Ne terajte dete da jede povrće: Naučnici otkrivaju 6 načina koji zaista daju rezultate

Mnogi roditelji poznaju isti scenario. Brokoli ostane netaknut na tanjiru, šargarepa završi sa strane, a dete bez problema pojede testeninu, hleb ili pomfrit. Iako ovakvo ponašanje može da izazove zabrinutost, stručnjaci kažu da odbijanje povrća u ranom detinjstvu nije neuobičajeno.

Deca se prirodno rađaju sa sklonošću ka slatkom ukusu, što ima evolutivno objašnjenje. Čak je i majčino mleko prirodno slatko, pa nije iznenađenje što kasnije mnogo lakše prihvataju voće nego povrće, naročito ono gorkastog ukusa poput brokolija, spanaća ili prokelja.

Ipak, raznovrsna ishrana bogata povrćem važna je za pravilan rast, razvoj mozga, koncentraciju, ponašanje i dugoročno zdravlje. Naučnici su zato godinama istraživali šta zaista pomaže roditeljima, a šta može imati suprotan efekat.

Što dete češće vidi povrće, veća je šansa da će ga prihvatiti

Jedna od najvažnijih stvari nije da dete odmah pojede povrće, već da ga često viđa na svom tanjiru. Profesor biopsihologije Marion Hetherington sa Univerziteta u Lidsu objašnjava da je predškolski uzrast najvažniji period za usvajanje novih ukusa. Istraživanja pokazuju da je ponekad potrebno ponuditi istu namirnicu između pet i petnaest puta pre nego što je dete prihvati.

To ne znači da dete treba prisiljavati. Dovoljno je da povrće redovno bude deo obroka, čak i kada ga ne pojede. Zanimljivo je da upoznavanje sa ukusima počinje još tokom trudnoće. Ukusi hrane koju majka jede prelaze u plodovu vodu, pa mogu da utiču na kasnije prehrambene navike deteta.

Povrće ponudite prvo, dok je dete najgladnije

Redosled serviranja hrane može biti važniji nego što mnogi roditelji misle. Ako se povrće posluži na početku obroka, pre mesa, testenine ili krompira, veća je verovatnoća da će ga dete pojesti. Kada prvo pojede omiljenu hranu, interesovanje za povrće obično naglo opadne.

Neka istraživanja pokazuju da ovaj jednostavan trik ne samo da povećava unos povrća, već može da pomogne i u sprečavanju prejedanja.

Povećajte količinu povrća, umesto da ga krijete

Mnogi roditelji rendaju tikvice ili šargarepu u sosove kako bi ih dete "neprimetno" pojelo. To može biti korisno, ali stručnjaci smatraju da dete ipak treba da vidi povrće i nauči da ga prepoznaje. Pokazalo se da povećanje udela povrća na tanjiru ili ponuda više različitih vrsta uz obrok povećava verovatnoću da će dete probati bar jednu od njih.

Jedno istraživanje pokazalo je da su deca pojela znatno više voća i povrća kada je njihov udeo na tanjiru povećan za 50 odsto.

Deca prvo jedu očima

Način na koji je hrana servirana može da bude presudan. Povrće isečeno u oblik cveta, leptira ili zvezde često će izazvati mnogo više interesovanja nego isti komad serviran na uobičajen način.

Istraživanja pokazuju da deca češće biraju hranu koja izgleda zanimljivo i poznato. Pomaže i kada isečeno povrće stoji na dohvat ruke kao užina, umesto da bude skriveno u frižideru.

Roditelji su najvažniji uzor

Deca mnogo više uče posmatranjem nego savetima. Ako roditelji redovno jedu povrće, zajedno sede za stolom i pokazuju da uživaju u raznovrsnoj hrani, mnogo je veća verovatnoća da će i dete razviti iste navike.

Porodični obroci nekoliko puta nedeljno povezani su sa zdravijom telesnom težinom, kvalitetnijom ishranom i manjom konzumacijom slatkiša i gaziranih pića.

Ne terajte dete da jede i ne nagrađujte ga slatkišima

Možda najvažniji savet stručnjaka jeste da izbegavate pritisak.

Rečenice poput „Pojedi još tri zalogaja” ili „Nećeš dobiti desert dok ne pojedeš brokoli” mogu imati suprotan efekat. Dete tada povrće počinje da povezuje sa neprijatnim osećanjem, dok slatkiši postaju još poželjniji. Mnogo bolje rezultate daje igra.

U jednom istraživanju deci je bilo dozvoljeno da dodiruju, mirišu i istražuju povrće bez obaveze da ga pojedu. Upravo taj opušten pristup smanjio je strah od novih namirnica i povećao spremnost da ih kasnije probaju.

Sličan efekat ima i uključivanje dece u pripremu obroka. Kada sama peru povrće, mešaju salatu ili učestvuju u kuvanju, mnogo češće požele da probaju ono što su napravila.

Strpljenje je važnije od upornog nagovaranja

Stručnjaci poručuju da ne postoji čarobno rešenje koje će preko noći naterati dete da zavoli brokoli ili spanać. Ono što zaista pravi razliku jesu male promene koje se ponavljaju iz dana u dan.

Bez pritiska, uz dobar primer roditelja, zanimljivo serviranje hrane i mnogo strpljenja, većina dece vremenom prihvati mnogo više namirnica nego što roditelji u početku očekuju.

(eKlinika.rs)