Snimci ramena kod većine osoba iznad 40 godina pokazuju abnormalnosti rotatorne manžetne, iako ne osećaju bol

Abnormalnosti rotatorne manžetne uočene su na snimcima većine osoba starijih od 40 godina, bez obzira na to da li ljudi osećaju bol ili ne. Bol u ramenu je treća najčešća mišićno-skeletna tegoba zbog koje se pacijenti obraćaju lekaru, a pogađa približno od 18 do 31 odsto svetske populacije, svakog meseca. Istraživanja su pokazala da je do 85 procenata ovih slučajeva uzrokovano problemima sa rotatornom manžetnom (RC) - unutrašnjim potpornim sistemom ramena. Sačinjena od četiri mišića i njihovih tetiva, rotatorna manžetna drži kost nadlaktice čvrsto u zglobu, omogućavajući ruci da se podiže, rotira i kreće glatko.

Abnormalnosti rotatorne manžetne postoje iako čovek ne oseća nikakav bol

Finska studija o imidžingu ramena (FIMAGE) otkrila je da su promene na rotatornoj manžetni vidljive na magnetnoj rezonanci (MRI) gotovo univerzalne nakon 40. godine života. Ukupno 99 odsto ljudi u ovoj starosnoj grupi pokazalo je neki oblik abnormalnosti na snimcima, bez obzira na to da li su imali bol u ramenu ili ne. Nalazi ove studije objavljeni u časopisu JAMA Internal Medicine.

Preporučujemo

Rezultati ukazuju na činjenicu da mnogi nalazi magnetne rezonance verovatno odražavaju normalne promene rotatorne manžetne koje se dovode u vezu sa starenjem, a ne stvarni izvor bola. Istraživači ukazuju da rutinsko snimanje ne bi trebalo da se uzima kao jedini vodič za dijagnozu ili lečenje bola u ramenu.

Prekomerna upotreba dijagnostičkog snimanja u kliničkim uslovima

Snimanje je često jedan od prvih preporučenih koraka, pri čemu oko polovine pacijenata dobije uput za snimanje već prilikom prve posete lekaru opšte prakse. Ovi snimci učestalo pokazuju promene na rotatornoj manžetni, uključujući habanje tetiva, delimične ili potpune rupture (cepanja). Kada se nalaz pojavi na snimku, on često vodi ka lečenju - bez obzira na to da li se simptomi osobe jasno podudaraju sa rezultatima snimka.

U mnogim zemljama, broj operacija rotatorne manžetne povećao se za dva do sedam puta, a istraživači se pitaju da li preveliko oslanjanje na snimanje kao primarni dijagnostički alat doprinosi ovom porastu. Prethodne studije su već ukazale na to da veza između nalaza na snimcima i stvarnog bola u ramenu ostaje nejasna.

Odnos između abnormalnosti rotatorne manžetne i bola

Istraživači su u ovoj studiji želeli da utvrde koliko su česti problemi sa rotatornom manžetnom u opštoj populaciji i da vide da li nalazi sa snimaka zaista objašnjavaju bol koji ljudi osećaju. Da bi to postigli, nasumično su izabrali 602. odrasle osobe starosti od 41. do 76 godina iz velike nacionalne baze zdravstvenih podataka u Finskoj. Osigurali su da uzorak predstavlja širok spektar ljudi, a ne samo one koji već traže medicinsku pomoć zbog bola u ramenu.

Učesnici su popunili upitnik o bolu ili disfunkciji ramena, te su na osnovu odgovora podeljeni na one sa simptomima i one bez njih. Zatim su obe grupe podvrgnute MRI snimanju oba ramena na snažnom aparatu od 3 Tesle radi detaljnog prikaza tetiva. Snimke su pregledali radiolozi putem „slepe probe” - drugim rečima, nisu imali informaciju o tome koji pacijenti osećaju bol, a koji ne. Na osnovu analize, istraživači su stanja tetiva kategorisali kao: normalno, habanje (wear and tear), delimična ruptura ili potpuna ruptura.

Abnormalnosti viđene na magnetnoj rezonanci mogu da budu samo znaci normalnog starenja, a ne jasan izvor bola

Ustanovljeno je da su skoro svi pacijenti pokazali neki oblik habanja rotatorne manžetne. Ovi nalazi bili su prisutni kod 96 odsto ljudi bez bola u ramenu i kod 98 procenata onih sa simptomima, što je razlika koja nudi vrlo malo objašnjenja zašto neki ljudi osećaju bol, a drugi ne. Takođe, dobijeni rezulati ukazuju da abnormalnosti rotatorne manžetne viđene na magnetnoj rezonanci mogu da budu samo znaci normalnog starenja, baš kao i pojava sede kose - a ne jasan izvor bola.

Studija naglašava potrebu za boljim načinima razlikovanja promena na rotatornoj manžetni koje su zaista važne od onih koje su jednostavni uzgredni nalazi. Oslanjanje isključivo na rutinsko snimanje nije dovoljno da bi se napravila ta razlika, smatra tim naučnika iz Finske.

(eKlinika.rs)