Zašto nam se vikendom ne izlazi iz pidžame: Odmor, iscrpljenost ili znak da nam nije dobro?

Cele nedelje čekamo vikend. Zamišljamo šetnju, druženje, odlazak na bazen, izlet ili makar kafu na miru. A onda dođe subota, a nama se ne izlazi iz pidžame. Nemamo volje da se javimo prijateljima, kuća nam deluje kao jedino podnošljivo mesto, a svaki plan kao još jedna obaveza.

Da li nam je samo potreban odmor ili telo i psiha pokušavaju da nam kažu da nešto nije u redu? Izraz „vikend depresija“ možemo čuti u svakodnevnom govoru, ali on nije medicinska dijagnoza. Jedan dan proveden na kauču ne znači da imamo depresiju. Ipak, vikend ponekad može da otkrije umor, usamljenost ili nezadovoljstvo koje tokom radne nedelje ne stižemo da primetimo.

Preporučujemo

Većina ljudi se vikendom oseća bolje, ali ne svi

Istraživanja pokazuju da zaposleni u proseku vikendom imaju bolje raspoloženje, više energije i manje telesnih tegoba. Naučnici to povezuju sa većom slobodom da biramo šta ćemo raditi i sa više vremena provedenog sa bliskim ljudima. Kada ne moramo da odgovaramo na poslovne zahteve, lakše zadovoljavamo potrebe za autonomijom i povezanošću.

Međutim, slobodno vreme ne donosi svima olakšanje. Veliko istraživanje sa gotovo milion odgovora pokazalo je da se mentalno blagostanje menja tokom dana i nedelje, kao i da su te promene izraženije vikendom. U istoj studiji neki pokazatelji blagostanja bili su slabiji nedeljom nego ponedeljkom i petkom. Vikend, dakle, ne mora da izazove loše raspoloženje. On samo uklanja raspored i obaveze koje su nas do tada držale u pokretu.

Kada telo tek u subotu prizna koliko je umorno

Tokom nedelje funkcionišemo prema rokovima, sastancima i porodičnim obavezama. Ustajemo zato što moramo, čak i kada smo neispavani i iscrpljeni. Kada pritisak popusti, umor koji smo danima potiskivali postaje vidljiv. Potreba da prespavamo deo dana, ostanemo kod kuće i ne razgovaramo ni sa kim zato ne mora biti znak psihičkog poremećaja. Ponekad je to normalna potreba za oporavkom.

Važno je kako se osećamo nakon odmora. Ako nam se energija vraća, možemo da uživamo u filmu, hrani, razgovoru ili kratkoj šetnji i narednog dana poželimo da nešto uradimo, najverovatnije nam je predah bio potreban. Ako nas, međutim, ni odmor ne oporavlja, pitanje više nije samo koliko smo spavali, već zbog čega smo toliko iscrpljeni.

Kada obaveze utihnu, čujemo sebe

Posao i dnevna rutina daju nam strukturu, kontakte i jasne zadatke. Kada sve to nestane, neki ljudi ne osećaju mir, već prazninu. Ako nas tokom nedelje pokreće samo ono što moramo da uradimo, vikend može da pokaže da smo izgubili kontakt sa onim što želimo i što nam pričinjava zadovoljstvo.

Ponekad se vikendom ne osećamo lošije zato što imamo previše slobodnog vremena, već zato što tek tada čujemo ono što su obaveze tokom nedelje nadglasavale.

Dodatni teret predstavlja očekivanje da vikend mora biti savršeno iskorišćen. Dok na društvenim mrežama gledamo tuđe izlete, ručkove i druženja, sopstveni odmor može početi da liči na protraćen život. Tada se umoru pridružuju krivica, usamljenost i osećaj da svi drugi žive bolje od nas.

Vikend menja i naš ritam spavanja

Kasnije odlazimo u krevet, kasnije ustajemo i pokušavamo da nadoknadimo san izgubljen tokom nedelje. Razlika između vremena spavanja radnim i slobodnim danima naziva se socijalni džet-leg.

Novija metaanaliza, koja je obuhvatila više od 164.000 adolescenata i mladih ljudi, pronašla je povezanost izraženog socijalnog džet-lega sa depresivnim i anksioznim simptomima. To ne dokazuje da kasnije ustajanje izaziva depresiju, ali potvrđuje da poremećen ritam sna može biti povezan sa raspoloženjem.

Ipak, ne treba svako duže spavanje vikendom posmatrati kao nešto štetno. Istraživanje gotovo 7.800 odraslih pokazalo je da je nadoknađivanje jednog do dva sata sna vikendom bilo povezano sa manjom verovatnoćom depresije. Problem, dakle, nije svako duže spavanje, već velika i česta pomeranja ritma zbog kojih nedelju uveče ne možemo da zaspimo, a ponedeljak dočekujemo još umorniji.

Kada pidžama više nije samo odmor

Jedan miran vikend nije razlog za zabrinutost. Pažnju treba obratiti ako se iz nedelje u nedelju pojavljuju tuga, praznina, razdražljivost, povlačenje od drugih, gubitak interesovanja, osećaj bezvrednosti ili beznađa, promene apetita i sna i umor koji odmor ne ublažava. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, depresivna epizoda razlikuje se od prolaznog pada raspoloženja po tome što simptomi traju veći deo dana, gotovo svakoga dana, najmanje dve nedelje. Posebno ozbiljno treba shvatiti misli o smrti ili samopovređivanju i bez odlaganja potražiti stručnu pomoć.

Ne moramo, međutim, čekati da se ispune svi kriterijumi za dijagnozu. Ako nam se svaki vikend pretvara u povlačenje, prazninu i iščekivanje da radna nedelja ponovo donese strukturu, razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili lekarom može pomoći da razumemo šta se događa. Dan u pidžami ponekad je upravo ono što nam treba. Ali ako nam je pidžama postala mesto na kojem se skrivamo od života, vredi se zapitati od čega smo tokom nedelje toliko umorni i šta nas čeka kada obaveze utihnu.

(eKlinika.rs)