Sezona prehlade i gripa: Lekar otkriva 5 saveta koji zaista mogu da pomognu

Vitamini nisu prva linija odbrane od respiratornih infekcija, a učestale prehlade ne znače nužno da imate slab imunitet. Lekar porodične medicine dr Aaron Block objašnjava koje svakodnevne navike mogu da smanje rizik od bolesti i zašto je važno da reagujete čim se pojave prvi simptomi.

Postoji li potpuna zaštita od virusa i prehlade? 

Tokom sezone prehlade i gripa povećava se rizik od respiratornih infekcija, uključujući prehladu, grip i kovid 19. Potpuna zaštita ne postoji, ali određene navike mogu da smanje izloženost virusima i rizik od težeg oblika bolesti. Dr Aaron Block, lekar porodične medicine izdvaja pet praktičnih saveta: kombinujte mere zaštite, vodite računa o svakodnevnim navikama, pažljivo birajte suplemente, reagujte rano i prepoznajte sopstvene faktore rizika.

1. Kombinujte mere zaštite: Samo pranje ruku nije dovoljno

Zaštita od respiratornih infekcija podrazumeva više mera koje se međusobno dopunjuju. Dr Block preporučuje vakcinaciju prema individualnim preporukama, čistiji vazduh u zatvorenom prostoru, redovno pranje ruku i ostanak kod kuće tokom bolesti.

• Provetravajte prostorije. Respiratorni virusi mogu da se šire česticama koje dospevaju u vazduh dok ljudi dišu, govore, kašlju ili kijaju. Otvaranje prozora, kada uslovi to dozvoljavaju, ili odgovarajući prečišćivač vazduha mogu da smanje izloženost u zatvorenom prostoru.
• Perite ruke redovno. Posebno je važno da ih operete pre jela, nakon dodirivanja zajedničkih površina i pre nego što dodirnete lice. Kada kašljete ili kijate, koristite maramicu ili pregib lakta.
• Ostanite kod kuće kada ste bolesni. Manje bliskih kontakata znači i manje prilika da prenesete infekciju drugim ljudima.
• Razmotrite masku u zatvorenim prostorima sa mnogo ljudi. Maska koja dobro prijanja uz lice pruža dodatnu zaštitu, naročito ako vi ili neko sa kim ste u bliskom kontaktu imate povećan rizik od komplikacija.
• Proverite koje vakcine su preporučene za vas. Razgovarajte sa lekarom o vakcinama protiv gripa, kovida 19, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) i pneumokoka, u skladu sa godinama, zdravstvenim stanjem, prethodnom vakcinacijom i lokalnim preporukama. Ove vakcine nisu namenjene svim osobama pod istim uslovima.

Vakcinacija ne garantuje da se nećete razboleti, ali može da smanji rizik od ozbiljne bolesti. Dr Block je poredi sa vežbom tokom koje imunski sistem unapred uči kako da reaguje na stvarnu pretnju.

2. Podržite imunski sistem snom, kretanjem i raznovrsnom ishranom

Za normalno funkcionisanje imunskog sistema nisu neophodne složene „velnes“ rutine. Važnije su navike koje možete da održavate: dovoljno sna, redovno kretanje, raznovrsna ishrana i načini da ublažite stres.

San zaslužuje jednaku pažnju kao ishrana

Nedostatak sna često prihvatamo kao neizbežan deo svakodnevice, ali odmor je važan za opšte zdravlje. Dr Block navodi istraživanje iz 2026. godine, sprovedeno među 521 pacijentom primarne zdravstvene zaštite. Kod osoba sa nesanicom zabeležene su približno dvostruko veće šanse da tokom praćenja prijave infekciju ili bolest sa simptomima sličnim gripu.

Ovakva povezanost ne dokazuje da nesanica izaziva infekcije, niti da bolji san garantuje zaštitu, ali predstavlja dodatni razlog da probleme sa spavanjem shvatimo ozbiljno.

Redovno kretanje ne mora da znači naporne treninge

Istraživanja ukazuju na povezanost fizičke aktivnosti sa manjim rizikom od pojedinih infekcija. Cilj je da se krećete redovno, na način koji odgovara vašim mogućnostima i zdravstvenom stanju. Šetnja, vožnja bicikla ili druga aktivnost koju možete da uklopite u svakodnevicu mogu da budu dobar početak.

Dugotrajan stres može da utiče na odgovor organizma

Dugotrajan stres povezuje se sa većom podložnošću infekcijama i slabijim odgovorom na pojedine vakcine. Vreme za odmor, razgovor sa bliskim osobama i aktivnosti koje vas opuštaju mogu da pomognu da očuvate opšte zdravlje.

Raznovrsna hrana obezbeđuje potrebne hranljive materije

Proteini, voće, povrće, integralne žitarice i druge namirnice bogate hranljivim materijama obezbeđuju ono što je organizmu potrebno za normalno funkcionisanje. Dr Block naglašava da nedostaci određenih hranljivih materija mogu da ometaju normalan rad imunskog sistema. Zato je raznovrsna ishrana važnija od potrage za jednom namirnicom koja navodno „jača imunitet“.

3. Ne kupujte suplemente naslepo: Više nije uvek bolje

Tokom sezone respiratornih infekcija proizvodi sa oznakom „za imunitet“ deluju posebno primamljivo. Međutim, dr Block savetuje da se prvo utvrdi da li postoji stvarni nutritivni nedostatak. Suplementi ne zamenjuju vakcinaciju, san i smanjenje izloženosti virusima.

Vitamin C ne sprečava prehladu kod većine ljudi

Redovno uzimanje vitamina C uglavnom ne sprečava prehladu u opštoj populaciji, iako može da dovede do skromnog skraćenja njenog trajanja ili ublažavanja simptoma. Dr Block preporučuje da se dovoljan unos prvenstveno obezbedi hranom, poput citrusa, paprike, jagoda, brokolija i paradajza. Suplement može da ima smisla kada unos kroz ishranu nije dovoljan.

Vitamin D ima smisla kada postoji manjak

Dokazi o tome da vitamin D sprečava respiratorne infekcije nisu jednoznačni. Nadoknada može da bude korisna osobama koje imaju nedostatak, ali to ne znači da svima treba dodatna doza. Ako postoji sumnja na nedostatak, sa lekarom treba da razgovarate o potrebi za analizom i odgovarajućoj dozi. Prekomeran unos vitamina D može da bude štetan, jer se ovaj vitamin rastvara u mastima i može da se nakuplja u organizmu.

Probiotici nisu svi isti

Pojedina istraživanja ukazuju na to da probiotici mogu da smanje učestalost određenih infekcija gornjih disajnih puteva. Rezultati, međutim, zavise od konkretnog preparata i načina na koji je istraživanje sprovedeno. Za zdravlje crevne mikrobiote važna je i ishrana bogata vlaknima: voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi. Fermentisane namirnice, poput jogurta, kefira i kiselog kupusa, takođe mogu da budu deo raznovrsne ishrane.

Cink možda skraćuje prehladu, ali može da izazove tegobe

Preparati cinka koji se uzimaju oralno, uključujući pojedine pastile, možda mogu da skrate trajanje prehlade. Dokazi ipak nisu dovoljno pouzdani da bi se garantovala korist, a mogu da se pojave mučnina i neprijatan ukus. Istraživanja nisu utvrdila jedan preparat i dozu koji sigurno deluju. Izbegavajte preparate cinka koji se primenjuju u nos, jer su povezani sa dugotrajnim ili trajnim gubitkom čula mirisa.

4. Reagujte čim se pojave simptomi: Kod gripa i kovida vreme je važno

Grebanje u grlu, zapušen nos, kašalj i bolovi u telu ne otkrivaju uvek da li je u pitanju prehlada, grip ili kovid 19. Za većinu inače zdravih odraslih osoba sa blagim simptomima prvi koraci su odmor, dovoljan unos tečnosti i ublažavanje tegoba. Kod osoba sa povećanim rizikom od komplikacija važno je da se lekaru jave rano, jer određena terapija ima ograničen rok za početak.

Odmor i tečnost pomažu tokom oporavka

Kod obične virusne prehlade uglavnom ne postoji brzo rešenje. Organizmu treba vreme da se oporavi. Voda, čaj i supa mogu da pomognu da održite odgovarajući unos tečnosti. Povišena temperatura i pojačano znojenje mogu da povećaju potrebe za njom. Antibiotici ne leče virusnu prehladu.

Ublažite simptome koji vam najviše smetaju

Lekovi koji se izdaju bez recepta ne uklanjaju uzrok prehlade, ali mogu da olakšaju oporavak. U zavisnosti od tegoba i zdravstvenog stanja, mogu da se koriste:

• paracetamol ili ibuprofen za temperaturu, glavobolju i bolove u telu
• fiziološki rastvor za nos
• pastile za ublažavanje bola u grlu
• med za umirenje kašlja kod odraslih i dece starije od godinu dana.

Med ne treba da se daje deci mlađoj od godinu dana. Izbor leka proverite sa farmaceutom ili lekarom, posebno ako već koristite terapiju ili imate hroničnu bolest.

5. Učestale prehlade ne znače nužno da imate slab imunitet

Ako vam se čini da „pokupite svaki virus“, razlog može da bude česta izloženost. Život sa decom, posao koji podrazumeva mnogo kontakata i briga o bolesnim osobama povećavaju broj prilika da dođete u kontakt sa virusima, objašnjava dr Block. Ipak, na rizik od ozbiljnije bolesti mogu da utiču godine, trudnoća, pojedine hronične bolesti i lekovi ili terapije koje potiskuju imunski odgovor.

Zato je važno da obratite pažnju i na tok infekcija, a ne samo na njihovu učestalost. Ako su infekcije neuobičajeno česte, veoma teške, traju znatno duže nego što se očekuje ili se stalno vraćaju, razgovarajte sa lekarom. Takav obrazac zaslužuje procenu mogućeg uzroka, umesto ponovljene kupovine suplemenata.

Zaštita počinje svakodnevnim navikama, a oporavak pravovremenom reakcijom

Nije realno da izbegnemo svaku prehladu, grip ili Covid 19. Ipak, preporučena vakcinacija, provetravanje, higijena ruku, dovoljno sna, raznovrsna ishrana i redovno kretanje mogu da budu deo praktičnog plana zaštite.

Kada se simptomi pojave, odmor i ublažavanje tegoba imaju važnu ulogu. Kod osoba sa povećanim rizikom od komplikacija, rano javljanje lekaru može da omogući da odgovarajuća terapija počne na vreme.

(eKlinika.rs)