Trigliceridi su najrasprostranjenije masnoće u telu, unosimo ih isključivo ishranom kako bismo obezbedili neophodnu energiju. I pored ove bitne uloge, trigliceridi kada ih je previše, mogu da pokrenu niz zdravstvenih problema – od gastrointestinalnih, pa do čak teških bolesti kao što je karcinom. Posebno je opasna kombinacija povišenih triglicerida i niskog nivoa „lošeg“ holesterola, koja je uglavnom posledica loših životnih navika, neodgovarajuće ishrane i skoro nikakve fizičke aktivnosti.
Viši nivo triglicerida i infarkt
Povišen nivo triglicerida, često je praćen hipertenzijom, gojaznošću, pušenjem i stvara skoro „idealne uslove“ za pojavu „guste krvi“, koja potpomaže stvaranje tromba i sledstveno začepljenje krvnih sudova, upozoravaju lekari.
– Prosto rečeno, što je viši nivo triglicerida, veća je i mogućnost pojave infarkta. To se posebno tiče žena, 75 odsto infarkta kod žena posledica je povišenog nivoa triglicerida. Sa njim je takođe povećan rizik od pojave raka mlečnih žlezda (raka dojke) – kaže za portal eKlinika epidemiolog i fitoterapeut dr Dušan Vujnović.
Kada su posebno opasni trigliceridi?
Referentne vrednosti triglicerida u krvi iznose do 1.70 mmol/L. Granično visoke su 1.80 do 2.20 mmol/L, visoke 2.30 do 5.60 mmol/L, veoma visoke iznad 5.80 mmol/L, precizira dr Vujnović.
– Posebno je opasan visok nivo triglicerida u sadejstvu sa niskim nivoom „dobrog“ holesterola. Klinički značaj povišenih nivoa triglicerida i holesterola, pored primarnog rizika za razvoj ateroskleroze i ishemijskog obolenja srca i mozga, iziskuje sprovođenje adekvatnog lečenja i primenu redukcionih dijetetskih režima. Povišeni nivoi holesterola mogu da se zapaze i kod virusnog hepatitisa, mehaničke (opstruktivne) žutice uzrokovane zapušenjem žučnih puteva, prisustvom kamenja u žučnoj kesi. Viši nivoi triglicerida viđaju se i kod tumora žučne kese, uvećanih limfnih čvorova, hroničnog pankreatitisa, dijabetesa, gihta, oboljenja bubrega praćenih nefrotskim sindromom, kod hipotireoze. Uvećanje triglicerida u krvi može da bude i posledica upotrebe kortikosteroida, hormonskih kontraceptiva – navodi dr Vujnović.
Povišen holesterol “otvara vrata” za pojavu niza bolesti
Lečenje visokih nivoa triglicerida zasniva se na izmeni načina ishrane, primeni zdravih životnih navika i terapiji statinima, kaže sagovornik portala eKlinika. Povišen nivo triglicerida uglavnom prati i povišen holesterol. Doktor kaže da je hiperlipidemija, to jest povišene masnoće u krvi, poremećaj koji je u našem narodu zastupljen sa samo 1 odsto. I pored toga hiperlipidemija ima velik značaj, jer je faktor rizika za pojavu arteroskleroze, bolesti srca, visokog krvnog pritiska, perifernih krvnih sudova, bubrega, dovodi i do poremećaja rada žučne kese i rizika od kamena u žučnoj kesi.
– Postoji 6 tipova hiperlipidemije u zavisnosti od vrste lipida koji su povišeni u krvi. Ovo povišenje lipida može da bude primarno ili genetsko (familijarna hiperholesterolemija), ili sekundarno kada je posledica bolesti koje mogu da se dovedu u vezu sa hiperlipidemijom, neodgovarajućom ishranom, primenom nekih lekova – objašnjava dr Vujnović.
Zašto je holesterol bitna gradivna materija?
Najčešći lipidi u krvi su holesterol, trigliceridi i lipoproteini. Holesterol je važna gradivna materija prisutna u svim ćelijama u organizmu gde učestvuje u važnim procesima razmene materija, izgradnje hormona, vitamina D, ćelijskih membrana, nervnih vlakana, podseća nas dr Vujnović.
– Naš organizam, jetra može da sintetiše holesterol 85 odsto, dok oko 15 odsto holesterola unosimo preko hrane. Namirnice životinjskog porekla naročito su bogate holesterolom, koji se ne rastvara u vodi pa se ne može samostalno kretati krvlju, zato mu pomaže jetra sintetišući lipoproteine čiji molekuli mogu da budu vrlo male (VLDL), male (LDL) i srednje (IDL) gustoće. Postoje i lipoproteini velike gustoće (HDL) poznati i kao faktori „protiv rizika“. Normalne vrednosti holesterola u krvi su 3.1 do 5. 5 mmol/L i zavise od načina ishrane, genetike, rada hormona, funkcije bubrega i jetre – precizira dr Vujnović.
Optimalne vrednosti holesterola posle srčanog udara
Kada je u pitanju „loš“ LDL holesterol, njegove vrednosti bi trebalo da budu 2.6 do 3.34 mmol/L, optimalnom koncentracijom smatra se nivo ispod 2.6 mmol/L, objašnjava doktor.
– Međutim, za osobe koje imaju veći rizik, ili su imale infarkt optimalna vrednost „lošeg“ holesterola trebala bi da bude jako niska, čak 1.4 mmol/L. Visoko rizične vrednosti su 3.35 do 4.89 mmol/L, a vrlo visokim rizikom smatra se koncentracija iznad 4.9 mmol/L – kaže dr Vujnović.
U drugom delu intervjua sa dr Dušanom Vujnovićem čućemo šta je familijarna hiperholesterolemija, doktor će nas na osnovu svog bogatog iskustva upoznati sa najboljim načinima ishrane i daće nam i recept kako da pripremimo čaj za prevenciju i u terapiji povišenog holesterola.
