Stalno ste umorni, iscrpljeni, bezvoljni? Možda razlog nije stres, već lekovi koje svakodnevno uzimate

Manje je poznato da brojni lekovi, uključujući one koji se svakodnevno koriste za alergije, anksioznost, visok krvni pritisak ili bolove, mogu da izazovu umor i smanjenu energiju. Često uzroke tražimo u drugim razlozima, zaboravljajući moguće neželjene efekte terapija za akutne ili hronične bolesti.

Kada lekovi postanu uzrok iscrpljenosti

Pospanost i iscrpljenost spadaju među najčešće neželjene efekte lekova koji se izdaju na recept, ali i preparata koji se mogu kupiti bez recepta.

Ne samo iz ugla psihologije i mentalnog zdravlja, važno je prepoznati da hronični umor ne mora uvek da bude posledica stresa, anksioznosti, depresije ili sagorevanja. Ponekad uzrok opšte psihofizičke slabosti može da bude upravo terapija koju osoba redovno koristi.

Zašto pojedini lekovi izazivaju umor?

Mnogi lekovi utiču na neurotransmitere, koji omogućavaju komunikaciju između nervnih ćelija.

Neki od njih imaju važnu ulogu u regulaciji budnosti, koncentracije i nivoa energije. Kada lek promeni njihovo delovanje, može da dođe do osećaja pospanosti, usporenosti i nedostatka mentalne i fizičke energije. Kod pojedinih osoba ovaj efekat je blag i prolazan, dok kod drugih može značajno da utiče na svakodnevno funkcionisanje, radnu produktivnost i raspoloženje.

Lekovi protiv alergije

Antihistaminici predstavljaju jednu od najčešćih grupa lekova koje izazivaju pospanost. Koriste se za ublažavanje simptoma alergija, ali mnogi od njih deluju i na centre u mozgu koji regulišu budnost. Zbog toga osobe koje ih uzimaju često prijavljuju umor, usporene reakcije i potrebu za dodatnim odmorom tokom dana.

Neki antihistaminici se upravo zbog tog efekta koriste i kao sastojci preparata namenjenih poboljšanju sna.

Antidepresivi

Određene vrste antidepresiva mogu da izazovu osećaj pospanosti, naročito tokom prvih nedelja terapije. Posebno se to odnosi na triciklične antidepresive, koji kod nekih pacijenata mogu da dovedu do izraženijeg umora i potrebe za snom.

Iako ovaj efekat nekada predstavlja neželjenu reakciju, u pojedinim slučajevima lekari ga koriste kao prednost kod osoba koje istovremeno pate od nesanice i simptoma depresije.

Lekovi za anksioznost

Benzodiazepini, koji se često propisuju za anksiozne poremećaje i panične napade, deluju smirujuće na centralni nervni sistem.

Zbog toga mogu da izazovu pospanost, usporenost i osećaj slabosti. Intenzitet i trajanje ovih efekata zavise od vrste leka, doze i individualne reakcije organizma.

Kod nekih osoba pospanost traje nekoliko sati, dok kod drugih može da bude prisutna i narednog dana.

Terapija za visok krvni pritisak

Pojedini lekovi za regulaciju krvnog pritiska, naročito beta-blokatori, usporavaju rad srca i smanjuju opterećenje kardiovaskularnog sistema. Iako je to njihov željeni terapijski efekat, kod određenih pacijenata može da dovede do osećaja iscrpljenosti, manjka energije i smanjene fizičke izdržljivosti.

Lečenje malignih bolesti

Umor predstavlja jedan od najčešćih pratilaca onkološkog lečenja. Hemoterapija, radioterapija i druge vrste terapija utiču na nivo hormona i proteina u organizmu, ali istovremeno oštećuju i deo zdravih ćelija. Organizam tada troši dodatnu energiju na oporavak i regeneraciju, što može da dovede do izraženog osećaja iscrpljenosti.

Ovakav umor često nije moguće u potpunosti otkloniti odmorom i može da traje duži vremenski period.

Lekovi za mučninu i digestivne tegobe

Određeni preparati koji se koriste za kontrolu mučnine, povraćanja ili dijareje mogu da utiču na centralni nervni sistem i izazovu pospanost. Kod pojedinih osoba ovaj efekat je blag, dok kod drugih može da utiče na svakodnevne aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju.

Mišićni relaksanti

Iako se koriste za opuštanje mišića, većina mišićnih relaksanata zapravo deluje preko nervnog sistema. Njihov efekat na mozak i kičmenu moždinu može da izazove umor, pospanost i smanjenu budnost, posebno tokom prvih dana terapije.

Opioidni lekovi protiv bolova

Opioidi predstavljaju snažne analgetike koji se koriste kod jakih bolova.

Njihovo delovanje podseća na prirodne supstance koje organizam proizvodi radi kontrole bola. Međutim, osim ublažavanja bola, mogu da uspore rad nervnog sistema i izazovu izraženu pospanost, smanjenu koncentraciju i osećaj mentalne usporenosti.

Lekovi za epilepsiju

Antiepileptici, odnosno antikonvulzivni lekovi, utiču na električnu aktivnost mozga i komunikaciju između nervnih ćelija. Zbog načina na koji deluju, kod određenih pacijenata mogu da izazovu umor, smanjenu koncentraciju i osećaj usporenosti.

Ovi efekti su često najizraženiji na početku terapije ili nakon promene doze.

Kako da prepoznate da je lek uzrok umora?

Ako koristite lek koji nije naveden među ovim grupama, korisno je da proverite uputstvo za upotrebu. Upozorenja poput „može da izazove pospanost“, „može da utiče na budnost“ ili „izbegavati upravljanje vozilima“ često ukazuju na mogućnost pojave umora kao neželjenog efekta.

Praćenje simptoma i beleženje promena nakon uvođenja nove terapije može da pomogne lekaru da proceni da li postoji povezanost između leka i iscrpljenosti.

Šta možete da uradite ako vas terapija čini umornim?

Ukoliko primetite da vam lekovi značajno smanjuju energiju, važno je da ne prekidate terapiju na svoju ruku. Postoji nekoliko jednostavnih strategija koje mogu da pomognu: kratka šetnja ili lagana fizička aktivnost, istezanje i vežbe mobilnosti, tehnike dubokog disanja, umerena količina kofeina, ukoliko ne postoje medicinske kontraindikacije.

Ako koristite lek koji se izdaje bez recepta, razgovarajte sa lekarom ili farmaceutom o mogućnosti prelaska na preparat koji ne izaziva pospanost.

Kada je potrebno razgovarati sa lekarom?

U slučaju da umor traje duže vreme ili značajno narušava kvalitet života, neophodno je da se obratite lekaru. Stručnjak može da prilagodi dozu terapije, promeni lek, preporuči drugačije vreme uzimanja terapije, proceni da li postoji drugi zdravstveni problem koji doprinosi umoru.

Ponekad je dovoljno da se lek uzima uveče umesto ujutru kako bi se neželjeni efekti značajno smanjili. Umor i pospanost često se povezuju sa stresom, preopterećenošću ili problemima mentalnog zdravlja. Međutim, uzrok ponekad može da bude mnogo jednostavniji, ako su to lekovi koje svakodnevno uzimamo.

Prepoznavanje ove veze predstavlja važan korak ka očuvanju kvaliteta života i psihofizičkog blagostanja. Ukoliko sumnjate da terapija utiče na vašu energiju, razgovor sa lekarom je najbolji način da pronađete bezbedno i efikasno rešenje.

(eKlinika.rs)