Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Srčane bolesti mogu da izazovu i neki neobični uzročnici

Priredio/la: I. V.
17:00 - 18. 06. 2022.

Svakodnevni život je u stvari prepun dešavanja koja nas „vrebaju“ i mogu lako da budu uzročnik razvoja srčanih bolesti

srčane bolesti Na razvoj srčanih bolesti utiču i neke sasvim neobične stvari Foto: Shutterstock

Srčane bolesti su grupa stanja povezanih sa zdravljem srca, a neka od njih su problemi sa mišićima, zaliscima ili otkucajima, kao i kardiomiopatija, atrijalna fibrilacija i srčana insuficijencija. Druga grupa stanja utiče na krvne sudove, poput otvrdnulih arterija i moždanih udara. Nezdrava hrana, nedostatak fizičke aktivnosti i vežbanja, kao i pušenje često dovode do srčanih oboljenja, kao i  visok krvni pritisak, infekcije i urođene mane. Ali, na pojavu srčanih bolesti mogu da utiču i neke druge stvari, koje bi mogle da nas  iznenade.

Srčane bolesti izazivaju uobičajene svakodnevne aktivnosti

Okidači srčanih bolesti mogu da budu detalji svakodnevnice ili trajno ponavljanja stanja za koje nikada ne bismo ni pomislili da mogu da neštete srcu i budu uzročnik razvoja srčanih oboljenja. Ispostavilo se da svakodnevni život nosi rizik od oboljenja, baš kao i porodičan život, radna atmosfera ili neka loša iskustva iz detinjstva.

Automobili, avioni i vozovi – Saobraćajna buka može da poveća  krvni pritisak i verovatnoću zastoja srca. Za svako povećanje od 10 decibela, šanse za srčane bolesti i moždani udar rastu još više. Naučnici misle da je to povezano sa načinom na koji telo reaguje na stres.
Migrena – Stručnjaci nisu sigurni zašto, ali veća je verovatnoća da će neko dobiti moždani udar, bol u grudima i srčani udar kada dobije migrenu, posebno onu sa aurom. A ako u porodici već neko ima  srčanu bolest ili su već javljali srčani problemi ili moždani udar, možda neće biti potrebe da se uzimaju lekovi – triptani za migrenu, jer oni sužavaju krvne sudove. Uvek je najbolje proveriti sa lekarom koji je najbolji način za kontrolu i lečenje glavobolje.

Deca – Roditelji imaju veće šanse da obole od srčanih oboljenja, a šanse se blago povećavaju sa svakim detetom. Budući da to važi za oba pola, biologija verovatno ne stoji iza toga. Ali, žene koje dobiju prvu menstruaciju pre 12. godine ili im ciklus prestane pre 47. godine, imaju veću verovatnoću da će dobiti moždani udar, kao i bolest srca. Rizik za žene takođe raste ako su imale pobačaj ili su im uklonjeni jajnici ili materica.

Niži rast – Za svakih 6,5 cm manje od prosečne visine, šansa od srčanih bolesti raste za oko 8 odsto. Niži ljudi imaju tendenciju da dobiju viši nivo holesterola i triglicerida. Moguće je da se načini na koje telo kontroliše visinu i „loš“ LDL holesterol i trigliceride nekako preklapaju.

Usamljenost – Ako imate malo prijatelja ili ste nezadovoljni svojim vezama, povećavate šanse za srčane bolesti i moždani udar otprilike koliko i pasivno pušenje. Osećaj usamljenosti je povezan sa visokim krvnim pritiskom i drugim posledicama stresa. Zato se preporučuje da se pridružite rekreativnom sportskom timu ili grupi komšija sa biste šetali svakog dana. Na taj način čovek ujedno vežba, a i širi mrežu poznanika i socijalnih aktivnosti – dve važne stvari koje sprečavaju pojavu srčanih bolesti.

ADHD lekovi – Iako stimulansi kao što su dextroamphetamine i  methylphenidat mogu da pomognu da se fokusirate, oni takođe mogu da povećaju broj otkucaja srca i krvni pritisak. Vremenom, to može da dovede do problema sa srcem. Posavetujte se sa lekarom koje su prednosti ADHD leka, kao i da li postoje mogući rizici za srce.

Duži radni dan – Ljudi koji rade najmanje 55 sati nedeljno češće oboljevaju od srčanih bolesti nego oni koji rade 35 do 40 sati. Uzrok tome su više stresa, više sedenja, moguće konzumiranje više  alkohola, na primer.

Bolesti desni – Bakterije iz usta, kao i parodontalna bolest, mogu da se šire putem krvi i izazovu upalu u sluznici arterija što može da dovede do nakupljanja masti u njima (ateroskleroza). Istraživanja pokazuju da lečenje bolesti desni može da smanji nivo CRP markera upale, koji se zove C-reaktivni protein u krvi. Lekari koriste ovu vrstu analiza, zajedno sa nivoom holesterola kako bi predvideli „srčane događaje“ poput srčanog udara.

Problematično detinjstvo – Nasilje, maltretiranje i zlostavljanje u detinjstvu, uključujući i povrede nanesene drugima – povezane su sa visokim krvnim pritiskom, gojaznošću i dijabetesom tipa 2 kod odraslih, a poznato je da ovi zdravstveni problemi mnogo češće izazivaju srčane bolesti. Stalni stres u ranom životu može da promeni način na koji telo kasnije funkcioniše, jer, možda se neko na teži način suočava sa posledicama osećanja nesigurnosti tokom odrastanja.

Grip – Studija iz 2018. pokazala je da nedelju dana nakon što im je dijagnostikovan grip ljudi završavaju u bolnici sa srčanim udarom 6 puta češće. Doktori nisu sigurni zašto, ali jedno od objašnjenja je da kada se čovek bori protiv infekcije, krv postaje lepljivija i lakše se zgrušava.

„Kratak fitilj“ – Skoro 5 puta je veća verovatnoća da će neko dobiti srčani udar nakon izliva besa. U dva sata nakon mnogo nerviranja povećava se i šansa za moždani udar ili ubrzani rad srca. Čovek ne  može uvek da izbegne ili kontroliše ono što ga uzbuđuje, što ga posebno „dotiče“pa je potrebno pronaći način da se svako izbori sa svojim besom u trenutku i nekako „ohladi tu vatru“. Ako se to dešava često, trebalo bi razmisliti o stručnoj pomoći kontrolisanja besa ili terapiji kako bi se smanjio dugoročni rizik od srčanih problema.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend