Noćne more i halucinacije mnogo su češće kod lupusa i drugih autoimunih bolesti nego što se ranije mislilo. Neki ljudi sa ovim bolestima prijavili su depresiju, poremećen san i „dnevne more” do godinu dana pre uspostavljanja dijagnoze ili pre predstojećeg napada. Strah od stigme ljude može da spreči da govore o ovim ozbiljnim simptomima. Kada počnu noćne more i „dnevne more”, halucinacije slične snovima u budnom stanju, to može biti rani znak upozorenja za autoimune bolesti kao što je lupus ili simptom koji dolazi pre relapsa, zaključak je studije nedavno objavljene u eClinicalMedicine. Ovi nalazi sugerišu da kod mnogih ljudi psihijatrijski ili neurološki simptomi mogu biti među prvim nagoveštajima da će osoba uskoro imati napad, kaže vodeći autor dr Melanie Sloan, doktor javnog zdravlja u odeljenju za javno zdravlje i primarnu zaštitu na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj. Rano prepoznavanje ovih simptoma može zaustaviti napredovanje napada ili pomoći ljudima da ranije dobiju tačnu dijagnozu, kaže dr Sloan.
Psihijatrijski simptomi mogu prethoditi dijagnozi autoimune bolesti
Ljudi koji razvijaju autoimune bolesti, uključujući multiplu sklerozu (MS) i reumatoidni artritis (RA), mogu iskusiti psihološke simptome – kao što su depresija, agitacija, osećaj nestvarnosti i loš san – pre tipičnih znakova takvih stanja, kaže dr Sloan.
Za novo istraživanje, istraživači su anketirali 676 osoba koji žive sa lupusom (zapaljenska bolest u kojoj imuni sistem osobe napada sopstvena tkiva i organe) i 400 zdravstvenih radnika. Takođe su obavili detaljne razgovore sa 69 osoba koje žive sa sistemskim autoimunim bolestima, uključujući lupus, i 50 kliničara. Anketa je uključivala pitanja o vremenu pojavljivanja 29 simptoma neurološkog i mentalnog zdravlja, uključujući depresiju, halucinacije i gubitak ravnoteže.
Umor i loše raspoloženje često su navođeni, zajedno sa poremećenim snom, što su doživela 3 od 5 učesnika – od kojih je jedna trećina izjavila da je imala simptome više od godinu dana pre početka lupusa.
Nešto manje od 1 od 4 pacijenta prijavilo je halucinacije, iako se u većini slučajeva (85 procenata) simptom nije pojavio sve do početka bolesti ili kasnije. Zanimljivo je da su anketari studije otkrili da je korišćenje termina „dnevne more” umesto „halucinacije” često dovodilo učesnike do trenutka lucidnosti o njihovim iskustvima – delimično jer su smatrali da je to manje zastrašujuća i stigmatizovana reč.
Ljudi su prepričavali živopisne snove o nasilju i osećaju da su napadnuti
Tokom intervjua, istraživači su otkrili obrazac poremećenog sna. Otprilike 3 od 5 osoba sa lupusom i jedna trećina sa drugim reumatskim stanjima prijavile su neobično žive i uznemirujuće noćne more koje su se desile neposredno pre njihovih halucinacija. Ljudi su takođe opisali česte snove u kojima su se osećali slomljeni ili zarobljeni.
Halucinacije ili simptomi mentalnog zdravlja kod lupusa ponekad dovode do pogrešne dijagnoze
Tokom razgovora sa specijalistima, mnogi su rekli da nikada nisu smatrali da su noćne more i halucinacije povezane sa napadima bolesti, iako se nakon ove studije većina složila da bi to moglo pomoći u dijagnozi i lečenju.
Nedostatak svesti o ovome ne samo da odlaže ispravnu dijagnozu, već bi to zapravo moglo značiti da je ljudima postavljena pogrešna dijagnoza. Neki su izjavili da im je u početku postavljena pogrešna dijagnoza ili su čak hospitalizovani zbog psihoze ili suicidalnih misli, što je tek kasnije otkriveno kao prvi znak njihove autoimune bolesti.
Podaci o lekovima mogu dodatno da potvrde rezultate
Ova studija je ograničena, delom zato što se oslanjala na ono što su ljudi mogli da se sete i prijave o svojim iskustvima, i nije uključivala neke važne detalje o lekovima koje su možda uzimali, kaže dr Dafna Gladman, profesor medicine na Univerzitetu u Torontu i istraživač lupusa, psorijatičnog artritisa i reumatoidnog artritisa. Dr Gladman nije bila uključena u studiju.
Trenutno, mehanizam koji bi mogao da izazove ove simptome kod ljudi sa lupusom ili drugim autoimunim stanjima nije jasan, kaže ona i dodaje da pacijenti sa lupusom često imaju poremećaje spavanja, a kada se to dogodi mogu se pojaviti i drugi problemi.
Loša iskustva i stigmatizacija mentalnog zdravlja sprečavaju ljude da govore o svojim simptomima
– Noćne more i halucinacije mnogo su češće kod lupusa i drugih sistemskih reumatskih bolesti nego što se ranije mislilo, i moramo da pronađemo načine koji kliničarima i pacijentima omogućiti da o tome razgovaraju bez ustezanja – kaže dr Sloan.
Stigmatizacija mentalnog zdravlja, zajedno s tim koliko neka od ovih iskustava mogu biti zastrašujuća, znači da mnogi ljudi ćute o nekim od svojih simptoma. Ali istraživači se nadaju da će to promeniti obrazovanjem i empatijom.
– Važno je imati na umu da su mnogi od ovih pacijenata sa lupusom i drugim sistemskim reumatskim oboljenjima imali duga i teška dijagnostička putovanja. Neki od njih u početku su dobili pogrešnu dijagnozu i rečeno im je da su njihovi simptomi psihijatrijski ili psihološki problem da bi tek kasnije bila uspostavljena tačna dijagnoza – kaže dr Sloan.
Ovakve pogrešne dijagnoze nanose trajnu, ozbiljnu štetu, kako samopoštovanju samih pacijenata, tako i poverenju koje bi oni trebalo da imaju u lekare. Zbog toga pacijenti mogu biti nevoljni da govore o bilo kakvim simptomima koji bi ponovo mogli da dovedu do pogrešne dijagnoze – posebno o simptomima mentalnog i neurološkog zdravlja kao što su noćne more, depresija, i halucinacije – tako da su ovi simptomi najverovatnije nedovoljno prijavljuju.
– Postoje i stigma i strah uopšteno u vezi sa psihijatrijskim simptomima, tako da lekari ovome moraju da pristupe veoma saosećajno, bez osuđivanja, i ove simptome moraju da normalizuju – objašnjava dr Sloan.
Kako se ovi nalazi mogu koristiti za poboljšanje nege
Kod pacijenata sa lupusom, napadi mogu dovesti do oštećenja organa, pa čak i smrti, tako da je rano otkrivanje ključno, kaže dr Sloan.
– Ako se zna da više različitih neuroloških i psihijatrijskih simptoma može doći pre simptoma koji se uobičajeno smatraju delom ovih bolesti, kao što su osip i bolovi u zglobovima, takođe bi trebalo da pomogne u ranijoj dijagnozi – kaže ona.
Istraživači su otkrili da su pojedinci često imali sličan obrazac progresije simptoma u svakom od napada, tako da se ovo može koristiti za praćenje njihove bolesti, kaže dr Sloan.
– Predlažemo da svaki pacijent sarađuje sa svojim lekarom, zapisuje napredovanje svojih simptoma, što lekar treba zabeleži u medicinskoj dokumentaciji ili u planu nege, kako bi se razmotrila ranija akcija pre nego što se sledeće pogoršanje proširi – kaže ona i dodaje:
– Ovo može uključivati simptome koji nisu na standardnim dijagnostičkim listama kao što su noćne more i „osećaj nestvarnosti”, i mnogi od tih simptoma neće imati odgovarajuće objektivne dokaze. Noćne more i halucinacije se ne pokazuju na testovima krvi ili skeniranju mozga, ali to ne znači da nisu deo bolesti i da su veoma relevantne za praćenje bolesti određenog pacijenta – zaključuje dr Sloan.
