Demencija obuhvata širok dijapazon oboljenja koja dovode do problema sa pamćenjem, učenjem, razmišljanjem, sve do nemogućnosti samostalnog funkcionisanja. Lek koji leči demenciju još ne postoji, ali za mozak važi staro pravilo „koristi ga ili ga izgubi“ (use it or lose it). Bez obzira na to koliko smo stari, uvek je vreme da „vežbamo mozak“ rešavanjem ukrštenica, zagonetki, igricama koje zahtevaju pažnju i mentalno angažovanje i pre svega druženjem, dobrom komunikacijom sa drugim osobama. Demencija je kompleksna bolest, ne može da se izleči, ali može da se odloži, navode stručnjaci.
Demencija može da se odloži
Pojedine studije naglašavaju da je učenje stranih jezika, jedan od najboljih načina na koji možemo da odložimo demenciju. Psiholog prof. Natalie Phillips, Concordia University, Montreal, smatra da je bez obzira na godine uvek pravo vreme da počnemo da učimo ili usavršavamo neki strani jezik.
– Zapaža se da osobe koje govore barem jedan strani jezik imaju mnogo manje problema sa demencijom i kognitivnim funkcionisanjem u starijem životnom dobu – kaže Phillips.
Demencija i dvojezičnost
Stručnjacima je već poznata veza između dvojezičnosti i demencije. Kanadski psiholog Ellen Bialystok je sa saradnicima 2007. godine ispitivao 184 pacijenata sa demencijom. Zaključeno je da su se kod dvojezičnih osoba prvi simptomi demencije zapažali 4 godine kasnije, u odnosu na pacijente koji su govorili samo maternji jezik.
Studija iz 2013. potvrdila je ove nalaze, sa napomenom da osobe koje govore jedan strani jezik, bez obzira na zanimanje ili nivo obrazovanja, u proseku 4,5 godina kasnije razviju simptome demencije.
Kako da ojačamo kognitivnu rezervu?
Prof. Phillips i njene kolege su neuroimidžing metodama utvrdile da dvojezičnost može da nas sačuva od demencije.
Pre svega, upotrebom stranog jezika jača se kognitivna rezerva, koja nam pomaže da se oslanjamo na prethodna znanja i veštine, i na taj način lakše i uspešnije izbegnemo probleme sa pamćenjem.
Mentalno žongliranje
Osobe koje pored svog maternjeg govore i još jedan strani jezik, kada čuju reč na jednom od jezika pokreću proces „mentalnog žongliranja“, jačaju moždane mreže odgovorne za pamćenje i izvršne funkcije. Kada vremenom ovi neuronski putevi ojačaju, kasnije je lakše izbeći neke od simptoma demencije.
Prof. Phillips i njen tim otkrivaju i da dvojezični ljudi pokazuju manji stepen disfunkcije u hipokampusu kada dođe do razvoja kognitivnih problema. Hipokampus je deo mozga odgovoran za pamćenje i učenje, kako kratkoročno tako i dugoročno.
– Ovo je izuzetno zanimljivo jer hipokampus nije jezički centar, on je primarni memorijski centar. Sve ovo ukazuje da dvojezičnost menja način borbe protiv svih neprijatnih promena u mozgu. Nećemo sprečiti demenciju, ali hoćemo je odložiti za izvesno vreme – objašnjava Bialystok.
Teško je dobro za mozak
Istraživanja pokazuju da sposobnost komunikacije na stranom jeziku u ranijem životnom dobu, detinjstvu ili mladosti, ipak ima više prednosti u odnosu na učenje jezika u starijim godinama. Sve ovo ne znači da treba da odustanemo od učenja jezika u starijem životnom dobu. Bialystok precizira da učenjem stranog jezika uvek jačamo i stimulišemo kognitivne sposobnosti, bez obzira na to koliko nam je nekada teško.
– Ono što teže savladavamo je dobro za naš mozak. Ne moramo da postanemo poliglote, dovoljno je da se dobro snalazimo i na jednom stranom jeziku koji nam nije maternji. Nema empirijskih dokaza da znanje više od jednog stranog jezika može da nas bolje sačuva od demencije – napominje Bialystok.
