Antibiotici neće izlečiti prehladu, davanje „za svaki slučaj” je pogrešno, kaže pedijatar dr Ivana Filipović

Najčešći razlozi posete pedijatru u predškolskom uzrastu su infekcije gornjih respiratornih puteva, akutni gastroenteritisi i infekcije kože. Često se susrećemo sa pitanjima o upotrebi antibiotika u ovim situacijama. Roditelji su često zbunjeni: jedni ne žele deci da daju antibiotike, drugi ih čak primenjuju na svoju ruku. Šta je adekvatna, zlatna sredina, bez posledica po imunitet i zdravlje deteta?

Prehlada ne traži antibiotik, posebno ne „za svaki slučaj”

Dr sci. med. Ivanu Filipović, pedijatra, pitamo kakva je stvarna slika na terenu i koji su najčešći saveti za roditelje kada govorimo o upotrebi i zloupotrebi antibiotika?

- Čini mi se da je najvažnije objasniti da prehlada ne traži antibiotik. Prehlada, ali i većina akutnih respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva, što podrazumeva pojačanu sekreciju iz nosa, kašalj i bol u uhu, kod dece su izazvane virusima. To znači da antibiotici, koji deluju samo na bakterije, u ovim slučajevima nemaju nikakav efekat. Ipak, u praksi se antibiotici i dalje često propisuju ili se na njima insistira „za svaki slučaj”, kod povišene temperature ili produženog kašlja - konstatuje sagovornica eKlinika portala.

Koliko su u realnosti česte virusne infekcije u odnosu na bakterijske?

- Kod dece je čak 70-90 odsto infekcija disajnih puteva virusnog porekla. To uključuje običnu prehladu, grip, virusni bronhitis i većinu faringitisa. Bakterijske infekcije su znatno ređe i zahtevaju jasne kliničke kriterijume za dijagnozu - jasna je dr Filipović.

Zašto antibiotici ne pomažu kod virusa i koje su posledice neopravdane upotrebe ovih lekova?

Ona podseća da antibiotici deluju tako što uništavaju bakterije ili sprečavaju njihov rast i razmnožavanje. Virusi, kako kaže, nemaju strukture na koje antibiotici deluju, pa se infekcija upotrebom ovih lekova ne skraćuje, ne ublažava, niti se sprečavaju komplikacije. Korišćenje antibiotika „na slepo” kod virusnih infekcija je neefikasno i nepotrebno, ponavlja dr Ivana FIlipović i upozorava:

- Neopravdana upotreba može da dovede do razvoja rezistencije bakterija, alergijskih reakcija, dijareje i poremećaja crevne mikrobiote, kao i nepotrebnog izlaganja lekovima. Najveći problem je što bakterije vremenom postaju otpornije, pa antibiotici gube svoju efikasnost kada su zaista potrebni. Antibiotici se koriste samo kada lekar proceni da postoji bakterijska infekcija, na primer - streptokokna angina, bakterijska pneumonija, akutni bakterijski sinusitis (u određenim slučajevima), otitis media sa jasnim indikacijama ili urinarna infekcija.

Šta roditelji treba da znaju kada je reč o kućnom lečenju, a kada se stomačne tegobe rešavaju antibioticima?

Kod većine prehlada kod dece antibiotik nije potreban a lečenje je simptomatsko, što podrazumeva tečnost, odmor i antipiretike po potrebi. Doktorka naglašava da je važno znati da kašalj i curenje nosa mogu trajati i 7 do 10 dana. Najvažnije je, navodi, praćenje opšteg stanja deteta, a ne samo temperature.

Kakva je uloga antibiotika kod stomačnih tegoba?

- Akutni gastroenteritis kod dece je u najvećem broju slučajeva virusne etiologije, najčešće su to Rotavirus i Norovirus, te antibiotici nemaju ulogu u rutinskom lečenju. Oni nisu indikovani kod vodenih dijareja bez krvi, blagih do umerenih simptoma, niti kod kliničke slike tipične za virusnu infekciju ili povišene temperature bez znakova invazivne bakterijske bolesti. Osnova terapije je oralna rehidratacija, adekvatna ishrana i simptomatska terapija. Antibiotici su indikovani kod gastroenteritisa samo u odabranim situacijama, kada postoji sumnja ili potvrda bakterijske etiologije, recimo kod krvavih dijareja (dizenterija ) ili bakterije Shigella, teških oblika infekcije sa sistemskim simptomima, kod rizičnih grupa (neonatusi, imunokompromitovana deca), ili kod potvrđenih infekcija kao što su Salmonella (samo kod rizičnih grupa) i Campylobacter (teški ili prolongirani tok) - detaljno obrazlaže dr Ivana Filipović.

Šta je sa infekcijama kože?

Prema rečima dr Filipović, većina infekcija kože kod dece je blaga i može se uspešno lečiti lokalnom terapijom, a sistemski antibiotici se primenjuju samo kada postoje jasne indikacije.

- Najčešći uzročnici su Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes. Sistemska terapija je indikovana kod opsežnih ili brzo progresivnih infekcija, prisustva sistemskih simptoma (temperatura, malaksalost), dubokih infekcija (celulitis, erizipel), periorbitalne lokalizacije, neuspeha lokalne terapije ili kod imunokompromitovane dece. Kod impetiga je lokalna terapija prva linija, dok se sistemska koristi kod multiplih lezija. Kod apscesa kože primarna je hirurška drenaža. Trajanje terapije je obično 5-7 dana kod blažih, a duže kod težih slučajeva.

Kako se antibiotici primenjuju u neonatologiji i postoji li preventivna upotreba

Sagovornica eKlinika portala posebno napominje da primena antibiotika u prvih 28 dana života zahteva poseban oprez. Iako se, kaže, često primenjuju empirijski zbog rizika od ozbiljnih infekcija, terapiju je važno svakodnevno preispitivati kroz kliničko stanje i laboratorijske parametre (leukociti, CRP, hemokultura):

- Prema preporukama SZO i Američke akademije pedijatara, terapija se prekida nakon 36-48h ukoliko su hemokulture negativne i nema kliničkih znakova infekcije. Produžavanje bez indikacije nosi rizik od rezistencije i komplikacija poput nekrotizirajućeg enterokolitisa (NEK). Indikacija za profilaktičku primenu u neonatologiji je intrapartalna profilaksa kod majke (prevencija GBS sepse). Sveobuhvatno, antibiotici se preventivno primenjuju u indikacijama: hirurška profilaksa pre operacija sa visokim rizikom (jedna doza ili manje od 24h), vezikouretralni refluks (VUR) kod viših stepena, kod imunokompromitovane dece i za prevenciju infektivnog endokarditisa kod visokorizične dece sa srčanim manama - odgovara dr Filipović.

Scenario iz ordinacije: Mitovi o „zelenim slinama” i brisevima

Tipičan primer je dete od tri godine koje nekoliko dana ima pojačanu sekreciju iz nosa („zelene sline”), kašalj noću i temperaturu do 38C.

- U krvnoj slici su leukociti mirni, CRP 30, a MxA proteini preko 300. Danas postoji mogućnost određivanja MxA proteina čije povišene vrednosti uz miran CRP uglavnom potvrđuju da se radi o virusnoj infekciji. Roditelji često insistiraju na antibiotiku „za svaki slučaj”, jer se situacija ponavlja otkad je dete krenulo u vrtić - ilustruje doktorka čestu situaciju.

Da li u takvim slučajevima treba raditi bris nosa i grla?

- Rutinski se ne preporučuju jer se najčešće radi o virusima. Bris se često radi kod dece sa upornim “slinavim nosem” gde je zaista povećan broj Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae tip B i Moraxella catharalis 3, najčešćih bakterija koje izolujemo kod vrtićke dece, zadaju mnogo glavobolje roditeljima. Praksa je pokazala da lokalno tretiranje antibiotskim kremom ili kapima (off lable) može pomoći u skraćivanju trajanja “bolesti” i na primer, sprečiti širenje na oči i konjuktivitis. Bris se preporučuje i kod sumnje na streptokoknu anginu, epidemioloških situacija poput šarlaha u vrtiću ili kod dugotrajnog i komplikovanog toka bolesti.  - rekla je u razgovoru za eKlinika portal dr sci. med. Ivana Filipović.

(eKlinika.rs)