Okidač za alergiju je čest parazit, svrab, osip, oticanje, mogu da se jave i noću, šta je alfa- gal sindrom

Alfa-gal sindrom je jedinstvena i ozbiljna alergija na određenu hranu koja je poslednjih godina privukla veliku pažnju medicinske zajednice. Za razliku od tipičnih alergijskih reakcija na hranu, koje se javljaju skoro odmah, ovo stanje karakteriše odložena reakcija, uglavnom na crveno meso i druge proizvode životinjskog porekla, a okidač za sve je krpelj.

Šta je alfa-gal sindrom?

U Srbiji je prošle godine zabeležen prvi slučaj alfa-gal sindroma, to jest alergije na crveno meso koja se javlja posle ujeda krpelja. Alfa-gal sindrom je stanje koje je posledica ranijeg ujeda krpelja.

Preporučujemo

Alfa-gal sindrom je alergija na molekul galaktoza-α-1,3-galaktoza (alpha-gal), koji se nalazi kod većine sisara. Ljudi prirodno ne proizvode ovaj šećer, ali ga imaju krave, svinje i ovce.

Sve počinje kada određena vrsta krpelja ujede čoveka i na taj način unese alfa-gal molekule u krvotok. Tada se pokreće imuni sistem koji stvara antitela. Kasnije, kada osoba pojede crveno meso ili konzumira proizvode od sisara, imuni sistem prepoznaje alfa-gal kao pretnju i reaguje alergijski.

Šta je najveći problem?

Najveći problem kod ovog sindroma je odložena reakcija. Dok se većina alergija na hranu javlja u roku od nekoliko minuta, reakcija na alfa-gal obično nastaje 3 do 6 sati nakon obroka, što otežava povezivanje simptoma sa hranom. Poseban problem je činjenica da do reakcije može doći i posle večere, tokom noći.

Uzroci alfa-gal sindroma

Glavni uzrok ovog sindroma je ujed krpelja. Najčešće je to takozvani „lone star“ krpelj, iako i druge vrste parazita mogu da izazovu probleme.

Kada se krpelj hrani krvlju sisara (na primer jelena ili psa), može da unese alfa-gal molekule. Ako potom ujede čoveka, prenosi te molekule u ljudski organizam.

Imuni sistem tada reaguje stvaranjem IgE antitela usmerenih na alfa-gal šećer. Sledeći put kada osoba konzumira govedinu, svinjetinu, jagnjetinu ili određene želatine i mlečne proizvode, dolazi do alergijske reakcije.

Prepoznavanje simptoma

Simptomi alfa-gal sindroma mogu da budu blagi, ali i opasni po život. Zbog odložene reakcije, često se javljaju noću ili nekoliko sati nakon večere.

Najčešći simptomi su:

• koprivnjača, svrab ili osip
• oticanje usana, lica, jezika i grla
• otežano disanje ili sviranje u grudima
• jaki bolovi u stomaku, dijareja, mučnina ili povraćanje
• glavobolje
• pad krvnog pritiska, vrtoglavica ili nesvestica

U težim slučajevima može doći do anafilaksije - ozbiljne, potencijalno opasne reakcije koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Zbog raznovrsnih simptoma, stanje se često pogrešno tumači kao trovanje hranom ili problem sa varenjem.

Kako se dijagnostikuje alfa-gal sindrom?

Dijagnostika uključuje medicinski pregled, analizu simptoma i laboratorijske testove.

Lekar će postavljati pitanja o ishrani, mogućem ujedu krpelja i vremenu pojave simptoma. Vođenje dnevnika ishrane i simptoma može pomoći u otkrivanju mogućeg problema.

Analiza krvi

Najvažniji test je merenje nivoa IgE antitela specifičnih za alfa-gal u krvi. Povišeni nivoi ukazuju na osetljivost.

Kožni testovi

U nekim slučajevima rade se kožni testovi, ali oni mogu da daju lažno negativne rezultate, pa se test krvi smatra pouzdanijim.

Život sa alergijom

Trenutno ne postoji lek za alfa-gal sindrom. Osnovni način lečenja je izbegavanje hrane kao što su:

• govedina, svinjetina, jagnjetina i divljač
• iznutrice
• mast (loj), želatin i slični proizvodi
• u nekim slučajevima i mlečni proizvodi

Kod nekih osoba nivo antitela vremenom opada, posebno ako ne dolazi do novih ujeda krpelja, pa se alergija može ublažiti ili povući. Prevencija novih ujeda krpelja je ključna za dugoročnu kontrolu.

Alfa-gal sindrom je složeno i često neprepoznato stanje koje zahteva pažljivu dijagnostiku. Zbog odložene reakcije, lako se može pogrešno protumačiti, što može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Ako se simptomi poput osipa, bolova u stomaku ili otežanog disanja javljaju nekoliko sati nakon konzumiranja mesa, važno je potražiti medicinski savet. Prevencija ujeda krpelja i pravovremena dijagnoza ključni su za bezbednost.

(eKlinika)