Kada stariji često dremnu tokom dana, to možda nije bezazleno: lekari upozoravaju na važan signal

Ako primetimo da naši roditelji ili bake i deke sve češće dremaju tokom dana, naročito već ujutru, lako je to pripisati godinama ili umoru. Ipak, lekari upozoravaju da takva promena navika ponekad može biti znak da se u organizmu dešava nešto ozbiljnije.

Kratka dremka ume da prija i da vrati energiju, ali novo istraživanje pokazuje da učestalo i produženo spavanje tokom dana može biti povezano sa većim rizikom od bolesti, pa čak i smrtnosti.

Preporučujemo

Šta je pokazalo dugogodišnje istraživanje

U studiji koja je pratila više od 1.300 ljudi tokom gotovo 20 godina, naučnici su analizirali njihove svakodnevne navike spavanja. Pokazalo se da postoji jasna veza između načina na koji stariji dremaju i njihovog opšteg zdravstvenog stanja.

Svaki dodatni sat proveden u dremanju bio je povezan sa većim rizikom od smrti, a taj rizik je rastao i sa svakom dodatnom dremkom u toku dana. Posebno je zanimljivo da su osobe koje su spavale ujutru imale veći rizik u odnosu na one koje su odmarale u popodnevnim satima.

Nije problem u dremanju, već u onome što ono otkriva

Važno je naglasiti da dremanje samo po sebi nije štetno. Stručnjaci objašnjavaju da je ovde reč o povezanosti, a ne o uzroku. Drugim rečima, preterano dremanje najčešće nije ono što dovodi do problema, već signal da u organizmu već postoji određeni poremećaj – bilo da je reč o hroničnim bolestima, poremećajima sna ili narušenom biološkom ritmu.

Kada telo traži odmor, a kada šalje upozorenje

Postoji više razloga zbog kojih starija osoba može osećati potrebu za čestim dremanjem.

Među najčešćim su:

• hronične bolesti poput dijabetesa ili kardiovaskularnih oboljenja
• dugotrajan bol i iscrpljenost
• poremećaji raspoloženja
• neurodegenerativne bolesti, uključujući demenciju

Zajedničko za sva ova stanja je da dovode do umora koji telo pokušava da nadoknadi dodatnim snom.

Koliko je dremanja „normalno“

Procene pokazuju da između 20 i 60 odsto starijih osoba povremeno odspava tokom dana, i to nije neobično. Ipak, razlika je u trajanju i učestalosti. Kratka dremka može da osveži i pomogne da se osećamo bolje, ali kada spavanje tokom dana postane često, dugo ili se javlja već ujutru, tada je važno obratiti pažnju.

Kada bi trebalo reagovati

Posebno je važno da se zapitamo da li je sve u redu ako primetimo da neko blizak:

• drema više puta dnevno
• spava duže od sat vremena
• oseća potrebu za snom već u jutarnjim satima
• deluje rasejano ili zbunjeno
• umorna je čak i pored toliko sna

U takvim situacijama, dremanje može biti više od navike – može biti simptom.

Kako bi trebalo da izgleda zdrava dremka

Stručnjaci savetuju da, ako već osećamo potrebu za odmorom tokom dana, on bude kratak i u pravo vreme. Idealno je da dremka traje do pola sata i da bude u ranim popodnevnim satima, kako ne bi remetila noćni san.

Kako ističu lekari, malo dremanja je sasvim normalno kako starimo, ali ono što izaziva zabrinutost jeste kada dremanje postane učestalo i produženo.

Predah ili pomoć

Dremanje nije neprijatelj – naprotiv, može biti koristan način da se telo oporavi. Ali, kada se navike promene i kada odmor tokom dana postane pravilo, a ne izuzetak, vredi obratiti pažnju.

Jer ponekad telo ne traži samo predah – već pokušava da nam kaže da mu je potrebna pomoć.

(eKlinika.rs)