Smanjuje prostor za širenje pluća i otežava disanje, zašto se javlja i kako se leči paraliza dijafragme

Paraliza dijafragme je redak poremećaj koji može da se javi iz više različitih razloga. Najčešće je posledica oštećenja freničnog nerva usled traume, saobraćajne nesreće ili sportske povrede, a nekada je i nepoznatog uzroka. Otežano disanje u mirovanju i tokom fizičke aktivnosti, kao i netolerancija napora, najčešći su simptomi paralize dijafragme.

Omogućava širenje grudnog koša

Paraliza dijafragme može da bude jednostrana ili obostrana, a nekada nastaje i posle operacije ili zbog neuroloških bolesti kao što je amiotrofična lateralna skleroza.

Preporučujemo

Dijafragma je važan mišić koji nam pomaže da udišemo i izdišemo vazduh. U obliku je kupole koja odvaja grudnu od trbušne duplje.

Omogućava širenje grudnog koša i ventilaciju pluća, čime se obezbeđuje razmena gasova u plućima. Kada udahnemo, dijafragma se zateže i spušta, usled čega se pluća šire u grudnom košu i primaju vazduh. Kada izdahnemo, dijafragma se podiže i potiskuje vazduh iz pluća. Frenični nerv kontroliše ovo zatezanje i opuštanje dijafragme.

Dr Stefani Vorel, torakalni hirurg, kaže da frenični nerv kontroliše obe polovine dijafragme i prolazi kroz vratni deo kičme, vrat i grudni koš.

Šta je paraliza dijafragme?

Paraliza dijafragme je gubitak kontrole nad jednom ili obe strane dijafragme.

- Do paralize dolazi zbog oštećenja ili nepravilne funkcije freničnog nerva. Dijafragma tada ne može pravilno da se pomera pri udisaju i izdisaju, ostaje podignuta i smanjuje plućima prostor za širenje - navodi dr Vorel.

Simptomi paralize dijafragme

Kada dijafragma ne radi pravilno, frenični nerv ne prenosi signale između mozga i dijafragme. Jednostrana paraliza zahvata jednu stranu dijafragme, dok obostrana zahvata obe strane. Dolazi do različitih teškoća tokom disanja i nedostatka vazduha.

- Pacijenti nisu u mogućnosti da udahnu duboko, dolazi do nedostaka daha i brzog zamaranja - objašnjava dr Vorel.

Mogući su i drugi simptomi kao što su glavobolje, plavičaste usne i vrhovi prstiju, hronični zamor i problemi tokom spavanja.

Šta uzrokuje paralizu dijafragme?

Dva najčešća uzroka paralize dijafragme su trauma, saobraćajne nesreće ili sportske povrede. Moguće je da dođe do privremene povrede freničnog nerva nakon operacije grudnog koša.

Drugi mogući uzroci su bolesti nervnog sistema, kao što su amiotrofična lateralna skleroza i multipla skleroza, poremećaji kičmene moždine, neuropatske bolesti, poremećaji štitne žlezde i autoimune bolesti.

Paraliza dijafragme može da se javi i usled tumora koji pritiska frenični nerv, infekcije, bolesti kičmene moždine.

U retkim slučajevima, paraliza dijafragme može da nastane tokom razvoja fetusa ili porođaja. Uzrok se nekada može utvrditi, ali mnogi slučajevi su idiopatski, što znači da tačan uzrok nije poznat, objašnjava dr Vorel.

Kako se dijagnostikuje paraliza dijafragme?

Lekar će postaviti dijagnozu na osnovu fizičkog pregleda, uvida u istoriju bolesti i dodatnih testova (ako su potrebni), na primer testova funkcije pluća i sniff testa.

- Sniff test koristi fluoroskopiju, odnosno kontinuirane rendgenske zrake kako bi se snimila dijafragma dok pacijent duboko diše. Kod paralize ili slabosti dijafragma se ne pomera onako kako bi trebalo tokom disanja - kaže dr Vorel.

Ponekad se rade i krvne analize, kao što je analiza gasova u arterijskoj krvi, kako bi se proverilo da li postoji nedostatak kiseonika u krvotoku.

Kako se leči paraliza dijafragme

Plan lečenja zavisi od težine stanja pacijenta. Ponekad je nerv samo privremeno oštećen i može da se vremenom oporavi.

Ukoliko je frenični nerv očuvan, električna stimulacija ponekad može da vrati funkciju. U pitanju je minimalno invazivna operacija koja podrazumeva postavljanje uređaja sličnog pejsmejkeru koji električnom stimulacijom nerva reguliše disanje.

Neke osobe nemaju simptome

Lekari kažu da je moguće sasvim normalno živeti sa paralizom dijafragme. Mnoge osobe nemaju nikakve simptome i nikada im nije potrebno lečenje.

Vežbanje može da bude izazovno, ali postoje načini da budemo fizički aktivni. Postoje i vežbe koje mogu da aktiviraju mišiće dijafragme.

(eKlinika)