Gojaznost je ozbiljna i veoma rasprostranjena bolest koju definiše višak kilograma i telesnih masti. Dovodi do brojnih komplikacija, drugih udruženih bolesti, pa i letalnog ishoda. Čini se da nijedno patološko stanje nije toliko povezano sa insinuacijama, neproverenim informacijama, pa i opasnim tvrdnjama. Ako ste gojazni, nemojte zaboraviti da je to najpre zdravstveni, pa tek onda estetski problem. Evo najčešćih mitova o prekomernoj kilaži, i faktima koji ih demantuju.
Mit 1: Gojaznost je posledica samo loših navika
Veliki broj uputstava ili predloga za lečenje gojaznosti koji nisu dovoljno studiozni, ističu kao glavne razloge loš izbor ishrane i nedostatak fizičke aktivnosti. Uobičajeno je čuti i da su gojazni ljudi lenji ili da im nedostaje motivacija. Sve to može da bude istina, ali je i samo deo poremećaja.
Činjenica: Višak telesne težine je često multisistemski problem
Ishrana i nedostatak vežbanja mogu da igraju ulogu u procesu koji dovodi do gojaznosti, ali su važni i neki drugi faktori. Osim toga, većina ljudi, pa i onih sa regularnom kilažom i koji nisu gojazni, nije fizički aktivna. Naravno, postoje i izuzeci. Takođe, kod najveći procenta gojaznih, ne radi se samo o neurednim navikama. Stres, nedovoljno sna, hormoni, pojava hroničnog bola, upotreba lekova, genetika i spoljni faktori doprinose u velikoj meri. Zbog toga lečenje gojaznosti treba da ima individualni pristup.
Mit 2: Ako rešite gojaznost, rešili ste i sve druge zdravstvene probleme
Gubitak težine pokreće mehanizme u telu koji regulišu skladištenje, raspodelu i trošenje energije. Time se smanjuje i rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa i drugih komplikacija. Međutim, i poremećaj cirkulisanja energije pri mršavljenju može energetskih tela takođe može dovesti do drugih zdravstvenih problema.
Činjenica: Gubitak težine, posebno ako je desi naglo, takođe može da izazove zdravstvene probleme
Gubitak težine poboljšava opšte zdravlje, ali je takođe povezan sa stresom, poremećajem nivoa hormona i metaboličkim komplikacijama. Prebrzi gubitak težine ove rizike povećava. Uz to, može da dođe do gubljenja mišićne mase, nedostatka hranljivih materija, problema sa spavanjem, pojave kamena u žuči i drugih komplikacija. Kao problem se nakon mršavljenja može pojaviti i višak opuštene kože. Ponekad, gubitak težine može da utiče na mentalni i emocionalni status. Zbog toga je važno u dogovoru sa stručnim licem napraviti plan za što zdraviji proces mršavljenja.
Mit 3: Gubitak težine je razlika unesenih i potrošenih kalorija
Ako ste pokušali da smršate, sigurno ste bar nekada čuli frazu „samo potroši više kalorija nego što uneseš“. Bilo bi sjajno da je tako jednostavno, ali, nažalost, nije.
Činjenica: Nije dovoljno samo potrošiti više kalorija nego što ste uneli hranom
Iako se uloga potrošenih kalorija u procesu gubitka težine ne može zanemariti, ovo razmišljanje je previše pojednostavljeno. Makronutrijenti poput proteina, masti i ugljenih hidrata imaju različite efekte na naše telo. Kalorije koje unosimo (vrsta i količina), utiču na količinu energije koju koristimo i koja nam je neophodna. Hrana koju jedemo reflektuje se na hormone, pa tako neke namirnice mogu izazvati hormonske promene koje podstiču gojenje. Druge namirnice, opet, mogu da povećaju osećaj sitosti i da ubrzaju metabolizam. Istraživanja kažu da će unos manje ugljenih hidrata uz povećanje masti i proteina verovatno dovesti do većeg gubitka težine nego jednostavno smanjenje kalorija.
Mit 4: Broj izgubljenih kilograma je jedino merilo uspeha
Veoma često se programi mršavljenja svode isključivo na brojeve koje pokazuje vaga. To ne samo da nije efikasno, već je nezdravo, i loše za psihički status, kao i svako pogrešno fokusiranje. Može da dođe do poremećaja menstrualnog ciklusa, pa čak i do bumerang efekta kroz povećanje telesne težine. Uz to, i pojačanog stresa, poremećaja sna ishrane, problema sa samopoštovanjem i nezdrave opsesije savršenim izgledom.
Činjenica: Uspeh treba meriti zdravstvenim stanjem, a ne trkom za manjim brojevima
Ključ dugoročnog uspeha je dugoročno fokusiranje na promene životnih navika. To će, osim redukcije kilograma, vremenom dovesti i do regulacije krvnog pritiska, manjeg rizika od hroničnih bolesti, boljeg fizičkog izgleda, više energije, a samim tim i više samopouzdanja.
Mit 5: Više voća i povrća će smanjiti epidemiju gojaznosti
U nekim delovima sveta u kojima je gojaznost veliki problem, otvara se više prodajnih objekata sa voćem i povrćem. Ovo je posebno značajno za mesta koja zbog klimatskih ili ekonomskih okolnosti nemaju stalno sveže namirnice. Takođe, i za ona koja imaju lošiji ekonomski status. Ovaj pristup je dobar, ali nije i dovoljan.
Činjenica: Sklonost prekomernom konzumiranju hrane i nedovoljna edukacija su veći problemi
Poboljšanje ishrane zahteva da namirnice bude pristupačne i jeftine, ali i da ljudi budu dovoljno informisani. Na takav način, građanstvo će biti u prilici da spozna prednosti, što će smanjiti i konzumiranje nezdravih namirnica.
