Prevencija demencije kritična je oblast istraživanja, jer stručnjaci žele da shvate šta ljudi mogu da urade kako bi smanjili rizik od demencije. Više faktora može doprineti nečijim izgledima za razvoj demencije, ali postoje i brojni zaštitni faktori. Jedna posebna oblast interesovanja je odnos između kardiovaskularnih bolesti i demencije.
Veza između lekova za kardiovaskularne bolesti i rizika od demencije
Studija koja je nedavno objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia ispitala je vezu između određenih lekova za kardiovaskularne bolesti i rizika od demencije. Analizirani su podaci preko 88.000 ljudi sa demencijom i preko 880.000 kontrolnih učesnika koji su bili bez demencije.
Istraživači su otkrili da je uzimanje određenih uobičajeno propisanih lekova tokom 5 godina ili više povezano sa smanjenim rizikom od demencije. Ovi lekovi su uključivali:
- antihipertenzive – lekove za lečenje visokog krvnog pritiska
- lekove za snižavanje lipida – lekove koji leče visok holesterol
- diuretike – lekove koji stimulišu eliminaciju viška soli i vode kroz urin
- oralne antikoagulanse – lekove koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka
Kombinovanje antihipertenziva sa lekovima za snižavanje lipida, diureticima ili oralnim antikoagulansima tokom 5 ili više godina takođe je povezano sa smanjenim rizikom.
Nasuprot tome, upotreba nekih antitrombocitnih lekova (takođe vrsta razređivača krvi) bila je povezana sa povećanim rizikom od demencije.
Kako se istraživanje nastavlja, stručnjaci bi mogli da shvate kako da najbolje iskoriste ove lekove za poboljšanje ishoda demencije.
Da li lekovi za kardiovaskularne bolesti smanjuju rizik od demencije
Autori studije želeli su da saznaju više o tome kako kombinacija i dugotrajna upotreba kardiovaskularnih lekova utiču na rizik od demencije u opštoj populaciji. Posebno su razmotrili upotrebu:
- oralnih antikoagulantnih lekova
- diuretika
- lekova za snižavanje lipida
- antitrombocita, koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka utičući na trombocite
- beta-blokatora, blokatora kalcijumovih kanala i agenasa koji deluju na sistem renin-angiotenzin – svi pomažu u snižavanju krvnog pritiska
Takođe su ispitali kombinovanu upotrebu ovih lekova.
Na osnovu analiza, otkrili su da mnogi od ispitivanih lekova smanjuju rizik od demencije ako se uzimaju 5 godina ili duže. Ovo su utvrdili za antihipertenzive, lekove za snižavanje lipida, oralne antikoagulanse i diuretike.
Međutim, otkrili su da je kratkotrajna upotreba svih kardiovaskularnih lekova u trajanju od 1 do 4 godine povezana sa povećanim rizikom od demencije.
Upotreba antitrombocitnih lekova u bilo kom vremenskom periodu bila je povezana sa povećanim rizikom od demencije.
Da li kombinovanje kardiovaskularnih lekova utiče na zdravlje mozga
Naučnici su zatim istražili kombinovanu upotrebu kardiovaskularnih lekova. Otkrili su da su kombinacije antihipertenziva i kombinacije jednog ili više antihipertenziva sa diuretikom povezane sa manjim rizikom od demencije.
Kombinovanje lekova za snižavanje lipida sa jednim ili više antihipertenziva bilo je povezano sa smanjenim rizikom od demencije. Bilo je sličnih rezultata za oralne antikoagulanse u kombinaciji sa antihipertenzivima.
U kombinovanim analizama, istraživači nisu pronašli statistički značajan manji rizik za demenciju povezan sa lekovima za snižavanje lipida ili oralnim antikoagulansima koji se uzimaju sami.
Kada su antitrombociti bili upareni sa najmanje jednim antihipertenzivom, nije bilo povezanosti rizika sa demencijom. Kada se kombinuje sa dva ili više antihipertenziva, postojao je smanjen rizik od demencije.
Da li ovi nalazi važe za sve
Studija ima ograničenja. Prvo, sprovedena je u Švedskoj, što znači da može postojati potreba za većom raznovrsnošću u budućim studijama i da se rezultati ne mogu generalizovati na sve populacije.
Takođe ne može dokazati uzročnost, a postoji i rizik od pristrasnosti. Takođe je moguće da su istraživači propustili dijagnozu demencije, posebno zato što nisu imali pristup podacima primarne zdravstvene zaštite. Ovo je moglo uticati na ukupne rezultate.
Postoji mogućnost rezidualne konfuzije zbog drugih faktora, kao što su propuštene dijagnoze kardiovaskularnih bolesti.
Konačno, istraživači su morali da rade pod određenim pretpostavkama za svoje istraživanje, kao što je pretpostavka da su učesnici uzimali lekove koje su preuzeli i koji su im bili propisani. Jedan autor je takođe prijavio sukob interesa.
– Iako studija ukazuje na to da bi lekovi za srce mogli pomoći u zaštiti od demencije poboljšanjem protoka krvi i zdravlja mozga, ne može dokazati uzrok i posledicu. Zasnovana je na opservacionim podacima, što znači da bi drugi faktori, poput ishrane ili životnih navika, mogli uticati na rezultate. Takođe, studija uključuje samo ljude iz Švedske, tako da se možda ne odnosi na druge populacije. Takođe nije obuhvatila osobe sa teškim zdravstvenim problemima, što bi moglo uticati na nalaze – kaže dr Mimi Lee, vaskularni neurolog i klinički neurofiziolog u medicinskom centru MemorialCare Orange Coast u Fauntin Veliju, Kalifornija, koja nije bila uključena u ovo istraživanje.
Možda bi bilo korisno da se posveti više pažnje potencijalnom povećanom riziku od demencije povezanom sa kratkotrajnom upotrebom određenih lekova, jer bi u ovim scenarijima mogli da postoje zbunjujući faktori. Dodatna istraživanja takođe će biti korisna za proučavanje odnosa između kardiovaskularnih lekova i podtipova demencije.
Buduća istraživanja možda će pokazati kako se ovi podaci mogu primeniti u lečenju demencije. Autorka studije dr Mozhu Ding, docent na Institutu Karolinska kaže da „ima još mnogo toga da ima još mnogo posla”.
– Na primer, u toku su istraživanja kako bi se ispitalo da li određeni lekovi za kardiovaskularne bolesti imaju direktan efekat u uklanjanju enzima u mozgu koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću, što može biti obećavajuće za identifikaciju ciljeva za novu terapiju demencije – objasnila je ona.
Kardiovaskularni tretmani i rizik od demencije
Sve u svemu, ovi podaci doprinose razumevanju lekova za kardiovaskularne bolesti i kako oni mogu uticati na rizik od demencije.
– Ova studija doprinosi našem razumevanju optimalnog upravljanja krvnim pritiskom, posebno u prevenciji demencije i smanjenju kardiovaskularnih komplikacija kao što su koronarna arterijska bolest, bolest perifernih arterija i renovaskularna bolest. Iako je intrigantno i iznenađujuće pronaći povezanost između monoterapije protiv trombocita i incidentne demencije, umirujuće je znati da antihipertenzivna terapija može ublažiti ovaj potencijalni neželjeni efekat. Štaviše, ova studija potvrđuje bezbednost lekova za snižavanje lipida, naglašavajući da oni ne povećavaju rizik od razvoja demencije – kaže dr Patrick Kee, kardiolog u Vital Heart & Vein, koji nije bio uključen u ovu studiju.
Još jedna zabrinutost koja se odnosi na kliničku praksu su nalazi studije o upotrebi antitrombocitnih lekova.
– Antitrombocitni lekovi ističu se kao jedina klasa lekova koja se čini štetnom za kogniciju. S obzirom na široku upotrebu antitrombocitnih lekova, biće važno razmotriti njihov potencijalni negativni kognitivni efekat kada se propisuju pacijentima kojima su potrebni – primetila je dr Mozhu Ding.
