Način hoda može kod nekih pacijenata da bude prvi znak demencije, kažu neurolozi

Demencija je naziv za grupu progresivnih moždanih oboljenja zbog kojih dolazi do nepovratnog opadanja kognitivnih sposobnosti. U pitanju je hronična bolest tokom koje osoba ima probleme sa pamćenjem, načinom mišljenja, govorom i ponašanjem. Na primer, osoba koji je ceo život kuvala ne može da se seti kako da skuva jaje ili kafu. Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest.

Bolest se ne ispoljava kod svih osoba na isti način

Stručnjaci navode da će sa starenjem stanovništva demencija biti sve zastupljenija. Navode da ona nikako nije deo starenja. Veliki zdravstveni centri nastoje da što pre otkriju rizik od demencije. Za ovu bolest trenutno nema leka. Smatra se, ipak, da bi rano prepoznavanje moglo da uspori tempo napredovanja bolesti, kako bi do prvih ozbiljnijih komplikacija došlo u što starijem životnom dobu. Organizacija Alzheimer Scotland nedavno je objavila listu manje poznatih simptoma demencije.

Preporučujemo

- Često smatramo da su gubitak pamćenja i demencija jedno te isto, ali postoje i drugi važni simptomi i znaci na koje je potrebno da obratimo pažnju. Svaka osoba sa demencijom je drugačija. Način na koji bolest utiče na osobu zavisi od toga koji su delovi mozga zahvaćeni promenama - navode stručnjaci.

Kako demencija menja način hoda?

Neurolozi navode da demencija kod nekih pacijenata može da izmeni način hoda.

- Saplitanje, spoticanje i padovi mogu da postanu učestaliji. Moguće je da osoba više vuče noge po podu umesto da ih normalno podiže tokom hodanja - objašnjavaju lekari. Ovaj način hoda može da oteža i penjanje i silaženje niz stepenice.

Koji su još manje poznati znaci demencije?

Organizacija Alzheimer Scotland izdvaja da demenciji često prethode problemi sa pamćenjem koji mogu da se ispolje na različite načine. Na primer, pacijent ima teškoće sa praćenjem vremena ili ne može da očitava vreme na analognom satu. Dolazi do promena ličnosti ili raspoloženja, problema sa čulima i vidom, teškoća u proceni dubine prostora, pojačane osetljivosti na glasne zvuke ili promena čula ukusa i mirisa, kao i halucinacija.

Šta ako sumnjam na demenciju?

Ukoliko sumnjamo da mi lično ili neka bliska osoba ima demenciju, britanska Nacionalna zdravstvena služba savetuje da što pre posetimo lekara opšte prakse.

- Možda biste mogli da predložite prijatelju ili rođaku da pođete sa njim kod lekara kako biste mu pružili podršku - navode stručnjaci.

Pokretanje ove teme je teško, zato lekari savetuju da razgovaramo sa osobom sa mnogo empatije, strpljenja, u poznatom okruženju i bez žurbe. Pravovremena dijagnoza demencije može da pomogne pacijentima, kao i njihovim porodicama i prijateljima, da naprave planove i da se pripreme za budućnost, tvrde stručnjaci.

(eKlinika)