki, ovi obrasci ne pogađaju samo srce, već i um. Svaki od njih direktno utiče na psihičku ravnotežu: remeti osećaj sigurnosti, pojačava anksioznost, stvara konfuziju i dovodi u stanje emocionalne iscrpljenosti. Ljudi koji se susretnu sa ovakvim ponašanjem često ne znaju da su zapravo izloženi obliku psihološke manipulacije. Umesto da veruju sebi i svojim granicama, počinju da se preispituju, da traže „grešku u sebi“ i da razvijaju nesigurnost koja može potrajati godinama.

Preporučujemo

Stručnjaci ističu da se ovakvi trendovi pojavljuju u periodima kada smo najranjiviji — kada želimo bliskost, oslonac, nekoga ko će biti tu. Upravo zato sve to može uticati na naše emocije više nego što mislimo. Prepoznavanje ovih obrazaca prvi je korak ka tome da zaštitimo svoje mentalno zdravlje, postavimo granice i izgradimo zdravije veze.

U nastavku je lista najproblematičnijih trendova koje stručnjaci sve češće uočavaju u savremenim odnosima.

Breadcrumbing

Breadcrumbing označava situaciju u kojoj jedna osoba daje tek povremene, minimalne signale pažnje. To mogu biti kratke poruke s vremena na vreme, lajkovi, povremeni emotikoni ili nejasne najave „čujemo se“, „videćemo“, „javiću se“. Ništa konkretno, ništa stabilno: samo toliko da zadrži pažnju druge osobe.

Breadcrumbing deluje kao emotivno klackanje. Osoba koja prima „mrvice“ non-stop proverava telefon, iščekuje poruku, nada se nečemu većem i stalno ostaje razočarana. Ovaj obrazac postaje začarani krug dopamina i frustracije, koji narušava samopouzdanje i remeti svakodnevni život.

Monkey branching

Ovaj trend se odnosi na situaciju u kojoj osoba počinje nov odnos pre nego što je prethodni zaista završila. Dakle, jedna „grana“ se ne pušta dok se nova potpuno ne uhvati. Najčešće se javlja kod ljudi sa dubokim strahom od napuštanja. Osoba želi sigurnost, pa ulazi u novi odnos tek kada ima „zamenu“.

Za onog ko se nađe u ulozi stare ili nove veze ovo može biti izuzetno bolno: javlja se sumnja, osećaj da je neko „plan B“ i doživljaj da su iskrenost i lojalnost relativni pojmovi. Vremenom to može proizvesti trajne probleme sa poverenjem.

Phubbing

Phubbing je ignorisanje partnera tokom druženja, izlasaka ili razgovora zbog stalnog gledanja u telefon. Iako je ovo uobičajeno u dugim vezama, danas sve češće kvari i prvi kontakt sa nekim.

Istraživanja pokazuju da što se više jedna osoba oseća zanemareno zbog mobilnog telefona, to je veće nezadovoljstvo odnosom. Telefon tada postaje fizička i emocionalna barijera – kao da između dvoje ljudi stoji zid koji guši bliskost, prisutnost i osećaj poštovanja.

“A touch of the ’tism”

Ovaj trend potekao je sa aplikacija za upoznavanje i opisuje situaciju kada neko navodi da traži osobu sa „malo autističnih osobina“ koje smatra „slatkim“, „podnošljivim“ ili čak „seksepilnim“. Stručnjaci upozoravaju da je ovakvo etiketiranje opasno i uvredljivo.

Pretvara neurodivergentnost u „karakteristiku“ koju neko želi radi sopstvene zabave ili fantazije, trivijalizujući stvarne izazove osoba iz spektra. To pojačava stigmu, stvara osećaj neadekvatnosti i šalje poruku da se stvarne osobine pretvaraju u trend.

Floodlighting

Floodlighting predstavlja preterano brzo otvaranje i deljenje velikih emocionalnih tereta, trauma ili ranjivosti sa ciljem ubrzavanja bliskosti. Na prvu loptu može delovati kao iskrenost i otvorenost, ali često je zapravo način emocionalne manipulacije.

Ovaj obrazac se donekle preklapa sa love bombingom. Intenzitet priča i emocija stvara lažan osećaj povezanosti, a osoba koja sluša može biti uvučena u odnos zbog saosećanja, a ne zato što želi taj odnos. Floodlighting ponekad služi i kao način da se dobije validacija i emotivni oslonac kada osoba ne zna drugačije da izrazi potrebe.

Shrekking

Naziv inspirisan Šrekom opisuje situaciju u kojoj neko bira partnera koji se smatra „bezbednom opcijom“. Ne zato što postoji istinska privlačnost, već zbog sopstvenih nesigurnosti, straha od odbijanja ili želje za sigurnošću uz manji „rizik“.

Međutim, za drugu osobu ovo može biti porazno. Može se javiti osećaj da je izabrana „jer je lakše“, a ne zato što je zaista željena. To vodi u anksioznost, sumnju u sopstvenu vrednost i stres oko izgleda ili ponašanja.

Submarining

Submarining je slično ghostingu, ali sa jednom bitnom razlikom: osoba se vraća kao da se ništa nije dogodilo. Nema objašnjenja, nema izvinjenja, nema priznanja da je ikada nestala.

Stručnjaci smatraju da ovaj obrazac počiva na dinamici moći. Jedna osoba oseća da ima kontrolu – može da ode i vrati se kada joj odgovara jer veruje da će druga to uvek prihvatiti. Ovaj ciklus nestajanja i izranjanja stvara emocionalno iscrpljujuće talase nade i razočaranja.

Paperclipping

Paperclipping se javlja kada se bivši partner iznenada pojavi u životu bez stvarne namere da obnovi odnos. Najčešće se javlja posle ozbiljnijih veza jer tada postoje nerazrešene emocije.

Ovaj obrazac posebno je opasan jer se čovek lakše nada nastavku veze koja je nekada bila značajna. Zato može da produbi rane, pojača staru traumu i ostavi osobe sa još manje poverenja u buduće odnose.

Micromancing

Micromancing su mali, simpatični gestovi romantike ili pažnje – ali toliko retki da jedva održavaju kontakt. Može delovati kao spontanost, ali zapravo stvara zavisnost od sitnih signala koji nikada ne prerastu u pravu bliskost.

Kao i kod breadcrumbinga, osoba nauči da živi „od trenutka do trenutka“, stalno čekajući sledeći mali znak pažnje, što emotivno iscrpljuje i sprečava zdrav, stabilan odnos.

Zašto nam se ovo događa?

Savremena komunikacija je brza, površna i preplavljena mnoštvom izbora. To ponekad stvara utisak da je svako zamenjiv i da dublji odnosi zahtevaju više truda nego ikad. Uz to, nesigurnosti, pritisak društvenih mreža i strah od odbijanja često pokreću obrasce ponašanja koji više liče na igru moći nego na stvarnu povezanost.

Za osobu koja se nađe na drugoj strani ovih trendova posledice mogu biti ozbiljne: pad samopouzdanja, osećaj nedovoljnosti, anksioznost, depresivnost, pa i gubitak poverenja u buduće odnose.

(eKlinika.rs)