Upornu gorušicu i nadutost stomaka treba proveriti, uobičajeni lekovi mogu da naruše crevni mikrobiom

Često korišćeni lekovi mogu nepovoljno da utiču na crevni mikrobiom. Naučnici istražuju delovanje uobičajenih medikamenata na trilione mikroba koje čine crevnu floru. Ukoliko primetimo nadutost, koja ne prolazi ili stalnu gorušicu, potrebno je da se konsultujemo sa stručnjakom. Savet je da se lekovi koriste prema uputstvu lekara u određenim dozama.

Koji lekovi mogu da izmene crevnu floru?

Novo istraživanje o crevnom mikrobiomu ukazuje da na zdravlje creva mogu da utiču lekovi koji se koriste u terapiji depresije, visokog krvnog pritiska, gorušice. Dve nedavne studije otkrivaju da uobičajeno propisivani lekovi mogu negativno da izmene crevni mikrobiom. Savet je da ako primetimo neke promene porazgovaramo sa lekarom o mogućim izmenama doze leka.

Preporučujemo

Antibiotici pored dosta dobrih strana imaju i neželjene reakcije, pre svega na digestivni sistem. Naučnici, takođe, istražuju da li i drugi uobičajeni lekovi mogu na sličan način da deluju na trilione mikroba koji čine crevni mikrobiom. Pretpostavlja se da neki lekovi izazivaju promene koje traju i nakon prestanka terapije.

Deluje na imuni sistem, produkciju vitamina

Dr Martin J. Blaser, direktor Centra za naprednu biotehnologiju i medicinu na Univerzitetu Rutgers u Piskataveu, kaže da je ovo delovanje lekova dugo bio nedovoljno izučavan problem.

Dve nedavne studije imaju za cilj da utvrde kako i koji lekovi utiču na crevni mikrobiom. Ove vrste istraživanja su bitne, jer je funkcionalan mikrobiom od suštinske važnosti za ljudsko zdravlje. Crevni mikrobi ne pomažu samo da lakše svarimo hranjive materije, već deluju i na dobar rad imunog sistema, produkciju vitamina, napominje dr Blaser.

Prva studija

U prvoj studiji, objavljenoj u časopisu mSystems, istraživači su analizirali uzorke stolice i podatke o upotrebi lekova na recept kod više od 2.500 ljudi koji su učestvovali u mikrobiom kohorti Estonske biobanke.

Studija je identifikovala nekoliko vrsta lekova koji imaju potencijal da izmene crevni mikrobiom, to su:

• Antibiotici
• Antidepresivi
• Antipsihotici
• Beta–blokatori (lekovi za kontrolu krvnog pritiska)
• Inhibitori protonske pumpe ( za smanjenje lučenja želudačne kiseline, na primer, kod gorušice)
• Benzodiazepini (sedativni lekovi)

Druga studija

U drugoj studiji objavljenoj u časopisu Cell, istraživači su proučavali uzorke ljudske stolice i više od 700 lekova koji se koriste za lečenje oko 5.000 stanja.

Studija navodi da je 141 lek izmenio mikrobiom, i da je čak i kratkotrajna terapija mogla da stvori dugoročne promene. Pojedini lekovi su potpuno uklonili određene korisne mikrobe.

Iako je crevni mikrobiom složen i jedinstven za svaku osobu, istraživači su napravili kompjuterski model kako bi predvideli potencijalni uticaj lekova na crevne bakterije. Ovaj okvir bi u budućnosti mogao da pomogne lekarima da bolje istraže moguće neželjene efekte lekova na crevni mikrobiom.

Mogu li promene crevne flore da deluju na celokupno zdravlje?

- Crevni mikrobiom može da ima jak uticaj na naše ukupno zdravlje, kaže dr Sumona Battacharya, gastroenterolog i vanredni profesor medicine na GW Medical Faculty Associates u Vašingtonu.

Logično je, dakle, da promene u crevnom mikrobiomu mogu da imaju značajne posledice.

- Svi lekovi su hemikalije i deluju na ćelije, inhibiraj njihovu deobu. Ipak, nisu sve bakterijske ćelije podjednako osetljive na određene supstance. Neke su osetljivije, a neke otpornije - precizira dr Blaser.

Lekovi mogu da utiču na varenje i redovnost stolice, a značajne promene u mikrobiomu mogu da povećaju rizik od bolesti poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti, dodaje Blaser.

Dr Aditya Sreenivasan, gastroenterolog u bolnici Lenox Hill u Njujorku kaže da je teško utvrditi da li du izmene crevne flore i određeni simptom direktna posledica delovanja lekova.

- Generalno, gastrointestinalni problemi od dijareje do nadimanja verovatno imaju neke veze sa tim - dodaje dr Sreenivasan.

Blaser napominje da trenutno ne postoje dobri testovi za procenu ravnoteže crevnog mikrobioma, što lekarima otežava precizan uvid u stanje crevne flore.

Kako da smanjimo rizik od uticaja lekova na crevnu floru?

Dr Battacharya naglašava da je važno da uzimamo lekove prema uputstvu. Ukoliko smo zabrinuti za zdravlje creva, Blaser preporučuje da razgovaramo sa lekarom, u kojoj meri nam je određeni lek potreban, možda je moguće postići dobre efekte i sa nižim dozama leka i kraćom terapijom.

Pojedini lekari su oprezni kada je reč i o korišćenju probiotika kao načina regulacije crevne flore. Industrija suplemenata nije u dovoljnoj meri regulisana i nema dovoljno dokaza da probiotici zaista povećavaju raznovrsnost crevnog mikrobioma, kaže dr Battacharya. Ovaj doktor zato savetuje pacijentima raznovrsnu i zdravu ishranu, voće, povrće, kiselo mleko, dobar jogurt, ove namirnice mogu da obogate i osnaže crevnu floru. Dr Sreenivasan preporučuje fermentisane namirnice.

- Neobjašnjiv gubitak telesne težine, uporna gorušica, stalno nadimanje, promene u navikama pražnjenja creva ili krv u stolici su tegobe koje je potrebno odmah proveriti - kaže dr Sreenivasan.

(eKlinika)