Noćni život je nekad opterećenje za srce, arterije, psihu, šta da radimo ako funcionišemo samo u sitne sate?

Hronotip je lični biološki ritam koji utiče na produktivnost, kontroliše cikluse spavanja i budnosti. Neke osobe ustaju ranije i obično su produktivnije u prvom delu dana - jutarnji hronotip. Sušta suprotnost je večernji hronotip koji obuhvata osobe koje se teže bude i bolje funkcionišu u večernjim satima. Osobe koje se nazivaju i "noćne ptice" daju svoj maksimum kada se sve umiri, najbolje rezultate postižu u poslepodnevnim i večernjim satima. Međutim, doktori upozoravaju da je noćni život nekada opterećenje za kardiovaskularno, ali i psihičko zdravlje.

"Noćne ptice" imaju lošije životne navike

Život noćnih ptica ili ljudi sova čvrsto je isprepleten nekim životnim navikama. Cirkadijalni ritam večernjeg hronotipa obično nije usklađen sa izlaskom i zalaskom sunca.

Preporučujemo

Sleep Foundation navodi da zbog toga noćne ptice češće razvijaju nezdrave navike, kao što su:

• Večernji obroci
• Lošiji kvalitet sna i manje ukupnog sna
• Neadekvatna fizička aktivnost
• Češća konzumacija duvana i alkohola

Neki stručnjaci smatraju da su ove navike u tesnoj vezi sa hroničnim bolestima. Noćne ptice češće imaju kardiološke tegobe, više nivoe LDL "lošeg" holesterola i triglicerida. Studija u kojoj su učestvovale odrasle žene pokazuje da noćne ptice imaju lošije ukupno kardiovaskularno zdravlje od drugih hronotipova. Češće konzumiraju nezdravu hranu, manje vežbaju, lošije spavaju i puše, a sve ove komponente su faktori rizika za srčane bolesti.

Stručnjaci UCLA Health napominju da sve osobe koje su budne u kasne večernje sate, čak iako to nije njihova prirodna sklonost imaju povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti. Naglašavaju da su osobe koje kratko spavaju, manje od sedam sati, sklonije razvoju:

• Arterioskleroze (otvrdnjavanja arterija)
• Ateroskleroze (sužavanja arterija)
• Srčanih bolesti
• Moždanog udara

Više stope anksioznosti i depresije

Prema istraživanjima, osobe koje preferiraju da kasne sate imaju više simptoma anksioznosti i depresije od ranoranilaca. Mogući razlog je što je večernji hronotip povezan sa višim nivoom stresa i lošijim kvalitetom sna, što su dva faktora rizika za razvoj mentalnih tegoba.

Povećan rizik od metaboličkih poremećaja

Metabolički poremećaji su stanja koja ometaju metabolizam, sposobnost tela da pretvara hranu to jest proteine, ugljene hidrate i masti u energiju. Satnica obroka, pre svega kasna večera, način na koji telo obrađuje šećer u krvi i količina sna može da doprinese razvoju metaboličkih poremećaja. Gojaznost i dijabetes tipa 2 su dva primera.

U jednoj studiji u kojoj je učestvovalo više od 63.000 medicinskih sestara, one koje su rekle da su "noćne ptice" imale su povećan rizik od dijabetesa. Večernji hronotipovi unose više kalorija u kasnim satima, češće osećaju žudnju za određenom hranom i imaju značajno više koncentracije glukoze u krvi.

Veći rizik od kognitivnih problema

Manjak sna neće samo dovesti do jakog jutarnjeg umora već i problema sa pamćenjem, rešavanjem problema. Pojedine studije ukazuju na direktnu vezu između večernjeg hronotipa i slabijeg kognitivnog funkcionisanja, posebno kod visoko obrazovanih učesnika.

Dobra vest je, ipak, da uz nekoliko promena u načinu života, noćne ptice mogu da smanje ove zdravstvene rizike.

Preporuka je da pokušaju da podese cirkadijalni ritam, da se izlažu jakom jutarnjem svetlu i regulišu vreme obroka. Savet je da se izbegavaju alkohol i kofein noću, ovi stimulansi otežavaju prelazak na raniji raspored spavanja. Svakodnevna fizička aktivnost ranije tokom dana može da pomogne u regulaciji unutrašnjeg časovnika. Nastojte da u toku pet dana odlazite u krevet svako veče za neki minut ranije.