Otežano varenje nekad je reakcija na lekove koje svi koristimo, kažu stručnjaci

Problemi sa varenjem i zdravljem creva mogu da budu posledica delovanja često korišćenih lekova. Naučnici napominju da određeni medikamenti mogu dugoročno i do 5 godina, da deluju na crevni mikrobiom.

Promene opstaju i posle prestanka terapije

Naučna analiza iz 2025. godine, objavljena u časopisu mSystems Američkog društva za mikrobiologiju, ispitivala je kako uobičajeni lekovi deluju na zdravlje creva. Posle analize uzoraka stolice i podataka o terapiji na recept kod više od 2.500 učesnika, istraživači su zaključili da većina uobičajenih lekova značajno utiče na crevni mikrobiom, ali i da te promene traju dugi niz godina nakon prestanka uzimanja terapije.

Stručnjaci ipak napominju da sve navedeno ne znači da treba da prestanemo da koristimo propisane lekove, čak i ako je lek koji pijemo naveden u studiji. Uglavnom koristi od leka nadmašuju moguće neprijatnosti, savet je da se obavezno posavetujemo sa svojim lekarom pre bilo kakvih promena u terapiji.

Koje grupe lekova su istraživači izdvojili?

Mnogi lekovi mogu da utiču na crevni mikrobiom, ali među najčešće pomenutim su:

• Antibiotici
• Antidepresivi
• Antipsihotici
• Beta-blokatori
• Inhibitori protonske pumpe
• Benzodiazepini

Istraživači su takođe otkrili da benzodiazepini (koji se često koriste za kontrolu anksioznosti) izazivaju promene u mikrobiomu slično kao i antibiotici.

Kako lekovi menjaju crevni mikrobiom?

Lekari već znaju da lekovi mogu da utiču na crevni mikrobiom, kaže dr Elin Org, koautorka studije i rukovodilac Grupe za istraživanje mikrobioma na Univerzitetu u Tartuu.

- Delovanje antibiotika, koji pomažu u borbi protiv infekcija, odavno je poznato, ovi lekovi mogu da utiču i na dobre i na loše bakterije u crevima. Ipak, ovo istraživanje pokazalo je da takav uticaj nemaju samo antibiotici; postoje i druge klase lekova koji mogu da smanje ili povećaju određene grupe bakterija i promene ukupnu raznolikost crevnog ekosistema - navodi dr Org.

Kako konkretno lekovi deluju ma mikrobiom?

Da bi se shvatio uticaj lekova, važno je da razumemo i šta je crevni mikrobiom, koji stručnjaci opisuju kao skup organizama koji se međusobno takmiče i koji su podložni prirodnoj selekciji. Kada uvedemo nove vrste namirnica u ishranu, te namirnice potiskuju neke bakterije, a slično važi i za lekove.

Dr Rudolph Bedford, gastroenterolog u zdravstvenom centru Providence Saint John’s, objašnjava da postoje brojni načini na koje lekovi mogu da utiču na mikrobiom. Na primer, inhibitori protonske pumpe smanjuju želudačnu kiselinu, pa bakterije iz usta tako lakše dospevaju u želudac i creva i menjaju njihov sastav. Svaki lek koji uzimamo može na neki način da deluje na sastav bakterija u crevima.

Sve ove promene ne utiču samo na rad creva, već i na metabolizam, funkciju imunog sistema i rizik od bolesti.

I pored svega bito je da uzimamo terapiju prema uputstvu lekara?

Stručnjaci navode da su, na primer, osobe koje su uzimale više različitih vrsta lekova imale manju raznolikost bakterija i više bakterija povezanih sa upalom. Hronična upala dovodi se u vezu sa zdravstvenim stanjima poput dijabetesa tipa 2 i autoimunim bolestima.

Promene u mikrobiomu mogu da utiču i na efikasnost lekova koji će nam možda biti potrebni u budućnosti. Neka istraživanja razmatraju mogućnost da promene u mikrobiomu utiču i na razvoj mentalnih poremećaja i karcinoma debelog creva kod mlađih osoba.

I pored svega navedenog, naglašava se da je važno da terapiju uzimamo prema uputstvu lekara, u tačnim dozama. Nepravilno uzimanje lekova može dodatno da naruši crevni mikrobiom i oslabi prirodnu odbranu organizma i metabolizam. Ističe se da su navedena istraživanja u ranoj fazi, ali da je svake godine sve više naučno potvrđenih podataka koji vode ka boljem razumevanju crevnog mikrobioma i njegovog uticaja na celokupno zdravlje.

(eKlinika)