Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Srčane bolesti i 10 zabluda o njima u koje ne treba verovati

Priredio/la: I. V.
15:00 - 28. 11. 2022.

Da li je tačno da žene ne treba da brinu o srčanim bolestima, da li je bezbednija operacija bajpasa ili ugradnja stenta i da li je istina da dobar HDL holesterol neutrališe visoke vrednosti lošeg – samo su neka od pitanja čiji će vam odgovori pomoći da sačuvate zdravlje srca

srčane bolesti Više žena umire od srčanih bolesti svake godine nego od raka dojke Foto: Shutterstock

Srčane bolesti godišnje ubiju više ljudi nego sve vrste karcinoma zajedno i većina ovih smrtnih slučajeva u savremenom svetu rezultat je srčanog udara kod ljudi sa koronarnom bolešću. Dobra vest, po rečima zdravstvenih stručnjaka, je to što sve više ljudi usvaja zdrav način života i uzima lekove kako bi smanjili rizik od srčanog udara, pa smrtnost od bolesti koronarnih arterija opada. Ipak, mitovi o srčanim bolestima i njihovoj prevenciji i dalje postoje.

Srčane bolesti jedan su od glavnih uzroka smrti i invaliditeta

Srčane ili kardiovaskularne bolesti je opšti termin za stanja koja utiču na srce ili krvne sudove. Obično su povezane sa nakupljanjem masnih naslaga unutar arterija (ateroskleroza) i povećanim rizikom od krvnih ugrušaka. Srčane bolesti se takođe može povezati sa oštećenjem arterija u organima kao što su mozak, srce, bubrezi i oči. Postoji mnogo različitih tipova srčanih bolesti, ali i verovanja u koja, po rečima stručnjaka, ne bi trebalo verovati.

1. Sračna bolest je nasledna i dobija se samo ako je u porodici neko već ima

Genetika ponekad igra ulogu u nastanku bolesti koronarnih arterija. Međutim, 90 procenata srčanih bolesti rezultat je štetnog načina života, loše ishrane, pušenja i malo ili nimalo fizičke aktivnosti. Sve ove štetne navike mogu da povećaju nivo holesterola i drugih štetnih masti u krvi, mogu da povećaju krvni pritisak i uzrokovati razvoj metaboličkog sindroma ili dijabetesa tipa 2 – što sve zajedno povećava rizik od srčanih bolesti.

Ako ste genetski predisponirani da dobijete visok holesterol, visok krvni pritisak ili dijabetes, veoma je važno da sledite zdrav način života, kontrolišete opasne faktore rizika i izbegavate ili odlažite srčani udar, savetuju lekari.

2. Dovoljno dobrog HDL holesterola može da ublaži visok nivo LDL holesterola

Nekada se smatralo kako velika količina dobrog HDL holesterola može da ublaži uticaj visokog nivoa lošeg LDL holesterola, ali, studije su pokazale da to nije tačno. Umesto da posmatraju ukupni holesterol, koji uključuje i HDL i LDL holesterol, lekari se sada fokusiraju samo na loš LDL holesterol. Iako je visok nivo HDL svakako dobar, to znači da naše telo još uvek može da deponuje holesterol u arterijama, što može da dovede do srčanog udara, moždanog udara i drugih problema, podsećaju lekari.

3. Veoma visok nivo lošeg LDL holesterola može da se smanji samo ishranom

Ako je nivo lošeg LDL holesterola veoma visok, neophodni su statini ili drugi lekovi za snižavanje holesterola.  To je zato što naša jetra čini oko 75 odsto holesterola u našem telu, a ishrana je odgovorna samo za 25 procenata, objašnjavaju stručnjaci. Ishrana za zdravlje srca može donekle da smanji loš LDL, ali dodavanje lekova za snižavanje holesterola biće važno ako neko ima veoma visok loš LDL holesterol i istoriju koronarne arterijske bolesti.

4. Visok krvni pritisak može da se oseti

Visok krvni pritisak ili hipertenzija s razlogom se naziva „tihi ubica“. Hipertenzija generalno ne daje simptome sve dok ne izazove srčani ili moždani udar. Vrednosti krvnog pritiska se otkrivaju samo pomoću aparata za merenje pritiska. Lekari preporučuju da mladio ljudi, koji u porodici imaju članove koji pate od visokog krvnog pritiska, treba već od 21. godine života da počnu da kontrolišu pritisak i redovno ga mere.

5. Masnoće su loše za naše srce

Četiri različite vrste masti nalaze se u našoj hrani i nisu sve loše. Međutim, najgore su veštački napravljene trans masti, koje se nazivaju i delimično hidrogenizovana ulja. Trans masti, koje se nalaze u mnogim pekarskim i prerađenim namirnicama, podižu nivo lošeg LDL holesterola. Isto kao i zasćene masti, koje potiču iz životinjskih proizvoda poput crvenog mesa i putera. Zamena nezdravih zasićenih masti zdravim mononezasićenim mastima i polinezasićenim mastima može da smanji nivo lošeg LDL holesterola, navode lekari.

6. Neka „superhrana“ može da spreči bolesti srca

Nijedna hrana neće sprečiti bolesti srca, iako je određen način ishrane dobar u borbi protiv srčanih oboljenja. Takozvana „superhrana“ kao što su borovnice, šipak, orasi i riba, iako je  korisna za zdravlje srca, neće nas sprečiti da razvijemo srčane bolesti. Međutim, pokazalo se da mediteranska ishrana, koja sadrži integralne žitarice, mahunarke, ribu, povrće, voće i mononezasićene masti poput maslinovog ulja – smanjuje rizik od srčanih bolesti.

7. Dva do tri sata intenzivnog vežbanja nedeljno dovoljno je za zdravlje srca

Kako bi se smanjio rizik od smrti od bolesti koronarne arterije i raka, biće potrebno 5 ili 6  sesija umerene do snažne aktivnosti nedeljno. Međutim, lekari apeluju da niko ne mora da postane uporni vežbač ili čak „vikend fitnes ratnik“ kako imao koristi od povećane aktivnosti. Ono što se preporučuje je da se ustane iz fotelje ili kreveta i telo aktivira na različite načine. Ljudsko srce imaće koristi od svake aktivnosti kojom se čovek bavi, bilo to vežbanje ili usisavanje ili čišćenje bašte, korišćenje stepenica umesto lifta… i što više čovek radi, više će imati koristi. Najbolje je kad bi svakog dana imali 30 minuta aktivnosti, podeljenih u sesije od 10 do 15 minuta i srce će nam biti zahvalno, poručuju kardiolozi.

8. Bajpas i stent mogu da poprave bolest koronarne arterije

Kada bolest koronarne arterije blokira srčane arterije, hirurzi mogu da koriste druge arterije kako bi zaobišli problematična mesta i povrate cirkulaciju. Ovaj proces naziva se operacija premosnice koronarne arterije. Slično tome, kardiolozi mogu da koriste stentove za otvaranje blokiranih arterija. Ali, operacija bajpasa i stentiranje mogu da pomognu u sprečavanju prvog ili drugog srčanog udara i učine da se čovek oseća bolje. Međutim, kažu kardiolozi, ni bajpas ni stent neće i ne mogu da izleče koronarnu bolest, jer proces bolesti, koji je izazvao blokadu nastavlja se i dalje.

9. Ugradnja stenta je sigurnija od operacije bajpasa

Nema sumnje da je premosnica koronarne arterije velika operacija. Ali, kada je planirano da spreči srčani udar i izvrši ga iskusan hirurg, operativni rizik je manji od 1 odsto, navode stručnjaci. Ugradnja stenta – medicinskog uređaja koji otvara i širi sužene srčane arterije,  manje je invazivna od bajpas operacije i omogućava pacijentima da se brže oporave i jednako je bezbedno kao bajpas operacija. Neki ljudi će se verovatno bolje osećati sa bajpasom, a neki sa ugrađenim stentom.

10. Žene ne moraju da brinu o srčanim bolestima

A, u stvari, istina glasi ovako – više žena umire od srčanih bolesti svake godine nego od raka dojke, na primer. Muškarci imaju tendenciju da razviju bolest koronarnih arterija i dožive  srčani udar u mlađoj dobi od žena. Ali, nakon menopauze, rizik od srčanog udara se smanjuje i isti je i za žene i za muškarce. Dobra vest, po rečima kardiologa, je to da su šanse da će žena preživeti srčani udar povećane za 56 procenata i to zbog ranijeg prepoznavanja i lečenja srčanih bolesti.

Jedan od razloga zašto se ženama srčana bolest ne dijagnostikuje uvek je taj što mnoge najčešće odlaze kod ginekologa, a retko na pregled srca. Zbog toga lekari savetuju ženama da obave kompletan pregled od glave do pete sa osnovnim analizama srca u ranom odraslom dobu. To omogućava da se faktori rizika identifikuju i primene preventivne mere pre nego što počnu da oštećuju srce.

TEME:
Петар
9:20, 29. 11. 2022. Odgovori

Уграђено ми је више бајпасова пре 27 година на ВМА,и ево кош сам у животу.Хвала кардиохирургу гину Илићу……

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend