Poznato je da su novogodišnji praznici nešto što po svojoj prirodi može biti rizično za mnoga psihološka stanja. Iako se ovaj termin sve češće koristi, stručnjaci napominju da se novogodišnji burnout ne opisuje nužno kao takav, ali da postoje određene karakteristike ovog perioda koje mogu pogodovati razvoju nekih od simptoma.
Svakodnevni uslovi za sagorevanje (burnout): Promene oko nas su brže nego što možemo da im se prilagodimo
Čini se da neki pojmovi širenjem svesti o važnosti brige o mentalnom zdravlju dobijaju na intenzitetu i upotrebi (anksioznost i depresija pre svih, gaslajting i slično). Odmah uz njih je i burnout sindrom. Jesmo li zaista u ovom životnom ritmu svi blizu sagorevanja već sa predispozicijama aktuelnog planetarnog trenutka?
– Širenje svesti u bilo kakvim pojavama neminovno dovodi do povećanog obraćanja pažnje na njih. To naravno može usloviti povećanu senzitivnost, koja može dovesti do toga da smo pomenutu pojavu skloni da primećujemo „na svakom ćošku“. Dakle, uz svako širenje svesti neophodno je da postoji i dovoljno podataka kako bismo baš tu pojavu pravilno prepoznavali i razgraničavali od nekih blažih, normalnih iskustava. Kada pričamo o životnom ritmu, problematična stvar je ta što se promene u društvu i očekivanjima koje društvo ima od pojedinca menjaju daleko brže nego što ljudi imaju priliku da se prilagode. Generacije koje su sada u nekim ranijim fazama svojih profesionalnih karijera žive drastično drugačije od onoga kako su živeli njihovi roditelji. Zahtevi sredine su drastično drugačiji, ljudi u okviru svojih karijera imaju više različitih zaduženja, zbog postojanja mobilnih telefona su mnogo dostupniji nego ranije, te se granica između privatnog i poslovnog života malo teže postavlja i vidi. Ovo svakako jesu uslovi koji mogu pogodovati hroničnom preopterećenju i zamaranju i otvoriti vrata za nastanak sagorevanja – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Mihailo Ilić, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.
Kako izgleda pacijent koji je „sagoreo“ i koji simptomi ukazuju na burnout
Koje simptome ovog sindroma bi trebalo pacijent da ima da bismo mogli da kažemo da je to potvrđeno od strane stručnjaka?
– Pored hroničnog umora i osećanja da običan odmor (vikend ili nekih planirani kraći godišnji odmor) nisu dovoljni da se osoba odmori, kod burnout sindroma imamo tri dimenzije koje ga karakterišu i koje se i kvalitativno razlikuju od „običnog“ premora. Najpre, to je emocionalna iscrpljenost, odnosno osećanje da su naši emocionalni kapaciteti i rezerve istrošeni. Može se manifestovati kao osećanje da nas i neka sitnica potpuno preplavi, ali i kao osećanje utrnulosti i distanciranosti od samog posla i od svojih kolega. U svakom slučaju dolazi do nedostatka motivacije i manjka zadovoljstva na poslu. Dalje, zauzimanje ciničnog i negativnog stava prema samom poslu, kolegama, klijentima sa kojima radimo, deluje kao nešto što može imati protektivnu ulogu i što nas štiti od preplavljućih emocija. Ali, takođe nas sve više odvaja od izvora motivacije i satisfakcije na poslu i održava stanje dominacije negativnih osećanja tokom većeg dela vremena. Konačno, smanjen doživljaj postignuća. Određenim ljudima u burnout sindromu počinje da se razvija osećanje nedovoljne kompetencije ili uzaludnosti posla koji obavljaju jer su rezultati nedovoljno dobri. Zbog toga gube samopouzdanje u sopstvene veštine i ne dobijaju nikakvo zadovoljstva od posla koji obavljaju – detaljno objašnjava dr Ilić.
Foto: Uroš Bogdanović
Postoji li novogodišnji burnout?
Zbog toga što ponekad možemo da „pomešamo“ burnout sa ekstremnim premorom ili iscrpljenošću, naš sagovornik još jednom podseća da kada smo premoreni, obično je kraći odmor dovoljan da „napunimo baterije“, dok su kod pravog burnouta, kako kaže, potrebne ipak malo ozbiljnije promene.
A možemo li reći da postoji novogodišnji burnout? Šta ga karakteriše, a šta mu u ovom našem aktuelnom trenutku „pomaže“?
– Novogodišnji praznici jesu nešto što po svojoj prirodi može biti rizično za mnoga stanja. Ne opisuje se nužno novogodišnji burnout kao takav, ali postoje određene karakteristike ovog perioda koje mogu pogodovati razvoju nekih od simptoma. Kraj godine je u mnogim poslovnim sredinama stresan period, kada se mnoge tekuće obaveze moraju završiti, kada se povlači crta i analiziraju se postignuća. Finansijski stres je takođe izražen u ovom periodu što dodatno opterećuje ljude i može se činiti da njihova muka i napor nisu dovoljno nagrađeni, što pojačava osećanje nezadovoljstva. Mora se spomenuti i da zbog postojanja raznih godišnjih projekata koji se sada završavaju se ljudi objektivno osećaju umorno i ne mogu da dočekaju da ovaj period prođe – ističe dr Mihailo Ilić, član tima podkasta „Dva i po psihijatra“, koji je sa svojim kolegama iz Instituta za mentalno zdravlje učinio nemerljivo mnogo u širenju svesti o mentalnom zdravlju.
Granice, sličnosti i razlike između prazničnog bournouta i praznične depresije
Kako kaže dr Mihailo Ilić, za ova poređenja važi isto kao i u ostalim „neprazničnim“ okolnostima. Iako se, naglašava, ova dva stanja u svojoj fenomenologiji mogu preklapati u određenoj meri, kod burnouta je karakteristično to što se sve pomenute tegobe i osećanja javljaju isključivo u vezi sa radnim mestom i situacijama koje se doživljavaju na poslu.
Za razliku od toga, objašnjava psihijatar, simptomi depresije se mogu javiti kao odgovor na mnogo širi spektar životnih patnji i problema. Prema njegovim rečima, oba stanja se mogu javiti u isto vreme i u realnosti ne postoje knjiški primeri, već je svaka individualna priča posebna. Zbog toga, poentira, nije od presudne važnosti praviti ovu distinkciju onoliko koliko je važno prepoznati da nešto nije u redu i da nam je neka vrsta pomoći potrebna. Tada smo napravili prvi korak da oporavku, šta god da je bilo to što nas je mučilo.
Tri saveta za preživljavanje novogodišnjeg haosa, ali i dana koji slede
Pitali smo psihijatra za tri saveta koja bi dao čitaocima za preživljavanje aktuelnih dana ali i onih kad se sve stiša i umiri, kako bi mentalno zdravlje održali što stabilnijim. Evo šta kaže:
– Teško je dati konkretne savete s obzirom na invidualnost svake životne priče i situacije, ali ću probati da izvučem nešto što bi moglo biti univerzalno korisno. Prvo bi bilo da ljudi prate sopstvene potrebe, da veruju svom osećaju koji im govori šta im treba – da li vam treba pauza ili aktivnost, da li vam treba prisustvo ljudi ili privremeno povlačenje, da li vam treba da sa nekim delite sreću, ili tugu. Verujte sopstvenom telu i osećajima koji iz njega dolaze. Druga stvar bi bila da se ne boje da iznevere nečija očekivanja. Šta god da uradite, nekoga ćete razočarati. Zato ne bi bilo loše da ne razočarate makar sami sebe. Budite odani onome što vi smatrate da je ispravno za vas. Treća stvar bi bila da iskoristite ovaj period predaha i sabiranja utisaka koji dolazi sa praznicima kako biste procenili svoj život, ne kroz prizmu postignuća i zadataka, već kroz prizmu vaših prioriteta i želja. Da li su vaši prioriteti u protekloj godini bili u skladu sa vašim vrednostima? Ako ne, možda je sada dobra prilika da nešto od toga počnete da menjate.
Ovako treba reći NE svemu u čemu se ne osećamo dobro
Utisak je da je novogodišnja euforija nešto umerenija nego prethodnih godina. Ipak, postoje okolnosti koje ne možemo izbeći, poput grupnih poziva na druženja, velike kupovine, gužve… Kako naučiti da kažemo NE učešću u prednovogodišnjem ili novogodišnjem haosu, ukoliko se u bilo čemu ne osećamo dobro, komforno, udobno?
– Na isti način na koji kažemo ne i u svim drugim uobičajenim okolnostima. Nežno, ali sigurno. Uz primarno poštovanje sopstvenih granica i potreba, i sa nadom da će drugi razumeti i poštovati naše potrebe. A ako ne razumeju, to je njihov problem, ne naš – zaključuje Mihailo Ilić, psihijatar.
