Promena raspoloženja je nešto što je tipično za sve osobe i teško je reći da postoji neko ko nije prošao barem kroz takvu životnu fazu. Međutim, veoma je značajno prepoznati tananu granicu između variranja u raspoloženju i poremećaja raspoloženja – ponekad su put ka bolestima koje moraju da se leče.
Promene raspoloženja su očekivane, ali do granice
Sreća, frustracija, malodušnost, tuga, zadovoljstvo, euforija, mrzovolja… Sve su to faze raspoloženja kojima smo izloženi tokom života, tako reći svakodnevno. Nauka je ipak odredila granice koje odvajaju uobičajeno ponašanje od patoloških promena i prelaska u oboljenja. Kao i kod simptoma nekih drugih bolesti, odnose se pre svega na to koliko dugo promene traju, kakvog su intenziteta i kakav je kvalitet života osobe, odnosno, da li trpi svakodnevni život.
Još neke promene koje mogu biti alarm za reakciju su:
- promene u apetitu
- poremećen san i količina efektivnog spavanja
- promene u libidu i seksualnom nagonu
- sumanute ideje
- suicidne misli ili pokušaj samoubistva.
Poremećaji raspoloženja: Podela i simptomi
Ovakve poremećaje nauka je podelila u dve grupe: depresivne i bipolarni. Evo uobičajenih simptoma depresivnih poremećaja:
- opšta slabost lako zamaranje
- anksioznost
- problemi sa uspavljivanjem i nesanicom
- bol u različitim delovima tela (glavobolja, bol u leđima, kostima mišićima)
- malodušnost i emotivna praznina
- halucinacije
- nemogućnost percepcije sreće i radosti
- hipersenzitivnost
- neodlučnost pri donošenju odluka i usporeno razmišljanje
- preterana zabrinutost i fatalističke misli
- naleti besa
- osećaj krivice
- fantazije mimo realnosti
- brza i laka razdražljivost
- plačljivost
- gubitak interesovanja za ljude, događaje i hobije neodlučnost pri donošenju odluka
- usporena motorika pokreta
- samoizolacija i gledanje jednu tačku
- strah od bankrota
- suicidne ideje
Druga strana medalje: Manični poremećaji
Neki od najčešćih simptoma maničnih poremećaja su:
- zarazno hiper-veselo raspoloženje koje se prenosi i na okruženje
- euforija
- pojačana ekspresivnost
- ulazak u sukobe ako im se usprotivite
- povišen nivo energije do maničnosti
- pojačana gestikulacija
- visok nivo budnosti i energije iako spavaju malo i imaju nesanicu
- poremećaj ekonomičnog trošenja novca(pozajmljivanje bez rezona)
- hazarderska vožnja
- ubrzan tok misli
- flertovanje i zavođenja bez trijaže
- pojačane promiskuitetne ideje
- poremećaj pažnje
- sklonost ka velikom broju planova i ideja za koje znaju da ne mogu biti realizovane
- izostanak percepcije psihičkih problema i odbijanje prihvatanja da im se događa nešto loše u psihi
- megalomanska predstava o sopostvenoj veličini
- halucinacije (uglavnom glasovne)
- hipomanija.
Čemu su sklonije žene i šta je najčešća zabluda kada postoje poremećaji raspoloženja
Poremećaji raspoloženja karakteriše i to što imaju komorbiditete, koji mogu da budu fizičke ili psihičke prirode. Depresivni poremećaji se češće javljaju kod žena. Uzroci su raznoliki, ali neki za koje je dokazana predispozicija su: hormonske promene u reproduktivnom periodu života, povećan nivo stresa, pojačana odgovornost za porodicu, decu i posao. Žene se, doduše, češće i obraćaju stručnim licima za pomoć.
Najveća zabluda koja se javlja kod oba pola jeste da su poremećaji raspoloženja isto što i promene, odnosno variranje u raspoloženju. Tuga i depresija nisu isto: tuga je sasvim normalna emocija a depresija ozbiljna mentalna bolest koje zahteva lečenje.
