Skrivena opasnost od upotrebe sredstava za dezinfekciju: Uništavaju bakterije i viruse, ali nanose i štetu

Sredstva za dezinfekciju ruku štitila su nas tokom pandemije COVID-19, koristimo ih kada dobijemo neku infekciju, neizostavni su deo bolnica, naših domova, javnih prostora. Stručnjaci navode da ipak postoji skrivena cena upotrebe sredstava za dezinfekciju. Ove hemikalije mogu da unište bakterije i viruse, ali u isto vreme da dospeju u životnu sredinu i pomognu mikrobima da razviju otpornost na delovanje antibiotika.

Šta su kvaternarna amonijumska jedinjenja?

Najčešći aktivni sastojak sredstava za dezinfekciju su kvaternarna amonijumska jedinjenja. Ova jedinjenja nalaze se u maramicama, sprejevima i tečnostima koje koristimo za čišćenje površina, ali i u proizvodima poput omekšivača za veš i proizvodima za ličnu negu. Kvaternarna amonijumska jedinjenja (QAC) su organska jedinjenja u kojima je amidni azot vezan za četiri ugljenična atoma. Amidni azot formira pozitivno naelektrisan katjon koji se upotrebljava za dezinfekciju koja oštećuje membrane bakterija, virusa, gljivica i dovodi do smrti ćelije.

Preporučujemo

Kako QAC jedinjenja dospevaju u životnu sredinu?

Otprilike polovina proizvoda saListe N Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA), koji su efikasni protiv virusa SARS-CoV-2, kao i saListe Q za nove virusne patogene, sadrži QAC jedinjenja, napominje biolog istraživač Milena Esser, McMaster University. Zbog široke upotrebe QAC jedinjenja dospevaju u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ispušne vode i kanalizacioni mulj glavni su putevi prodora QAC jedinjenja u životnu sredinu, precizira Esser.

Ispušne vode su otpadne vode koje su prošle kroz neki stepen tretmana u postrojenjima za prečišćavanje i zatim se ispuštaju u reku, jezero, more ili u kanalizacioni sistem. U okviru postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, više od 90 odsto QAC jedinjenja obično se ukloni, ali male količine ostaju u ispušnim vodama i dospevaju u reke i jezera, gde se akumuliraju.

- Kada QAC jedinjenja dospeju u životnu sredinu, ona stupaju u kontakt sa mikrobnim zajednicama, to jest mrežama bakterija, arheja i gljiva koje recikliraju hranljive materije, prečišćavaju vodu i podržavaju lance ishrane. S obzirom na to da su QAC jedinjenja osmišljena da ubijaju mikrobe, nije iznenađenje što mogu da utiču i na mikrobe u životnoj sredini. Ipak, mikrobne zajednice su izuzetno prilagodljive; neki mikrobi uginu, ali postoje i oni mikrobi koji prežive i razviju otpornost - navodi Milena Esser.

Paradoks zaštite

Za razliku od antibiotika, koji ciljaju specifične ćelijske procese, QAC jedinjenja napadaju mikrobe i viruse na više načina - oštećuju ćelijske zidove, proteine i lipide. Ovo široko polje delovanja čini QAC jakim dezinfekcionim sredstvima.

S druge strane, mikrobi su veoma snalažljivi. Kada se suoče sa QAC jedinjenjima, neki mikrobi ojačavaju svoje ćelijske membrane, počnu da izbacuju toksine iz ćelije ili formiraju zaštitne biofilmove. Mikrobi se prilagođavaju, preživljavaju delovanje QAC jedinjenja, a sve više je i dokaza da na ovaj način jača otpornost mikroba na delovanje antibiotika, to jest ovi lekovi postaju sve slabiji i ne mogu svojim delovanjem da pobede bakterijske infekcije.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je antimikrobna otpornost globalno „kritično visoka i u porastu“. Tokom 2023. godine, jedna od šest laboratorijski potvrđenih bakterijskih infekcija bila je otporna na antibiotsko lečenje. SZO procenjuje da je 2019. godine bakterijska antimikrobna otpornost direktno uzrokovala 1,27 miliona smrtnih slučajeva.

- Antimikrobna otpornost često se posmatra kao klinički problem koji je izazvan nekontrolisanom upotrebom antibiotika, ali antimikrobna otpornost počinje mnogo ranije u našim domaćinstvima, otpadnim vodama, rekama, jezerima i zemljištu. To su bojna polja na kojima mikrobi razmenjuju osobine otpornosti i prilagođavaju se hemijskim pritiscima koje stvara čovek. U suštini, dilema dezinfekcije predstavlja povratnu petlju: dezinfikujemo ruke ili neku površinu kako bismo sprečili bolest, ali hemikalije na koje se oslanjamo tiho jačaju mikrobe -– napominje Milena Esser.

Preispitivanje pojma čistoće

Esser naglašava da sve ovo ne znači da je potrebno da prekinemo dezinfekciju.

- Dezinfekciona sredstva imaju ključnu ulogu u kontroli infekcija, naročito u bolnicama i okruženjima visokog rizika, gde njihove koristi daleko nadmašuju rizike. Problem leži u prekomernoj upotrebi, gde se „čisto“ doživljava kao nešto bez mikroba, bez obzira na potrebu ili posledice. Ono o čemu retko razmišljamo jeste da se čišćenje ne završava kada nam površina deluje kao čista. Određena dezinfekciona sredstva dugo su aktivna i posle upotrebe. Ona tako oblikuju mikrobne zajednice ne samo u trenutku primene. QAC jedinjenja su jasan primer, jer opstaju u životnoj sredini, izlažu mikrobe niskim, hroničnim selektivnim pritiscima koji mogu da pomognu bakterijama da razviju otpornost - kaže Esser.

Ona napominje i da druga dezinfekciona sredstva, poput alkohola i izbeljivača, mogu da drugačije deluju, ali i dalje da budu rizična za životnu sredinu.

- Na kraju, dilema dezinfekcije podseća nas da je kontrola mikroba podjednako pitanje ekologije koliko i hemije. Kako bismo odgovorno koristili sredstva za dezinfekciju, moramo da razmišljamo ne samo o onom sredstvu koje će odstraniti mikrobe danas, već i o tome kako će to sredstvo oblikovati mikrobni svet u budućnosti - smatra Esser.

(eKlinika)