Zašto su odjednom svi bolesni: Faktori koji ubrzavaju širenje sezonskih infekcija

Menjate više kolega na poslu koji su otvorili bolovanje, školske klupe napola su prazne, a sa svih strana stižu obaveštenja o razboljevanju i povišenoj temperaturi. Postavlja se pitanje: zašto su odjednom svi bolesni i da li je na pomolu novi talas sezonskih virusa?

Ključni faktori koji doprinose brzom širenju bolesti

Dr Neha Vyas, lekar primarne zdravstvene zaštite na Cleveland Clinic, objašnjava zašto se pojedine zarazne bolesti pojavljuju masovno i istovremeno i koje mere možete da preduzmete kako biste zaštitili sebe i svoju porodicu.

Preporučujemo

Svakodnevno smo okruženi mikroorganizmima. Do masovnog oboljevanja dolazi kada se poklopi više nepovoljnih okolnosti:

- Izloženost novim sojevima. Ako se u zajednici pojavi nov patogen ili soj sa kojim se imuni sistem većine ljudi ranije nije susreo, telo je manje spremno za odbranu. To je jedan od glavnih razloga zašto je sezona gripa često teška - virus stalno mutira, pa imuni sistem ne prepoznaje uvek najnoviju varijantu

- Boravak u zatvorenom prostoru. Bliski kontakt znatno povećava rizik od prenosa zaraze. To je ključni razlog zašto se respiratorne sezone poklapaju sa hladnijim periodima godine kada ljudi više vremena provode zajedno u zatvorenim prostorijama

- Neredovno i nepravilno pranje ruku. Adekvatna higijena ruku ključna je za sprečavanje širenja bolesti. Površine koje dodiruje veliki broj ljudi - poput rukohvata na stepeništu, konferencijskih stolova ili aparata za hranu i piće - postaju glavno mesto zadržavanja i prenošenja klica

- Kašljanje i kijanje svuda naokolo, a ne u lakat. Respiratorne kapljice koje se oslobađaju pri kašljanju ili kijanju prenose prehladu, grip i covid 19. Pojedini izuzetno zarazni virusi, poput morbila (malih boginja), mogu se zadržati u vazduhu i do dva sata. Zato uvek pokrijte nos i usta kada kašljete ili kijate, čak i kada ste sami u prostoriji - upozorava dr Vyas

- Oslabljen imunitet. Oslabljeni imuni sistem teže se bori protiv patogena. Posebno su ranjive trudnice, deca mlađa od 5 godina, hronični bolesnici (oboleli od dijabetesa ili HIV), pacijenti na imunosupresivnoj terapiji i odrasli stariji od 60 godina. Pored toga, imunitet privremeno opada i usled hroničnog stresa, neadekvatne ishrane ili nedavno preležane bolesti

- Loša ventilacija. Zagušljiv vazduh u zgradama omogućava česticama koje sadrže viruse da se duže zadržavaju u prostoru, čime se drastično povećavaju šanse za prenos infekcije.

- Kontaminirana hrana. Prljave ruke, pribor koji deli više osoba ili neadekvatno čuvana hrana mogu da izazovu brze epidemije bakterijama poput E. coli ili Salmonella

- Vremenske promene. Nagle promene temperature, vlažnosti i vazdušnog pritiska opterećuju organizam. Hladan i suv zimski vazduh oštećuje sluzokožu i iritira kožu, čime slabi prirodna barijera tela protiv mikroorganizama.

Mere prevencije: Kako smanjiti rizik od zaraze

Iako je nemoguće u potpunosti garantovati da ćete izbeći infekciju tokom opšteg talasa razboljevanja, sledeći koraci mogu znatno da smanje rizik:

1. Informišite se. Saznajte koji virusi trenutno cirkulišu u vašoj okolini i unapred obezbedite osnovne lekove za ublažavanje simptoma prehlade i gripa

2. Održavajte distancu i nosite masku. Izbegavajte gužve u zatvorenom prostoru. Ako morate da budete u blizini bolesne osobe ili brinete o nekome sa visokim rizikom od komplikacija, zaštitna maska pruža dodatni nivo sigurnosti

3. Pravilno perite ruke. Perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi nekoliko puta dnevno - naročito nakon korišćenja toaleta i pre pripreme hrane. Ukoliko sapun i voda nisu dostupni, koristite sredstva na bazi alkohola.

4. Kašljite i kijajte u maramicu ili lakat. Izbegavajte zaklanjanje usta dlanovima, jer na taj način prenosite klice na sve površine koje dodirnete

5. Jačajte prirodni imunitet. Dovoljno sna, redovna hidratacija, fizička aktivnost, smanjenje stresa i nutritivno bogata ishrana pružaju osnovu za jak imuni odgovor.

6. Provetravajte prostor i koristite prečišćivače vazduha. Otvaranje prozora, korišćenje HEPA filtera i ovlaživača vazduha pomaže u održavanju sluzokože zdravom i smanjuje koncentraciju virusa u prostoriji

7. Dezinfikujte površine koje se često dodiruju. Prekidači za svetlo, slavine i tastature računara često su glavna žarišta mikroorganizama.

8. Konsultujte se sa lekarom o vakcinaciji. Vakcine su jedan od najboljih alata koje imamo za sprečavanje širenja zaraznih bolesti poput varičela, respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) i velikog kašlja (pertusisa), zaključuje dr Vyas.