Deca obolevaju kao i odrasli, samo što često ne znaju da kažu šta ih tačno boli. Temperatura može da bude visoka, a roditeljski strah je tada još veći. Posebnu zabrinutost izazivaju akutna stanja poput febrilnosti, koja traje duže od 3 dana, uporan kašalj, pojava modrog jezika ili usana, gubitak svesti… To su situacije koje zahteva lekarsku pomoć.
Od čega deca često obolevaju
Deca često obolevaju od bolesti respiratornog sistema, organa za varenje, kože i potkože. Generalno najčešće su virusne infekcije disajnih puteva kod dece mlađe od 6 godina, a roditelje najviše zabrinjava povišena telesna temperatura, koja prati ove infekcije. Što je dete mlađe to je strah zbog febrilnosti veći.
– Roditelji se uglavnom plaše eventualne pojave febrilnih konvulzija kod deteta, takozvanog „frasa“. Česti razlozi za posetu pedijatru su i kašalj, otežano disanje, bolovi u trbuhu, pojava osipa. Najveći broj ovih bolesti je bezazlen i uglavnom ima povoljan i samoograničavajući tok, koji vodi ka potpunom izlečenju. U mnogo manjem procentu se teže bolesti, pa čak i životno ugrožavajuće, mogu u početku manifestovati na sličan način, i tu je neophodna brza i adekvatna reakcija zdravstvenog sistema – objašnjava za eKlinika portal dr Milica Nikolić, specijalista pedijatrije, lekar odeljenja Pedijatrijske intenzivne nege i lečenja Instituta za majku i dete.
Kako da znamo kada je pravi trenutak da se javimo pedijatru
Ako je dete dobrog opšteg stanja, dobro prihvata obroke i uzima dovoljno tečnosti, raspoloženo je, a ima povišenu telesnu temperaturu koja je veća od 38,5˚C primenjuju se lekovi za snižavanje temperature i nefarmakološke mere, kao što je tuširanje mlakom vodom.
– Ako, međutim, ova febrilnost traje duže od 3 dana, potreban je pedijatrijski pregled. Uporan, intenzivan kašalj, čujno i otežano disanje, utisak da dete diše “iz stomaka”, modrenje jezika i usana bili bi razlozi za neodložnu posetu lekaru. Isto možemo reći i za poremećaj stanja svesti, ili za pojavu neobičnog osipa, naročito ako bi on bio u vidu sitnih crvenih tačkic,a koje se ne obezbojavaju na pritisak. Intenzivno povraćanje, sa nemogućnošću unosa tečnosti, pojava krvi u povraćenom sadržaju ili u stolici ili u iskašljanom sekretu takođe zahtevaju hitan pregled. Sve ovo su akutna stanja koja kod roditelja izazivaju visok stepen zabrinutosti – naglašava dr Nikolić.
Gojaznost je sve veći problem
Ono što je nekada bilo vidljivo samo u američkim filmovima polako postaje naša realnost. Imamo sve veći broj gojazne dece, a to se odražava na zdravlje u odraslom periodu života.
– Međutim, ono što je nekako neopravdano zapostavljeno, a što želim da istaknem, kada je reč o oboljevanju dece, je da zdravstveno stanje od najranijeg uzrasta ima veliki značaj, kako za samog pojedinca, tako i za celokupno društvo. Mnoge bolesti koje se u toku života kasnije razvijaju, imaju zapravo korene u nezdravom načinu života naučenom u detinjstvu. Dobar primer ovog bi bila gojaznost i sve posledice koje ona nosi sa sobom (hipertenzija, šećerna bolest, hiperholesterolemija, respiratorni problemi, ortopedski, psihosocijalni, itd). Čini se da roditelji nisu dovoljno svesni opasnosti gojaznosti i uglavnom dete vode pedijatru kada je već ispoljena neka od njenih komplikacija – ističe u razgovoru za eKlinika portal dr Milica Nikolić.
Kako kolektiv utiče na imunitet dece
Patogeni mikoorganizmi se nalaze svuda oko nas i nemoguće ih je izbeći. Naš imuni sistem predstavlja savršenu „mašineriju“ koja nas brani od štetnih uticaja, jer posedujemo urođeni i stečeni imunitet.
– Urođeni imunitet je naša nespecifična odbrana – sa njom se rađamo i ona je spremna da deluje odmah, mada i ovaj vid odbrane nije u potpunosti razvijen i slabiji je kod novorođenčeta, nego kod odrasle jedinke. Stečeni imunitet je specifičan za antigen, veoma je efikasan i ima „imunsko pamćenje“. Ovo takođe znači da se razvija postepeno nakon rođenja, kao i da je potrebno vreme da B limfociti nakon kontakta sa antigenom produkuju antitela. I T-limfociti novorođenčeta su drugačiji nego kod odraslih, daju slabiji odgovor drugačije vrste (češće ka alergijama) nego kod odraslih (zbog nezrelosti). U prvih 6 meseci života posedujemo antitela koja smo dobili od majke, preko posteljice. Takođe, preko majčinog mleka dobijamo antitela. Ovakvi načini prenosa antitela predstavljaju pasivni imunitet – priča nam dr Nikolić.
Vrtić je „rasadnik“ virusa i bakterija
Roditeljima je najstresniji takozvani „vrtićki period“ jer deca su tada stalno šmrcava i bolesna. Svi govore da se tako gradi i jača imuni siste. Tokom godina se postepeno razvija naš imuni sistem. Boravkom u kolektivu deca dolaze u stalni kontakt sa brojnim patogenim mikrooragnizmima.
– Vrtić je svojevrsni “rasadnik” virusa i bakterija. Dolaskom u kontakt sa svim ovim antigenima, razvija se “imunološka memorija”. Veoma je česta pojava da deca u prvih 6 meseci boravka u kolektivu bivaju “stalno bolesna” što veoma brine roditelje. Stoga je bitno da se trenutak kretanja u kolektiv odloži do uzrasta kada je njihov imunitet dovoljno zreo da može da se nosi sa svim izazovima koje nosi boravak u grupi, a idealno bi bilo posle treće godine. Ako, naravno, shodno tempu koje savremeni život diktira, budemo prinuđeni da dete ranije ostavljamo u vrtiću, možemo očekivati česte infekcije. Bitno je znati, da su ove infekcije uobičajene, kratkotrajne, može ih biti i do 10 u toku jedne godine, i ukoliko nisu komplikovane, ne zahtevaju dodatno ispitivanje imuniteta – ističe za eKlinika portal dr Milica Nikolić.
Kako se prepoznaju zauške?
Zauške ili epidemijski parotitis izaziva virus Mumps. Bolest je pomalo zaboravljena, a nekada je u detinjstvu bila veoma česta, gotovo nezaobilazna. Za to što je sada ređa kod dece zaslužna vakcinacija MMR vakcinom.
– Zauške se prenose kapljičnim putem. Rezervoar je bolesna osoba. Inkubacija je 12 do 25 dana. Manifestuje se opštim simptomima (jeza, drhtavica, povišena telesna temperatura, malaksalost), glavoboljom i otokom jedne ili više pljuvačnih žlezda. Obično je zahvaćena parotidna (zaušna) žlezda. Otok je elastičan, a žlezda bolna. Otok je najizraženiji trećeg dana, a zatim se za 3 do 5 dana postepeno smiruje i tegobe prolaze. Bolest se može komplikovati meningitisom (zapaljenjem moždanih ovojnica), zapaljenjem mozga, gluvoćom, zapaljenjem testisa, jajnika, gušterače, štitaste žlezde, srčanog mišića, itd. Imunitet posle preležane bolesti je doživotan, a vakcina ostavlja dugotrajan imunitet, a verovatno i doživotan. Lečenje nekompikovane bolesti je simptomatsko – kaže za eKlinika portal dr Milica Nikolić.
Kako prepoznati šarlah?
Šarlah je zarazna bolest čiji uzročnik je piogeni soj streptokoka koji luči takozvani eritrogeni toksin odgovoran za pojavu osipa. Šarlah se prenosi kapljičnim putem i leči se antibioticima.
– Inkubacija je kratka, i traje od 1 do 10 dana, a najčešće 2 do 5. Počinje naglo, povišenom telesnom temperaturom, gušoboljom, pojavom sitno zrnaste, makulopapulozne, crvene ospe na koži i sluzokožama. U prevojima ospa može biti u vidu tačkastih krvarenja. Jezik je malinast. Karakteristično je bledilo oko usta. Ospa prolazi perutanjem kože. Bolest može biti praćena imunološkim komplikacijama u vidu reumatske groznice (zapaljenje velikih zglobova, srca i neurološki poremećaji) i oštećenja bubrega. Leči se antibioticima tokom 10 dana – kaže dr Nikolić.
Kako roditelji da razlikuju simptomi prehlade i covid 19 kod dece
Pitanje kako razlikovati prehladu i covid 19 kod dece aktuelno je već skoro dve godine. Početak pandemije nije toliko pogađao decu, a poslednji talas je doneo i fatalne ishode kod mališana.
– Covid 19 je bolest sa mnogo lica i teško da je možemo razlikovati od obične prehlade, izuzev testiranjem. Bolest je početkom epidemije kod dece, uglavnom, bila blaga ili asimptomatska. U poslednjem talasu se to promenilo, te smo imali veoma teško bolesnu decu, a na veliku žalost bilo je i fatalnih ishoda. Treba da zapamtimo da ako je dete raspoloženo, dobrog opšteg stanja, prihvata obroke i unosi tečnost nema velikog razloga za brigu. Ako postoji febrilnost iznad 38,5˚C duže od 3 dana, ili je dete pospano, ili teško i čujno diše, modri… neophodan je hitan pedijatrijski pregled – savetuje dr Milica Nikolić.
Covid 19 je doveo do pojave multiinflamatornog sindroma. On se manifestuje skupom burnih reakcija, ali uz adekvatno lečenje i dodatnu negu ne ostavlja nikakve posledice.
– Takođe, u pedijatriji postoji i jedan nov entitet koji nam je covid 19 doneo, a to je MIS-C, odnosno multiinflamatorni sindrom, koji se ponekad javlja kod deteta koje je 4-6 nedelja ranije imalo infekciju SARS CoV2 virusom (čak iako je možda bila asimptomatska). Reč je o nenormalnoj imunoj reakciji koju u organizmu pokreće SARS CoV2. Manifestuje se febrilnošću, teškim opštim stanjem, osipom na koži, crvenilom konjuktiva, bolovima u trbuhu, povraćanjem, dijarejom, niskim pritiskom, ubrzanim srčanim radom, odnosno srčanim popuštanjem. Ovo je veoma ozbiljan sindrom koji se u najvećem broju slučajeva uspešno leči, i uz adekvatnu negu i terapiju uglavnom prolazi bez posledica, iako je životno ugrožavajuće stanje – objašnjava za čitaoce eKlinika portala dr Milica Nikolić.
Kako da se ojača imunitet dece?
Ne postoji “univerzalni čarobni napitak” za jačanje imuniteta naše dece. Potrebno je da se potrudimo da im obezbedimo uravnoteženu ishranu, shodno uzrastu. Deca treba da imaju 5 obroka dnevno, 3 glavna i 2 užine.
– Preporuka je da obroci budu bogati voćem i povrćem, integralnim žitaricama, u nešto manjoj meri proteinima, da sadrže biljne masnoće. Mleko i mlečni proizvodi su bitni kao izvor kalcijuma, ali njihov unos treba ograničiti na 500 ml dnevno zbog opasnosti od anemije. Savetuje se da deca izbegavaju prerađenu hranu, proste, rafinisane šećere i nezdrave zasićene masti, naročito svakodnevno konzumiranje istih. Vitamin D je važan za imunitet i obezbeđuje se njegova suplementacija tokom prve godine života. Detetu je za normalan rast i razvoj, pa i za jačanje imunog sistema potrebno dovoljno sna. Sa uzrastom opada potreba za snom. Odojčetu treba 12-16h dnevno, a adolescentu 8-10h. Savetuje se fizička aktivnost u trajanju od bar 1h dnevno (ovo bi podrazumevalo i šetnju ili igranje u parku) – ističe dr Milica Nikolić.
Sportske aktivnosti, vreme provedeno u prirodi i što kraći boravak ispred računara, dobar su korak ka sticanju imuniteta. Izbegavanje zaraznih osoba i obavezna vakcinacija se preporučuje kao obavezni koraci za jak imunitet.
– Preporučuje se ograničenje vremena provedenog pred monitorima. Potrebno je obezbediti detetu da se razvija i raste u prijatnoj sredini, provoditi vreme sa njim i ohrabriti ga da priča o stvarima koje ga brinu. Neophodna je adekvatna higijena i izbegavanje kontakta sa zaraznim osobama. Pravovremena vakcinacija prema kalendaru obavezne vakcinacije i vakcinacija preporučenim vakcinama je jedna od najvećih tekovina naše civilizacije i zaista je neophodna za jačanje imuniteta. Vakcine su zapravo “jedina magična formula”za jačanje imuniteta koju imamo – zaključuje za eKlinika porta dr Milica Nikolić, specijalista pedijatrije, lekar odeljenja Pedijatrijske intenzivne nege i lečenja Instituta za majku i dete.
