Usamljenost može da skrati životni vek, a globalna studija u kojoj je ispitano više od 2,2 miliona ljudi iz celog sveta pokazuje da danas postoji epidemija samoće i izolacije. Posledice mogu da budu i smrtonosne, kažu istraživači, jer ljudi, koji su društveno izolovani ili se osećaju usamljenima imaju veću verovatnoću da rano preminu od raznih uzroka, uključujući i kracinom. Kompletna studija objavljena je nedavno u Nature Human Behaviour.
Usamljenost i samoća su dva različita stanja
Kako tačno usamljenost ili socijalna izolacija utiču na zdravlje čoveka nije u potpunosti otkriveno, ali postoje mnoge teorije, ocenjuju naučnici. Ljudi koji su socijalno izolovani ili usamljeni obično ređe jedu zdravu hranu i redovno vežbaju i verovatnije da će više pušiti i konzumirati alkohol. Pored toga, socijalna izolacija je povezana sa oslabljenim imunološkim sistemom. Takođe, ljudi koji su socijalno izolovani imaju manje šanse da dobiju medicinsku negu zbog manje razvijenih društvenih kontakata i mreža.
Društvena izolacija i usamljenost nisu jedno te isto, ističu istraživači. Socijalna izolacija se odnosi na nedostatak kontakta sa drugim ljudima. Nasuprot tome, usamljenost je osećaj samoće, bez obzira na društveni kontakt.
Izolacija je mnogo jači rizik od osećaja usamljenosti
Za ovu studiju, istraživači sa Harbin Medical University analizirali su vie od 90 istraživanja. Ljudi koji su prijavili da su društveno izolovani i da se osećaju usamljeno skloniji su ranoj smrti od svih uzroka. Štaviše, socijalna izolacija je bila povezana sa povećanim rizikom od umiranja od srčanih bolesti. Većina studija sprovedena je u zemljama sa većim standardom, tako da se nalazi možda neće generalizovati za manje bogate nacije, naveli su naučnici.
Dr Julianne Holt-Lunstad, direktor Laboratorije za društvene veze i zdravlje na Brigham Young University u Provu, veliki deo istraživanja posvetila je zdravstvenim efektima usamljenosti.
– Ova studija u skladu je sa mojom analizom, koja je otkrila da su i izolacija i usamljenost značajni prediktori umiranja. Iako se izolacija i usamljenost mogu preklapati, one „ne putuju uvek zajedno“. Pojedinac može da bude usamljen iako nije izolovan od drugih članova društva, a zamislite koliki je osećaj samoće kada je zaista izolovan od drugih. Ovi podaci pokazuju da je izolacija mnogo jači rizik od osećaja usamljenosti – istakla je dr Holt-Lunstad.
Čak i kada biramo samoću – ne znači da je dobra za nas
Dr Holt-Lunstad smatra da je u savremnom društvu neophodno raditi na podizanja svesti o javnom zdravlju gde bi fokus trebalo da bude na usamljenosti i socijalnoj izolaciji.
– Trebalo bi da se fokusiramo i na objektivnu izolaciju. Više puta čujem kako ljudi umanjuju značaj izolacije. Niko ne može da pretpostavi da je samoća dobra za njega, čak i ako je sam izabere ili mu takav život više odgovara. Zbog toga ovi podaci iz 90 studija ukazuju da izolacija značajno povećava rizik od ranije smrti – kaže dr Holt-Lunstad.
I dr Robin Yabroff iz American Cancer Society smatra da je potrebno mnogo toga uraditi kako bi se pomoglo u borbi protiv društvene izolacije i usamljenosti i poboljšanju zdravlja ljudi.
– Nedavno su objavljeni saveti o isceljujućim efektima društvene povezanosti, u kojima su istaknuti štetni efekti usamljenosti za pojedince. Dat je niz preporuka za povećanje svesti o usamljenosti, prepoznavanje i rešavanje problema usamljenosti. To uključuje učešće u društvenim grupama i grupama u zajednici kako bi se podstakao osećaj pripadnosti, traženje pomoći u vremenima borbe sa usamljenošću ili izolacijom pružanjem ruku, i smanjenje praksi, koje dovode do osećaja nepovezanosti kao što je prekomerna upotreba društvenih medija – naglasila je dr Yabroff.
