Autoimuni hronični pankreatitis, poznat i kao idiopatski hronični pankreatitis jeste upalno stanje pankreasa kod kojeg se ne mogu detektovati očigledni uzroci bolesti. Statistike govore da čini od 10 do 30 procenata svih hroničnih pankreatitisa.
Zašto nastaje autoimuni hronični pankreatitis
Tačni razlozi nastanka kao i etiologija autoimunog hroničnog pankreatitisa još uvek nisu razjašnjeni. Međutim, postoje dokazi koji govore u prilog tvrdnji stručnjaka da autoimuni mehanizmi imaju ulogu u nastanku kod pojedinih pacijenata sa pankreatitisom. Kako je nauka napredovala i bilo je više istraživanja, detektovan je porast broja slučajeva autoimunog pankreatitisa. To je rezultiralo promenom stanovišta da autoimuni pankreatitis podrazumeva i ekstrapankreatične lezije, kao i druge udružene poremećaje.
Naučnici danas kažu da neka stanja poput sklerozirajućeg holangitisa ili sijaloadenitisa takođe povezani sa аutoimunim hroničnim pankreatitisom. Oba nose razlike u odnosu na primarni sklerozirajući holangitisa i Sjogrenov sindrom.
Statistike navode da od ovog tipa pankreatitisa češće obolevaju muškarci, prosečne starosti oko 55 godina. Takođe, podaci kažu da je dijabetes i to tipa 2 prisutan kod polovine pacijenata sa autoimunim hroničnim pankreatitisom (od 43 do 68 odsto slučajeva).
Kako izgleda klinička slika autoimunog hroničnog pankreatitisa
Pacijenti kod kojih postoji sumnja na najčešće imaju osećaj nelagode u epigastrijumu i leđima. Mogu biti prisutni i drugi simptomi karakteristični za prethodno spomenute kombinovane bolesti. Uz dijabetes tipa 2, sledeće najčešće pridruženo stanje je opstruktivni ikterus usled stenoze zučnog puta. I on se može sresti kod više od polovine pacijenata sa dijagnozom autoimunog hroničnog pankreatitisa.
Autoimuni hronični pankreatitis jeste retka ali vrlo teška bolest, koja osobu može dovesti do invaliditeta.
Stanja i drugi simptomi koji mogu da ukažu na autoimuni hronični pankreatitis
Najčešći simptomi su:
- gubitak apetita
- osećaj sitosti
- promena boje urina i stolice (tamni urin; bleda, nehomogena stolica koja pluta po površini)
- žutilo kože i očiju
- bol u gornjem delu stomaka koji se širi na srednji deo leđa
- malaksalost, umor
- mučnina
- povraćanje
- neobjašnjivi gubitak kilograma.
U praksi se susreću i drugi abdominalni simptomi, obično blagi ali bez akutnog napada pankreatitisa, kao i opstruktivni ikterus. Pankreas može biti difuzno uvećan, sa nepravilnim suženjem pankreasnog duktusa. U krvi su visoki nivoi IgG ili IgG4 autoantitela, kao i nivo serumskih pankreasnih enzima. Mogu biti prisutni bubrežni tubularni poremećaj ili hronični tireoiditis.
Kako se leči autoimuni hronični pankreatitis
Lečenje hroničnog pankreatitisa svodi se na smanjenje simptoma, pre svega bola, znakova maldigestije (malasorpscije), dijareje i steatoreje. Ukoliko je pacijent izložen učestalim napadima bola, sagledava se i tretira kao oni sa akutnim pankreatitisom.
Blokatori H2 receptora važe za efikasnu dodatnu terapiju. Savetuje se primena higijensko – dijetetskog režima, uz uvođenje natrijum-bikarbonata (sode bikarbone) uz obrok. Preporučuje se hrana bogata vitaminima, prestanak konzumacije alkohola i kofeina. Obavezno je redovno kontrolisanje nivoa glukoze u krvi. U ozbiljnim stadijumima potrebna je hirurška intervencija, prilikom koje se odstranjuje deo ili kompletan pankreas.
