Kalcifikacija ramena razvija se od 40. do 60. godine, problem se javlja kada se naslage u tetivama upale

Kalcifikacija ramena može da se razvije kod bilo koga i ne dovodi se u vezu ni sa jednom određenom aktivnošću

Kalcifikacija ramena ili kalcificirajući tendinitis je stanje koje karakteriše taloženje kristala kalcijum fosfata u tetivama rotatorne manžetne, grupe tetiva koje imaju važnu ulogu u pokretljivosti ramenog zgloba. Nakupljene naslage kalcijuma u tetivama ili mišićima mogu da se upale i izazovu bol. Kalcificirajući tendinitis može da se javi bilo gde u telu, ali najčešće pogađa rameni zglob. Kalcifikat ramena nije veoma čest, a stanje se javlja kod manje od 10 odsto ljudi koji se leče od bolova u ramenu.

Kako kalcifikat ramena utiče na telo?

Preporučujemo

Ljudi između 40 i 60 godina imaju veći rizik od razvoja kalcificirajućeg tendinitisa, a žene su nešto češće pogođene nego muškarci. Kalcifikacija ramena može da se razvije kod bilo koga i ne dovodi se u vezu ni sa jednom određenom aktivnošću. Neki ljudi sa ovim problemom nemaju bolove, međutim, ako se naslage kalcijuma u tetivama upale, to može da izazove ozbiljne probleme što na kraju, za neke pacijente, vodi do bola i ukočenosti.

Zašto se javlja kalcifikacija ramena i koje simptome pokazuje?

Starenje i trošenje/habanje kostiju i mišića mogu na kraju da dovedu do kalcifikacije ramena. Ali, zdravstveni stručnjaci zaista nisu sigurni zašto neki ljudi razviju ovo stanje, a drugi ne.

Ljudi sa kalcifičnim tendinitisom mogu da razviju niz različitih simptoma:

Iznenadni bol ili ukočenost ramena

Intenzivan bol sa pokretima ramena

Jak bol koji ometa san

Smanjen opseg pokreta

Osetljivost rotatorne manžetne.

Faze kalcificiranog tendinitisa?

Kalcificirajući tendinitis javlja se u tri faze:

1. Pre-kalcifikacija: Tokom ove, početne faze, kretanje izaziva bol i opseg pokreta postaje ograničen. Područje se menja na ćelijskom nivou.

2. Kalcifikacija: Kalcijum se oslobađa iz ćelija, formirajući naslage kalcijuma. Nakon nekog vremena, telo počinje da resorbuje naslage. Ova faza može da izazove značajnu nelagodnost.

3. Post-kalcifikacija: Tokom ove faze, naslage se zamenjuju zdravim tkivom, a opseg pokreta počinje da se poboljšava.

Kojim tretmanima se leči kalcifikacija ramena?

Većina slučajeva kalcificirajućeg tendinitisa može da se leči injekcijama steroida, fizikalnom terapijom i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL). Drugi tretmani su:

Ekstrakorporalna terapija udarnim talasima: Ovaj tretman pruža udarne talase povređenim tetivama kako bi se smanjio bol i podstaklo zarastanje.

Terapija radijalnim udarnim talasima: Slično ekstrakorporalnoj terapiji, terapija radijalnim udarnim talasima fokusira se na smanjenje bola i olakšavanje simptoma. Ova terapija koristi drugačiju tehniku za generisanje udarnih talasa, ali ova dva tretmana daju iste rezultate.

Tretman ispiranjem: Tokom ovog tretmana, zdravstveni radnik postavlja iglu direktno u depozit kalcijuma, zatim se ubrizgava fiziološki rastvor kako bi se razbio.

Terapeutski ultrazvuk: Koristeći ručni uređaj, zdravstveni radnik usmerava visokofrekventne zvučne talase u ciljno područje što. Ovo pomaže u razbijanju naslaga kalcijuma.

Hirurgija: U teškim slučajevima neophodna je operacija za ručno uklanjanje naslaga kalcijuma. Za oko 10 odsto ljudi sa kalcifickacijom ramena neophodna je operacija.