Može li hrana da utiče na raspoloženje? Novo istraživanje otkriva zanimljivu vezu

Ono što jedemo može da promeni način na koji se osećamo, i to mnogo više nego što mislimo. Nije reč samo o trenutnom zadovoljstvu posle omiljene poslastice, već o tome kako dugoročne navike u ishrani utiču na stres, raspoloženje i psihičko blagostanje. Novo istraživanje pokazuje da čak i male promene navika ka zdravijoj ishrani mogu pozitivno da utiču na mentalno zdravlje.

Naučnici su u okviru takozvane MoodFood pilot-studije istraživali da li mediteranski način ishrane može da pomogne ljudima da se bolje nose sa svakodnevnim psihološkim opterećenjem i stresom.

Šta je pokazalo istraživanje

U studiji je učestvovalo 122 odrasle osobe koje nisu imale dijagnostikovanu depresiju, ali su se suočavale sa svakodnevnim stresom i psihičkim pritiskom.

Tokom 6 do 12 nedelja učesnici su pratili onlajn program zasnovan na principima mediteranske ishrane. Svake nedelje fokus je bio na drugoj temi:

• unos više povrća
• integralne žitarice
• mahunarke
• smanjenje prerađene hrane
• zdraviji obroci i planiranje ishrane

Program je uključivao kratke edukativne video-snimke, recepte, planove obroka i postavljanje malih ciljeva. Istraživači su pratili nivo stresa, psihološko stanje i opšte blagostanje učesnika pre i posle programa.

Raspoloženje se popravilo čak i kada ljudi nisu savršeno pratili dijetu

Rezultati su pokazali značajno poboljšanje raspoloženja i smanjenje psihološkog stresa kod većine učesnika. Čak 96 od 122 osobe prijavilo je manji nivo stresa nakon završetka programa, dok se osećaj blagostanja značajno povećao.

Međutim, istraživače je iznenadilo nešto drugo: oni koji su se najdoslednije pridržavali mediteranske ishrane nisu imali mnogo bolje rezultate od onih koji nisu uspeli da isprate sva pravila.

To znači da poboljšanje raspoloženja možda nije povezano samo sa hranom, već i sa samim osećajem da osoba brine o sebi i aktivno radi nešto dobro za svoje zdravlje.

Zašto i sama promena navika može da pomogne

Stručnjaci objašnjavaju da uključivanje u strukturisan program zdravijeg života donosi više pozitivnih promena od same hrane.

Ljudi tada često:

• više obraćaju pažnju na sebe
• imaju osećaj kontrole i cilja
• uvode rutinu
• osećaju veću motivaciju
• aktivnije učestvuju u svakodnevnim radnjama

Psiholozi ovaj efekat nazivaju „bihejvioralna aktivacija“, odnosno uključivanje u aktivnosti koje podstiču osećaj smisla, zadovoljstva i napretka.

Mediteranska ishrana i dalje ima važne koristi za mozak

Iako ovo istraživanje pokazuje da raspoloženje ne zavisi samo od striktne dijete, stručnjaci naglašavaju da mediteranska ishrana i dalje ima veliki značaj za zdravlje mozga i mentalno stanje.

Brojna istraživanja već su pokazala da ovaj način ishrane:

• smanjuje hronične upale u organizmu
• pozitivno utiče na crevni mikrobiom
• podržava zdravlje mozga
• može da utiče na regulaciju raspoloženja

Kako da hranom podržimo bolje raspoloženje

Stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih promena koje mogu pomoći i telu i mentalnom zdravlju:

Više povrća i mahunarki

Dodajte povrće u što više obroka i češće jedite pasulj, sočivo ili leblebije.

Integralne žitarice

Birajte ovsene pahuljice, integralni hleb, kinou ili druge cele žitarice umesto rafinisanih proizvoda.

Maslinovo ulje

Ekstra devičansko maslinovo ulje preporučuje se kao glavni izvor masnoća u ishrani.

Riba i omega-3 masne kiseline

Masna riba poput lososa, sardine ili skuše može da doprinese zdravlju mozga.

Orašasti plodovi i semenke

Odlični su kao užina i dodatak salatama ili doručku.

Voće umesto industrijskih slatkiša

Stručnjaci savetuju da se želja za slatkim češće zadovolji voćem, uz dodatak proteina poput sira ili jogurta.

I male promene mogu biti važne

Najvažnija poruka istraživanja jeste da nije neophodno da se hranimo „savršeno“ kako bismo osetili korist. Već i sama odluka da uvedemo zdravije navike, da više vodimo računa o sebi i da napravimo male promene u ishrani može pozitivno da utiče na raspoloženje i psihičko stanje.

(eKlinika.rs)