Ne dišemo normalno zbog panike i anksioznosti, ali kada je kratak dah upozorenje da potražimo pomoć

Otežano disanje je nekada bezazleno i javlja se čak i ka posledica psihičke napetosti, ali i pod delovanjem nešto hladnijeg vazduha. Borba za dah je i sastavni deo simptoma astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, objašnjava lekar opšte prakse dr Endiju Vitamor i napominje da je u nekim situacija otežano disanje znak koji zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kada da pozovemo hitnu pomoć?

U slučaju da smo jako zadihani u toj meri da ne možemo da do kraja izgovorimo celu rečenicu i ako je sve nastalo veoma brzo potrebno je da potražimo lekarsku pomoć, objašnjava dr Vitamor.

Preporučujemo

- Ukoliko je otežano disanje praćeno jakim stezanjem ili bolom u grudima, takva nelagodnost može da bude znak astmatičnog napada, upale pluća, ili čak srčanog problema - napominje Vitamor.

Plave usne, jezik ili prsti, vrtoglavica

Plava preobojenost usana, jezika ili vrhova prstiju je znak cijanoze, to jest veoma niskog nivoa kiseonika. Sve znači da u krvi nema dovoljno kiseonika, odnosno da je zasićenost arterijske krvi kiseonikom izrazito niska, zbog čega mogu da se jave ozbiljni problemi sa plućima ili srcem.

- Ukoliko je sve dopunjeno kratkim dahom, bitno je da se javimo stručnjaku. Takođe naglo šištanje tokom disanja, suviše bučno i brzo disanje zahtevaju pregled. Ukoliko smo zbunjeni, umorni ili nam se vrti u glavi i teško dišemo to znači da se telo muči da dopremi kiseonik - kaže dr Vitamor.

Šta da uradimo ako počnemo odjednom da teško dišemo?

Dr Vitamor priznaje da je teško u ovakvoj situaciji ostati pribran i smiren, ali napominje i još jedan dodatni problem.

- U stanju panike ili anksioznosti disanje postaje otežano, a sama panika ako imamo na primer astmu ili cijanozu može da pogorša simptome. Pokušajte da stanete ako ste u pokretu, ili sednete uspravno i nastojte da budete koliko je moguće mirniji - savetuje doktor.

U slučaju da imamo astmu ili hroničnu opstruktivnu plućnu bolest koristite inhalator za olakšavanje tegoba, na njemu piše šta da uradimo u toj situaciji.

- Uvek pozovite hitnu pomoć ako je stanje veoma teško ili se mučite - savetuje doktor.

Šta može da se desi ako oklevamo da se javimo lekaru?

Mnoga od ovih stanja mogu da budu životno ugrožavajuća, zato je važno da potražimo medicinski savet što je pre moguće. Ukoliko oklevamo moguće je da dođe do komplikacija na primer astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća, objašnjava dr Vitamor.

Borba za vazduh takođe može da opteretiti i ostale vitalne delove tela.

- Kada mozak i srce ne dobijaju dovoljno kiseonika ili rade pod većim opterećenjem, može da dođe do komplikacija poput srčanog udara. Veoma je važno da odmah potražimo pomoć, jer nedostatak kiseonika može da ošteti tkiva, uključujući i pluća i srce - kaže dr Vitamor.

Zimsko doba godine i problemi sa disanjem

Pacijenti koji se leče od bolesti pluća mogu da imaju probleme tokom cele godine, ali ipak najviše je komplikacija u zimskom periodu kada se više ovih pacijenata i obraća lekarima, traži hitnu pomoć.

- Jednostavno u zimskom periodu postoji mnogo više okidača za plućne bolesti. Više je virusa i infekcija koje mogu da izazovu manje tegobe, koje potom mogu brzo da se razviju u ozbiljnije probleme - navodi dr Vitamor.

Kako da zaštitimo pluća i sprečimo komplikacije?

- Pacijenti sa bolestima pluća poput astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća trebalo bi da redovno koriste svoje pumpice za prevenciju simptoma. Nosite pumpicu sa sobom uvek, jer nikad ne znate kada će doći do neprijatnih simptoma - navodi dr Vitamor.

Vakcinišite se protiv gripa, covid 19, respiratornog sincicijalnog virusa, pneumokoka. Ove vakcine neće 100 posto sprečiti bolest, ali u slučaju bolesti simptomi će biti mnogo blaži, a oporavak brži, navodi doktor.

- Boravite u toploj prostoriji i dobro se utoplite kada izlazite napolje. Obezbedite i dobru ventilaciju u stanu, redovno provetravajte kako biste sprečili pojavu vlage - savetuje dr Vitamor.

(eKlinika)