Iako kortikosteroidi mogu izazvati niz neželjenih efekata, ne postoje apsolutne kontraindikacije za njihovu primenu. Pacijenti ih se često plaše bezrazložno, iako je potreban oprez kod onih sa stanjima koja bi ovi lekovi mogli pogoršati.
Šta su kortikosteroidi?
Kortikosteroidi su steroidni hormoni koje prirodno luči kora nadbubrežne žlezde pod uticajem hipotalamusa i hipofize. Njihovo lučenje dostiže vrhunac ujutru, dok je u popodnevnim satima nešto niže. U terapiji se koriste u fiziološkim dozama kao supstituciona terapija, dok se u višim dozama primenjuju zbog svojih imunosupresivnih i antiinflamatornih svojstava.
Kortikosteroidi i mehanizam dejstva
Ovi lekovi utiču na metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti. Povećavaju glukoneogenezu i glikogenolizu u jetri, dok smanjuju iskorišćavanje glukoze u perifernim tkivima, što može dovesti do insulinske rezistencije i lekovima izazvanog dijabetesa. Takođe, pospešuju razgradnju proteina, što rezultira smanjenjem mišićne mase i koštane gustine, dok istovremeno utiču na preraspodelu masnog tkiva. To može izazvati izmenjen fizički izgled kod pacijenata koji ih dugoročno koriste.
Najčešće indikacije
Kortikosteroidi se primenjuju u različitim terapijskim protokolima, među kojima su:
-
fiziološka supstitucija kod pacijenata s nedostatkom lučenja hormona nadbubrežne žlezde (npr. Adisonova bolest)
-
imunosupresivna terapija kod autoimunih i zapaljenskih bolesti kao što su artritis, sistemski lupus, bronhijalna astma i ulcerozni kolitis
-
antialergijska terapija kod stanja poput osipa, urtikarije i anafilaktičkog šoka
-
onkološka terapija (zbog suzbijanja proliferacije T-limfocita koriste se u lečenju leukemija i limfoma).
U novije vreme, njihovo antiinflamatorno delovanje iskorišćeno je i u terapiji pacijenata zaraženih virusom SARS-CoV-2, jer se pokazalo da prekomeran imunski odgovor može izazvati ozbiljnije posledice nego sam virus.
Moguća neželjena dejstva
Dugotrajna primena kortikosteroida može dovesti do različitih metaboličkih i fizioloških poremećaja. Među prvim znacima javljaju se promene u raspodeli masnog tkiva (facies lunata, povećanje abdominalnog masnog tkiva), strije i hirzutizam. Gubitak mišićne mase i smanjena gustina kostiju česta su posledica kataboličkog efekta ovih lekova.
Takođe, kortikosteroidi usporavaju zarastanje rana, povećavaju rizik od infekcija i mogu dovesti do poremećaja koagulacije. Njihova sistemska primena može uzrokovati probleme sa glikoregulacijom, povećavajući rizik od dijabetesa. Osim fizičkih efekata, mogu izazvati neuropsihijatrijske probleme poput depresije, euforije, psihotičnih reakcija ili epileptičnih napada.
Iako ne postoje stroge kontraindikacije, ovi lekovi se koriste s oprezom kod pacijenata sa peptičkim ulkusom, dijabetesom, infekcijama, osteoporozom i kardiovaskularnim bolestima. Posebna pažnja potrebna je pri primeni kod trudnica i dece, jer mogu ometati rast i razvoj.
Suština je u propisanoj primeni od strane stručnog lica. Sa pravilnim doziranjem i primenom potencijalna šteta nikada neće nadmašiti korist, što je i najvažnije.
Prekid terapije i pravilan način primene
Za bezbednu primenu kortikosteroida ključno je pravilno doziranje, posebno pri prekidu terapije, koji mora biti postepen kako bi se izbegao poremećaj funkcije nadbubrežne žlezde. Takođe, ne preporučuje se lokalna primena na lice zbog rizika od atrofičnih promena, niti na povrede oka, jer može usporiti proces zarastanja.
