Strah od mraka obično vučemo iz detinjstva, ali jedna fobija može da se razvije i od gledanja horor filma

Niktofobija je izražen, intenzivan strah od mraka. Ova fobija je veoma česta kod dece, ali može da pogodi ljude svih uzrasta. Osobe koje imaju ovaj specifični anksiozni poremećaj mogu da imaju poteškoće sa spavanjem, napade panike i mogu da izbegavaju izlazak iz kuće nakon što padne mrak.

Kako se opisuje uobičajen, a kako patološki strah od mraka

Niktofobija predstavlja ekstreman strah od mraka. Deca i odrasli sa niktofobijom plaše se da budu sami u mraku. Mogu da osećaju snažnu anksioznost na mračnim mestima i imaju poteškoće da zaspe u zamračenoj prostoriji.

Strah od mraka se ponekad naziva i skotofobija (strah od tame) ili ligofobija. Ako se ne leči, osobe sa izraženom niktofobijom mogu da izbegavaju svaku situaciju u kojoj nema dovoljno svetla. Mogu da ostaju u zatvorenom prostoru nakon zalaska sunca i izbegavaju društvene aktivnosti koje podrazumevaju boravak napolju u večernjim satima.

Osobe sa niktofobijom često pate i od nesanice (insomnije), što može da dovede do umora tokom dana, čak i do problema sa zadržavanjem posla. Različite vrste terapije mogu da pomognu i deci i odraslima sa ovim poremećajem.

Koliko je niktofobija česta?

Niktofobija je veoma česta, naročito kod dece. Neki istraživači procenjuju da skoro 45 odsto dece ima neuobičajeno snažan strah od nečega. Strah od mraka je jedan od najčešćih strahova kod dece uzrasta od 6 do 12 godina. Većina dece preraste ovaj strah tokom adolescencije, ali ne sva.

Žene češće razvijaju specifične fobije, ali se one mogu javiti kod bilo koga.

Ko je u riziku od razvoja niktofobije

Niktofobija je mnogo češća kod dece nego kod odraslih, ali ljudi svih uzrasta mogu da razviju prekomerni strah od mraka. Deca i odrasli koji su doživeli traumatično ili uznemirujuće iskustvo u mraku imaju veću verovatnoću da razviju ovu fobiju, naročito ako se događaj odigrao noću ili u tamnom prostoru. Sećanja na taj zastrašujući događaj mogu se vraćati kada se svetla ugase ili čak i pri samoj pomisli na boravak u mraku. U tom slučaju, niktofobija se može razviti kao deoposttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Takođe, niktofobija može da se razvije nakon gledanja horor filma ili slušanja uznemirujuće priče. Osoba (ili dete) može u mislima iznova da proživljava zastrašujuće slike. Ako je prostorija mračna i okolina se e vidi jasno, može se javiti briga da su zastrašujući sadržaji stvarni.

Rizik od razvoja specifične fobije je veći kod osoba koje imaju depresiju, poremećaj upotrebe psihoaktivnih supstanci, generalizovani anksiozni poremećaj (GAP), istoriju mentalnih poremećaja, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), druge fobije ili porodičnu istoriju fobija, kao i napade panike ili panični poremećaj.

Šta uzrokuje niktofobiju

Neki istraživači smatraju da strah od mraka potiče još iz vremena naših predaka. Pre mnogo hiljada godina, kada su ljudi živeli i spavali na otvorenom, noć je predstavljala veliku opasnost. Predatori su lutali u mraku, pa je oprez bio neophodan za opstanak.

Međutim, niktofobija nije samo strah od tame kao takve. Deca i odrasli sa ovom fobijom zapravo se plaše onoga što ne mogu da vide. U mraku se deca često plaše duhova, čudovišta ili provalnika. Mogu biti uznemireni zvukovima koje čuju kada se svetla ugase, naročito ako ne mogu da utvrde njihov izvor. Plaše se onoga što se možda krije u tami podjednako koliko i same tame.

Traumatično iskustvo, čak i ono koje se dogodilo tokom dana, može da dovede do razvoja niktofobije. Sećanje na zastrašujući događaj može da se pojača u mraku i izazove snažnu reakciju.

Šta pokreće prekomerni strah od mraka 

Gotovo svako se povremeno oseća nelagodno u mraku. Ali, specifična fobija prevazilazi uobičajeni strah i počinje da ometa svakodnevni život. Deca i odrasli sa niktofobijom često osećaju snažnu anksioznost kada: ulaze u tamno mesto (npr. bioskop), spremaju se za spavanje, posmatraju zalazak sunca, razmišljaju o boravku u mraku, pokušavaju da zaspe noću, gase svetlo ili gledaju film ili emisiju sa noćnim scenama.

Koji su simptomi niktofobije

Osobe sa izraženim strahom od mraka osećaju intenzivan strah ili anksioznost kada su u mraku ili kada samo razmišljaju o njemu. Deca mogu da izbegavaju odlazak na spavanje ili odbijaju da ugase svetlo. Simptomi mogu da uključuju:

• otežano gutanje (disfagija) i suva usta
• vrtoglavicu i glavobolju
• pojačano znojenje (hiperhidrozu)
• osećaj užasa, katastrofične misli i napade panike
• ubrzan rad srca, bol u grudima koji nije srčanog porekla ili lupanje srca
• snažne emocionalne reakcije, plač i vrištanje u mraku
• mučninu i povraćanje pri pomisli na mrak ili noć
• kratak dah, otežano ili ubrzano disanje.

Kako se postavlja dijagnoza i leči ova fobija

Stručno lice će postaviti pitanja o simptomima, kada su počeli i u kojim situacijama se javljaju. Važno je pomenuti sva zastrašujuća ili traumatična iskustva, čak i ako su se dogodila tokom dana.

Proceniće se i da li strah utiče na san i svakodnevne aktivnosti, kao i da li postoje druge fobije ili porodična istorija fobija. Po potrebi, pacijent se upućuje stručnjaku za mentalno zdravlje, koji je obučen za dijagnostikovanje i lečenje fobija i drugih anksioznih poremećaja. Spavanje uz noćnu lampu može pomoći nekim osobama da se osećaju sigurnije. Ponekad je i mala količina svetla dovoljna da osoba zaspi i održi san.

Ako postoji nesanica, lekar može da preporuči melatonin ili druge lekove za spavanje. Ako je uzrok straha traumatično iskustvo, preporučuje se psihoterapija ili savetovanje kako bi se osoba naučila da razume i kontroliše svoja osećanja. U nekim slučajevima mogu biti potrebni lekovi za lečenje depresije ili kontrolu napada panike.

Efikasne terapije uključuju:

• kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT): pomaže u promeni načina reagovanja na strah
• terapiju izlaganjem: postepeno suočavanje sa mrakom kako bi se smanjila preosetljivost, sprovodi se pod stručnim nadzorom
• hipnoterapiju: pomaže u preoblikovanju straha i smanjenju anksioznosti kroz vođene tehnike opuštanja
• psihoterapiju (terapiju razgovorom): razumevanje i upravljanje strahovima
• vežbe svesnosti (mindfulness): joga, disanje i meditacija za kontrolu anksioznosti u mraku.

Kada se obratiti stručnjaku

Potrebno je obratiti se lekaru ako su simptomi izraženi, ako postoje ozbiljni problemi sa spavanjem ili ako se izbegavaju situacije koje podrazumevaju boravak u mraku. Hitno treba potražiti pomoć ako se javljaju napadi panike ili ako anksioznost ometa svakodnevni život.

Strah od mraka je čest u detinjstvu i većina dece ga preraste. Ipak, ako je strah intenzivan i značajno utiče na dete, preporučuje se savetovanje sa pedijatrom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

(eKlinika.rs)