Demencija je stanje koje je praćeno progresivnim gubitkom pamćenja, opadanjem kognitivnih sposobnosti, mogućim izmenama ličnosti, u najtežim slučajevima potpunom zavisnošću pacijenta od pomoći okoline. Poremećaji pamćenja i koncentracije, slabije snalaženje u prostoru, apatija, neraspoloženje, anksioznost, neki su od simptoma demencije. Pojedini stručnjaci naglašavaju da je moguće da ove i druge tegobe budu izraženije u određenom delu dana – u kasnim poslepodnevnim i ranim večernjim satima.
Epizode traju nekoliko minuta do nekoliko sati, ponekad i tokom cele noći
Neuropsihijatar dr April Krowel navodi da prvi simptomi demencije mogu da se jave u smiraj dana, tokom zalaska sunca. Postoji mogućnost da se tegobe manifestuju i u kasnijim večernjim časovima, dodaje neurolog dr Victor Diaz sa Orlando Health Neuroscience Institute. Izražene simptome u smiraj dana ima 1 od 5 pacijenata sa različitim oblicima demencije, kao što su Alzheimerova bolest, demencija Levijevih tela.
– Epizode izraženih simptoma demencije mogu da traju nekoliko minuta do nekoliko sati, a u nekim slučajevima i tokom noći – kaže dr Diaz.
Ove promene mogu da nastupe u smiraj dana i neće ih primetiti sam pacijent, nego okolina, objašnjava dr Krowel. Izraženiji simptomi u ranim večernjim satima javljaju se kod svih stadijuma demencije, mada su najintenzivniji u srednjim oblicima bolesti, a potom se sa napretkom bolesti smanjuju, smatraju stručnjaci okupljeni oko Alzheimer Society of Canada.
Osoba ne zna gde se nalazi, ne oseća se bezbedno
– Moguće je da pacijent ne zna gde se nalazi, ne oseća se bezbedno, zbog čega se javlja anksioznost, nemir, razdražljivost, nesanica – kaže dr Krowel.
Ovi neprijatni simptomi mogu da se donekle kontrolišu ako znamo u koje doba dana su najčešći, smatraju stručnjaci. Nije do danas poznato zašto su simptomi izraženiji kod nekih osoba u smiraj dana. Pojedini istraživači navode da je moguća veza sa izmenama cirkadijalnog ritma.
Ciklus budnosti i spavanja, najjednostavnije rečeno, jeste cirkadijalni ritam. Cirkadijalni ritam je unutrašnji časovnik tela. Ovaj ritam rukovodi vremenskom organizacijom osnovnih životnih procesa i kreiran je tako da noću spavamo.
Demencija i cirkadijalni ritam
Demencija može da utiče na cirkadijalni ritam, izazove pojačanu fizičku aktivnost u večernjim satima i duži period budnosti posle zalaska sunca. Pojedini istraživači navode da cirkadijalni ritam može da deluje na emocije i kontroliše naše raspoloženje. Šta se tačno dešava u mozgu pacijenta pogođenog demencijom i kako bolest utiče na cirkadijalni ritam, nije ipak do kraja poznato, stručnjaci pokušavaju da nađu odgovor na ovo pitanje.
Teži simptomi demencije u smiraj dana mogu da budu izraženiji kod osoba koje u toku poslepodnevnih sati osećaju jak umor, bol, glad. Češći su kod pacijenata koji se slabo izlažu delovanju sunčeve svetlosti, kod onih koji već pate od nekog oblika depresije, anksioznosti, a javljaju se i kao neželjena reakcija na lekove, kod osoba koje pate od oštećenja sluha ili vida.
Pacijenti često ne spavaju tokom noći
Dezorijentacija i konfuzija su najočitiji simptomi koji se javljaju u kasnim poslepodnevnim i ranim večernjim satima.
– Na primer, porodica sprema večeru, a pacijent se pita: „Šta rade ovi ljudi?“, jer ne razume šta se dešava ili oseća da je na pogrešnom mestu – kaže dr Diaz.
Osobe pogođene demencijom u ovakvim situacijama obično se i dodatno uznemire, a sve može da bude praćeno i fizičkim znacima, na primer, pacijent šeta oko stola ili se pojačano ljulja na stolici. Moguće je da postane razdražljiv i agresivan.
– Članovi porodice ili negovatelj često primete da pacijent ne spava, šeta se tokom noći po kući i zamenjuje dan za noć – objašnjava dr Diaz.
Razlika između delirijuma i demencije
Pošto postoji više oblika demencije i simptomi su različiti, na primer, kod osoba koje boluju od demencije Levijevih tela primetnije su vizuelne i slušne halucinacije, objašnjavaju doktori.
Stručnjaci navode da je bitno da razlikujemo ove simptome od simptoma delirijuma. I delirijum i demencija su organski mentalni poremećaji usled oštećenja moždane funkcije. Promena raspoloženja, konfuzija, poremećaj pažnje prate oba stanja, s tim što se delirijum ispoljava kao nagla i prolazna promena intelektualnog funkcionisanja.
Delirijum može, u nekim slučajevima, biti stanje koje je životno ugrožavajuće.
Dezorijentacija u stanju delirijuma može da bude znak kritičnog stanja, koje se nekada javlja kao posledica nelečene infekcije, kod sepse, iznenadnog skoka krvnog pritiska, visokog nivoa šećera u krvi, ili kao manifestacija moždanog udara kod starijih pacijenata, kaže dr Diaz.
Tegobe koje prate demenciju mogu da budu izraženije u smiraj dana, dok se delirijum javlja nezavisno od doba dana. Lekari kažu da delirijum može da se uspešno kontroliše kada se otkrije njegov uzrok i počne lečenje. U slučaju da posumnjamo da neko iz naše okoline ima simptome delirijuma, bitno je da potražimo hitnu medicinsku pomoć.
Podrška umiruje simptome straha i anksioznosti
Simptomi demencije u kasnim poslepodnevnim i ranim večernjim satima često se ponavljaju, pa ih je zato moguće predvideti i donekle ublažiti pravovremenom reakcijom. Podrška pacijentima u noćnim satima može da umiri strah i osećaj anksioznosti.
Lekari kažu da je bitno da budu pre svega zadovoljene osnovne potrebe pacijenta, da ne bude gladan, žedan, da mu nije neudobno, da nije suviše umoran.
Promena uobičajenih obrazaca i okruženja može da dodatno iskomplikuje simptome demencije.
– Do dezorijentacije može da dođe posle promene rasporeda nameštaja ili predmeta, izmene negovatelja – kaže dr Diaz.
Simptome demencije mogu da pogoršaju i neke bolesti
U slučaju izmene okruženja, preporuka je da neko od članova ponese predmete koje pacijent voli ili porodične fotografije.
Narkotici i određeni psihotropni lekovi mogu da pogoršaju simptome koji se javljaju u smiraj dana, kaže dr Diaz. Ne savetuje se promena nekih lekova za ublažavanje bolova bez konsultacije sa lekarom. U nekim slučajevima, bitno je i vreme primene leka. U slučaju izrazito jakih simptoma demencije u ranim večernjim satima, savet je da se preispitaju lekovi koje pacijent uzima.
Savet je i da obratimo pojačanu pažnju na moguće dodatne zdravstvene probleme pacijenta sa dijagnozom demencije.
– Katarakta i slabljenje vida česti su u starijem životnom dobu, moguće je da će pacijent imati problem sa vidom, posebno u večernjim satima. Ove teškoće mogu da lako izazovu konfuziju – kaže dr Diaz. Savet je zato da obezbedimo adekvatno osvetljenje u prostoriji u kojoj boravi dementna osoba. Slično će delovati i bučnije okruženje koje čak može da uplaši pacijenta.
Pacijentima je potreban adekvatan san
Preporuka je zato da, posle 17 časova u jesenjim i zimskim danima, obezbedimo pacijentu udobnu i mirnu prostoriju. Pacijenta mogu da uznemire svi zvuci, ne samo muzika i televizija, već i zveckanje posuđa.
Simptome demencije u ranim večernjim satima može dodatno da pogorša neadekvatan san. Suplementi melatonina posle 17 časova mogu da budu od koristi pacijentu. Melatonin je hormon koji u najvećoj meri luči pinealna žlezda, poznata i kao epifiza. Ovaj hormon utiče na naš unutrašnji biološki časovnik tokom noći i omogućava nam pravilno funkcionisanje bioloških ritmova. Najveća količina melatonina luči se oko ponoći i jedan do dva sata posle ponoći. Preporuka je da se o mogućem korišćenju melatonina posavetujemo sa lekarom.
Nesanica je često posledica obilnih večernjih obroka, konzumacije kofeina u večernjim satima i sleep apneje.
Nedostatak kvalitetne interakcije sa pacijentom često može da izazove dodatne komplikacije.
– Često porodica ostavi dementnu osobu samu u sobi dok ne prođe epizoda izrazitih simptoma. To nije preporučljivo jer je u takvoj situaciji pacijent prepušten sam sebi i izložen dodatnom strahu i dezorijentaciji – kaže dr Diaz.
