Rak krvi ne mora odmah da izazove ozbiljne tegobe: Da li uredna krvna slika isključuje bolest

Umor koji ne prolazi ni posle odmora, modrice koje se pojavljuju bez jasnog razloga ili uvećani limfni čvorovi najčešće imaju objašnjenje koje nije povezano sa malignom bolešću. Ipak, kada se ove tegobe ponavljaju, traju ili se javljaju zajedno, ne bi ih trebalo olako pripisivati stresu i iscrpljenosti. Pojedine vrste raka krvi mogu dugo da se razvijaju gotovo neprimetno, dok druge izazivaju simptome koji napreduju za svega nekoliko nedelja.

Rak krvi nije jedna bolest

Pod zajedničkim nazivom rak krvi podrazumeva se više malignih bolesti krvi, koštane srži i limfnog sistema. Među najpoznatijima su leukemije, limfomi i multipli mijelom.

Leukemije nastaju u tkivima u kojima se stvaraju krvne ćelije, pre svega u koštanoj srži. Limfomi zahvataju limfni sistem, dok multipli mijelom nastaje iz plazma ćelija, vrste belih krvnih zrnaca koje proizvode antitela.

Iako su u pitanju različite bolesti, pojedini simptomi mogu biti zajednički. Prema podacima organizacije Blood Cancer UK, posebno je važno obratiti pažnju na neobjašnjive promene koje traju, ponavljaju se ili postaju izraženije.

Umor koji ne prolazi ni posle spavanja

Svako od nas povremeno oseća umor. Međutim, umor povezan sa hematološkim malignitetima može biti drugačiji. Osoba se budi iscrpljena, nema snage za uobičajene aktivnosti, a čak i penjanje uz stepenice ili kraća šetnja postaju naporni.

Jedan od mogućih razloga je anemija, odnosno smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina. Zbog slabijeg snabdevanja tkiva kiseonikom mogu se javiti i bledilo, vrtoglavica, ubrzan rad srca i nedostatak vazduha pri naporu.

Važno je, ipak, naglasiti da su nedostatak gvožđa, poremećaji rada štitaste žlezde i brojne druge bolesti mnogo češći uzroci ovakvih tegoba.

Modrice i krvarenje bez jasnog razloga

Modrice koje nastaju i posle najmanjeg udarca, krvarenje iz nosa ili desni, kao i sitne crvene ili ljubičaste tačkice na koži, poznate kao petehije, mogu ukazivati na poremećaj broja ili funkcije trombocita. Kod nekih leukemija, maligne ćelije potiskuju normalno stvaranje krvnih ćelija u koštanoj srži. Posledica može biti smanjen broj trombocita, koji imaju važnu ulogu u zaustavljanju krvarenja.

Međutim, slične promene mogu nastati i zbog lekova, infekcija i drugih poremećaja krvi. Zato je važno utvrditi njihov uzrok, a ne donositi zaključke samo na osnovu izgleda modrica.

Uvećani limfni čvorovi koji ne prolaze

Uvećani limfni čvorovi na vratu, ispod pazuha ili u preponama često su posledica infekcija. U takvim situacijama mogu biti osetljivi ili bolni i obično se postepeno smanjuju.

Kod limfoma, međutim, uvećani limfni čvorovi često su bezbolni. Mogu postepeno da rastu i da se zadržavaju duže vreme.

Svaki limfni čvor koji se uvećava, ne smanjuje ili je praćen drugim neobjašnjivim simptomima zahteva pregled lekara. To ne znači da je reč o malignoj bolesti, već da je potrebno utvrditi zbog čega je došlo do promene.

Kako objašnjavaju u American Cancer Society u smernicama za dijagnostiku ne-Hočkinovog limfoma, za potvrdu dijagnoze nije dovoljan samo pregled ili analiza krvi, već je najčešće potrebna biopsija zahvaćenog tkiva.

Noćno znojenje, temperatura i gubitak težine

Povremeno noćno znojenje nije neuobičajeno, naročito tokom toplih noći, menopauze ili infekcija. Ipak, obilno znojenje zbog kojeg osoba mora da promeni pidžamu ili posteljinu, posebno ako se ponavlja, može biti jedan od simptoma limfoma i pojedinih drugih hematoloških maligniteta.

Pažnju zaslužuju i neobjašnjiva povišena temperatura, kao i gubitak telesne težine bez promene načina ishrane ili fizičke aktivnosti. Kada se ovi simptomi javljaju zajedno, posebno je važno ne odlagati pregled.

Bolovi u kostima i leđima nisu uvek posledica starenja

Bol u leđima jedan je od najčešćih zdravstvenih problema, ali kod multiplog mijeloma može biti povezan sa promenama na kostima. Ova bolest može da dovede do oštećenja koštanog tkiva, zbog čega se javljaju bolovi, naročito u kičmi, rebrima i karlici. U nekim slučajevima kosti postaju toliko oslabljene da dolazi i do preloma pri malom opterećenju.

Za razliku od uobičajenih mehaničkih bolova, bol povezan sa mijelomom može biti uporan i ne mora da se povlači tokom odmora. Naravno, najveći broj bolova u leđima nije povezan sa rakom krvi. Ipak, uporan, neobjašnjiv bol, naročito uz izražen umor, anemiju ili druge tegobe, zahteva dodatno ispitivanje.

Infekcije koje se stalno vraćaju

Bele krvne ćelije imaju ključnu ulogu u odbrani organizma od infekcija. Kod nekih hematoloških maligniteta njihov broj može biti smanjen, ali problem može postojati i kada ih ima dovoljno, jer ne funkcionišu pravilno.

Zbog toga pojedini pacijenti imaju učestale infekcije, sporije se oporavljaju ili razvijaju teže oblike infekcija nego ranije. To, međutim, ne znači da svaka česta prehlada ukazuje na ozbiljnu bolest. Važni su učestalost, težina infekcija i njihova povezanost sa drugim simptomima.

Može li obična krvna slika da otkrije rak krvi?

Kompletna krvna slika sa leukocitarnom formulom jedan je od prvih koraka kada postoji sumnja na hematološku bolest. Ova analiza može pokazati smanjen broj eritrocita, trombocita, povećan ili smanjen broj leukocita, kao i druge promene koje zahtevaju dodatnu dijagnostiku.

Međutim, normalna krvna slika ne isključuje sve vrste raka krvi, niti izmenjeni rezultati automatski znače malignu bolest.

Na primer, kod nekih pacijenata sa limfomom krvna slika može biti potpuno uredna. Zato se, u zavisnosti od simptoma i nalaza, mogu raditi dodatne analize krvi, pregled razmaza periferne krvi, biopsija koštane srži ili limfnog čvora, kao i radiološka i druga specijalizovana ispitivanja.

Kada je vreme za odlazak lekaru?

Ne postoji pravilo da se mora čekati dve ili tri nedelje da bi se potražila medicinska pomoć. Ako su simptomi izraženi, brzo napreduju ili se javljaju neobjašnjive modrice, krvarenja i izrazita slabost, pregled treba obaviti što pre. Obilno krvarenje, ozbiljno otežano disanje ili naglo pogoršanje opšteg stanja zahtevaju hitnu procenu.

Kod blažih tegoba koje traju, ponavljaju se ili nemaju jasno objašnjenje, prvi korak je pregled izabranog lekara, koji će proceniti potrebu za laboratorijskim analizama i eventualnim upućivanjem hematologu.

Najvažnije je zapamtiti da nijedan od navedenih simptoma sam po sebi ne znači da osoba ima rak krvi. Ipak, promene koje su neuobičajene, uporne ili se postepeno pogoršavaju ne treba ignorisati. Pravovremeni pregled može pomoći da se otkrije njihov uzrok, bez obzira na to da li je reč o hematološkoj bolesti ili nekom mnogo češćem, manje ozbiljnom zdravstvenom problemu.

(eKlinika.rs)