Kašalj, temperatura i bol u grlu: doktorka odgovara na pitanja koja najčešće postavljamo u ordinaciji

S dolaskom hladnijeg vremena često deluje da je većina ljudi oko nas bolesna. Neko kašlje, neko se žali na bol u grlu, a neko danima pokušava da „pregura“ temperaturu i malaksalost. Tada se ponavljaju ista pitanja: da li treba odmah otići lekaru, koliko dugo možemo da zarazimo ukućane i da li bi antibiotik pomogao da bolest brže prođe?

Odgovore neretko prvo tražimo među prijateljima, u kućnoj apoteci ili na internetu. Međutim, ono što je pomoglo nekome iz našeg okruženja ne mora da bude dobar izbor i za nas. Dr Dragana Đukić, lekar opšte prakse, za eKliniku objašnjava koje nedoumice pacijenti najčešće donose u ordinaciju i zbog čega je otvoren razgovor sa izabranim lekarom važan deo lečenja.

Kada je dovoljno odmaranje, a kada treba otići lekaru?

Temperatura, glavobolja, malaksalost, bol u grlu, kašalj i bolovi u mišićima mogu da prate respiratorne infekcije, ali se ne moraju svi simptomi pojaviti istovremeno. Dr Đukić savetuje da se kod blagih tegoba prvi dani iskoriste za odmor, unos tečnosti i praćenje stanja, uz odgovarajući lek za snižavanje temperature kada je potreban.

Ako tegobe posle nekoliko dana ne počinju da se smiruju ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru. Ipak, ne postoji pravilo da svako treba da čeka tri dana pre pregleda.

– Naravno, ako čovek na početku ima otežano disanje ili se stvarno loše oseća, treba odmah da se javi lekaru – naglašava dr Đukić.

Otežano disanje, uporan bol ili pritisak u grudima, konfuzija i izrazita slabost zahtevaju hitnu procenu. Starije osobe, trudnice, osobe sa oslabljenim imunitetom i određenim hroničnim bolestima treba da se posavetuju sa lekarom ranije, čak i kada tegobe u početku nisu izražene. Kod gripa i kovida pravovremena procena može da omogući rano uvođenje antivirusne terapije kada je ona potrebna.

Koliko dugo možemo da prenesemo infekciju ukućanima?

Jedno od najčešćih pitanja u ordinaciji, kaže dr Đukić, jeste koliko dugo obolela osoba može da prenese infekciju najbližima. Posebno nas brine kako da zaštitimo starije članove porodice i one koji već imaju zdravstvene probleme.

Trajanje zaraznosti zavisi od uzročnika i nije isto kod svih respiratornih infekcija. Kod gripa, na primer, odrasla osoba može da prenosi virus približno jedan dan pre pojave simptoma i oko pet do sedam dana nakon njihovog početka. Najzaraznija je uglavnom tokom prva tri dana bolesti, dok deca i osobe sa oslabljenim imunitetom mogu da budu zarazne duže.

Zato nije pouzdano zaključiti da su ukućani sigurno „bezbedni“ samo zato što nisu dobili simptome u određenom roku. Dok smo bolesni, važno je da smanjimo bliske kontakte, provetravamo prostorije, vodimo računa o higijeni ruku i koristimo masku kada je kontakt sa drugima neizbežan, naročito sa osobama koje imaju veći rizik od komplikacija.

Antibiotik „za svaki slučaj“ i lek koji je pomogao komšiji

Drugo često pitanje je da li antibiotik može da se uzme preventivno, kako se prehlada „ne bi spustila na pluća“. Dr Đukić podseća da je tokom kovida često viđala pacijente koji su već započeli terapiju na savet prijatelja ili komšije.

– Antibiotici ne služe za lečenje virusnih infekcija. Moramo da shvatimo da moramo biti racionalni u primeni antibiotika – poručuje doktorka.

Kod virusne respiratorne infekcije antibiotik se ne uzima samoinicijativno radi sprečavanja komplikacija. Lekar ga propisuje kada proceni da postoji bakterijska infekcija ili bakterijska komplikacija za koju je takvo lečenje potrebno. Sama temperatura ili kašalj nisu dovoljan razlog za njegovo uzimanje.

Nepotrebna upotreba antibiotika doprinosi razvoju i širenju otpornih bakterija. To znači da lek koji bi trebalo da pomogne u lečenju bakterijske infekcije može da izgubi delotvornost. Problem zato ne pogađa samo osobu koja antibiotik uzima bez potrebe, već i druge ljude.

Slična greška je posezanje za bilo kojim lekom zato što je nekome drugom odgovarao. Iza sličnih tegoba mogu da stoje različiti uzroci, a na izbor terapije utiču i druge bolesti i lekovi koje pacijent već koristi.

– Svako od nas je individua za sebe i tako za svaku bolest, za svaku osobu postoji specifična terapija. Svaku nedoumicu koju imamo, bilo kakvo pitanje da nas muči, treba prvo da razjasnimo sa izabranim lekarom – kaže dr Đukić.

Konsultacija je važna i kada se razmišlja o vitaminima i suplementima, posebno kod osoba koje već uzimaju terapiju za hronične bolesti.

– Uvek se treba konsultovati sa izabranim lekarom zato što vas vaš izabrani lekar najbolje poznaje, zna od čega sve bolujete – objašnjava doktorka.

Lekar treba da zna i ono što nam je neprijatno da kažemo

Razgovor o respiratornim infekcijama otvara i šire pitanje: koliko zaista vodimo računa o sebi između dve bolesti? Dr Đukić primećuje da mlađi pacijenti često dolaze tek zbog akutne infekcije ili bola, dok kontrole odlažu zbog posla, dece i drugih obaveza.

Njena poruka je da briga o sopstvenom zdravlju ne treba da ostane poslednja stavka na spisku. Odlazak na preporučene kontrole i redovno uzimanje propisane terapije važni su i kada se osoba oseća dobro.

Podjednako je važno da lekar dobije tačne informacije. Ako je pacijent preskakao terapiju, to treba da kaže. Ako mu lek ne odgovara ili je primetio neželjenu reakciju, ne treba da čeka da lekar to sam zaključi.

– Treba biti iskren prema lekaru, on je tu da nam pomogne, nikako da odmogne – ističe dr Đukić.

Ni nerazumevanje uputstva nije razlog da se razgovor završi bez pitanja.

– Pitanja uvek moraju da se postavljaju jer će nam se na taj način pružiti najbolja i najadekvatnija pomoć – kaže doktorka.

Dobar pregled podrazumeva i da pacijent razume šta treba da radi kada izađe iz ordinacije. Zato, ako nešto ostane nejasno, treba tražiti objašnjenje: kako se lek uzima, koliko dugo, na koje promene treba obratiti pažnju i kada je potrebna kontrola. Tako pacijent dobija jasna uputstva za svoju terapiju i izbegava greške koje može da napravi ako se leči prema savetima prijatelja ili iskustvima drugih ljudi.

(eKlinika.rs)