Simptomi na koži upozoravaju nas na rizike po mentalno zdravlje

Novo otkriće ima potencijal da deluje kao napredni marker za rizik po mentalno zdravlje, slično načinu na koji test krvi može da ukaže na veći rizik od raka ili srčanih oboljenja

Kožni problemi i simptomi na koži mogu da budu znak upozorenja na rizike po mentalno zdravlje, saopštio je European College of Neuropsychopharmacology. Naučnici su otkrili da pacijenti sa mentalnim zdravstvenim problemima, koji imaju kožne probleme mogu da budu izloženi većem riziku od lošijih ishoda, uključujući suicidalnost i depresiju. Ovaj naučni rad, može da pomogne u identifikaciji pacijenata sa rizikom i personalizaciji psihijatrijskog tretmana, predstavljen je na sastanku European College of Neuropsychopharmacology u Amsterdamu.

Čak odsto pacijenata, čiji su simptomi na koži vidljivi, ima suicidalne misli ili pokušaje

Preporučujemo

Istraživači su ispitali 481. pacijenta sa prvom epizodom psihoze (što je prvi put kada pojedinac doživi psihotičnu epizodu, kao što je gubitak kontakta sa stvarnošću, halucinacije i zablude). Na testiranju, 14,5 odsto je imalo dermatološke simptome (24 odsto žena, 9,8 procenata muškaraca) kao što su osip, svrab, fotosenzitivnost itd. Svim pacijentima je dat četvoronedeljni tretman antipsihotikom, a zatim je proveravan niz parametara mentalnog zdravlja.

- Nakon četiri nedelje praćenja, pacijenti sa prvom epizodom psihoze, koja se manifestovala kožnim oboljenjima, iskusili su veći nivo depresije i rizik od samoubistva. Otkrili smo da je samo 7 odsto pacijenata bez početnih kožnih oboljenja imalo suicidalne misli ili pokušaje. Nasuprot tome, oko 25 odsto pacijenata sa početnim kožnim oboljenjima imalo je suicidalne misli ili pokušaje. Početna kožna oboljenja su takođe u vezi sa većom depresijom i lošijim blagostanjem prilikom praćenja. Ovo otkriće ukazuje da prisustvo kožnih oboljenja ukazuje na to da su ovi pacijenti izloženi većem riziku od lošijih ishoda nego pacijenti koji nemaju kožna oboljenja nakon prve epizode ​​psihoze - objašnjava vođa istraživanja dr Joaquín Galvañ sa Instituto de Investigación Sanitaria Gregorio Marañón u Madridu.

Dermatološki simptomi na koži mogu da predstavljaju marker težine bolesti

Istraživači napominju da, ako se potvrdi, ovo otkriće ima potencijal da deluje kao napredni marker za rizik po mentalno zdravlje, slično načinu na koji test krvi može da ukaže na veći rizik od raka ili srčanih oboljenja. Mozak i koža potiču iz istog embrionalnog porekla – ektoderma – što je podstaklo istraživače da istraže vezu između kože i mentalnog zdravlja.

- Već je bilo poznato da između 30 i 60 procenata ljudi sa kožnim oboljenjima pokazuje psihijatrijske simptome. Ono što smo uradili jeste da smo stvari pogledali iz suprotnog smera - da li ljudi sa mentalnim zdravstvenim problemima imaju kožna oboljenja i ako jesu, može li nam to reći nešto korisno? Naši nalazi ukazuju na to da dermatološki simptomi mogu predstavljati marker težine bolesti i loših kratkoročnih ishoda u ranim fazama psihoze, potencijalno identifikujući podgrupu pacijenata sa lošijom kliničkom prognozom koji mogu imati koristi od ranih prilagođenih intervencija - ističe dr Galvan.

Prva studija koja pokazuje zanimljivu vezu između problema sa kožom i prve epizode ​​psihoze

Razlog za ovu vezu je još uvek nejasan, priznaje dr Galvan, ali radna hipoteza istraživača je da bi to moglo da bude zbog zajedničkog razvojnog porekla i inflamatornih puteva kože i neurološkog sistema.Ali, to treba potvrditi.

- Koliko znamo, ovo je prva studija koja pokazuje ovu vezu kod pacijenata sa psihozom, tako da su nam potrebne dodatna istraživanja kako bismo potvrdili nalaz. Takođe moramo da razumemo da li se ova veza odnosi i na niz drugih psihijatrijskih stanja, kao što su bipolarni poremećaj, ADHD, anksioznost ili depresija - naglašava dr Galvan.

- Ovo je zanimljiva veza između problema sa kožom i prve epizode ​​psihoze. Ovi rezultati zahtevaju replikaciju u različitim kohortama, ali bi zaista mogli pokazati novu vezu između kože i psihopatologije. Budući da koža i mozak potiču iz istog embrionalnog porekla, vredelo bi dalje istražiti ovo, kako dijagnostički tako i mehanistički (što može biti zanimljivije). Na primer, ova veza bi mogla da se koristiti za kultivaciju ćelija kože kako bi se počelo razumeti koji je tretman odgovarajući - bio je komentar profesora Eric Ruhea sa Radboud University u Holandiji, koji se bavi lečenjem teške depresije.