Beli krompir ima 6 zdravstvenih koristi: Ne izbegavajte ovu jeftinu hranu, ona sadrži sve što je telu potrebno

Krompir se često zanemaruje kao prirodna hrana takva kakva jeste, a kad pogledate kolika pažnaj se posvećuje ultra-prerađenim oblicima poput čipsa i pomfrita, nije teško shvatiti zašto. Ugljeni hidrati, uključujući i one koji se nalaze u belom krompiru, pogrešno su shvaćeni, možda čak i „demonizovani” - smatarju dijetetičari. Kao rezultat toga, krompir se često tretira kao suštinski nezdrav, što jednostavno nije istina.

Za beli krompir presudan je način pripreme

Običan beli krompir ili crvenkasti ne smatraju se zdravim i korisnim kao njihovi „narandžasti rođaci” - slatki batata krompir-  iako su nutritivne razlike između belog i slatkog krompira zanemarljive. Beli krompir zapravo pobeđuje kada je u pitanju kalijum i proteini. Zdravstvene koristi belog krompira u najvećoj meri zavise od način na koji se priprema.  Kada se ne prži u dubokom ulju ili ne preliva gustim mlečnim namazima, beli krompir je visokokvalitetni izvor ključnih hranljivih materija i antioksidanata. Uprkos njihovoj vodećoj ulozi u menijima brze hrane, postoji mnogo načina da se uživa u ovom jeftinom i zdravom povrću, bez žrtvovanja hranljivih materija. Nije potrebno da se ljudi mnogo ubeđuju oko krompira. Oduvek je bio lako dostupan, jeftin, i zasitna namirnica koja može da prehrani celu porodicu. Važno je samo kako se priprema. S tim u vezi evo i 5 potencijalnih zdravstvenih koristi belog krompira:

Preporučujemo

1. Dobar je izvor vlakana

Jedan srednji beli krompir, uključujući i koru, sadrži više od 5 grama vlakana. Možda ne zvuči mnogo, ali to je između 13 i 20 procenata preporučenog dnevnog unosa (25 g za žene i 38 g za muškarce), „što se može brzo nagomilati kada se jede u većim porcijama”, upozoravaju stručnjaci za hranu. Vlakna doprinose održavanju zdravog sistema za varenje, redovnoj stolici, regulisanom nivou šećera u krvi i povećanom osećaju sitosti. Samo, treba imati u vidu da nećemo dobiti sve ove koisti ako ljuštilom uklonimo koru krompira jer - oko polovine vlakana u krompiru je u kori, otkrila su istraživanja.

2. Krompir deluje kao prebiotik u crevima

I beli i crveni krompir sadrži amilozu - jedna od dve glavne komponente skroba - otporne na razgradnju tokom varenja i stoga deluje kao nerastvorljivo vlakno i prebiotik koji hrani dobre bakterije u crevima i pomaže u kretanju otpada kroz digestivni trakt. Studija objavljena u časopisu Nutrition & Diabetes iz juna 2019. godine pokazala je da otporni skrobovi smanjuju odgovor šećera u krvi i poboljšavaju insulinsku rezistenciju i osetljivost, posebno kod osoba sa dijabetesom. Uzgred, ti efekti mogu da spreče rak debelog creva i stvaranje žučnih kamenaca, smanje holesterol i pomognu osobi da održi zdravu težinu.

3. Sadrži mnoštvo vitamina C  

Vitamin C je antioksidans koji sprečava bolesti, podržava imuni sistem, štiti ćelije od oštećenja, podstiče sintezu kolagena i smanjuje upale, a beli krompir je fantastičan izvor istog, jer čini oko 20 procenata preporučene dnevne vrednosti.

4. Bogat je kalijumom

Kalijum je najzastupljeniji mineral u krompiru, a njegove koristi su višestruke. Kao prvo, kalijum je važan elektrolit u nervnom sistemu za održavanje nivoa ćelijske tečnosti - takođe je uključen u kontrolu krvnog pritiska i može smanjiti rizik od moždanog udara, pokazuju istraživanja. Jedan srednji krompir sadrži 867 miligrama kalijuma, ili oko 25 do 30 procenata preporučene dnevne vrednosti za odrasle, koja se kreće od 2.600 do 3.400 miligrama. Takođe, kalijum koji se nalazi u krompiru pomaže u održavanju funkcije srca i mišića i podržava pravilnu hidrataciju.

5. Može da doprinese gubitku težine

Iako se popularni prženi oblici krompira dovode u vezu sa povećanjem telesne težine, pravilno pripremljen krompir može da ima suprotan efekat. Jedna mala studija, objavljena u decembru 2022. u časopisu Journal of Medicinal Food otkrila je da su učesnici sa nekontrolisanim nivoom glukoze doživeli smanjenu insulinsku rezistenciju i gubitak težine nakon 8 nedelja na dijeti bogatoj krompirom.

Prethodna istraživanja su takođe pokazala da je krompir zasitna hrana - obezbeđuje visok osećaj sitosti nakon jela. Subjekti studije koji su konzumirali jednake količine celog kuvanog krompira, belog pirinča ili bele penne testenine tri uzastopna dana nasumičnim redosledom prijavili su osećaj sitosti, veće zadovoljstvo i želju da jedu manje nakon konzumiranja krompira nego oni koji su jeli pirinač ili testenine. Budući da krompir pomaže da se više zasitimo za istu količinu kalorija, on može da smanji ukupan unos kalorija, što pomaže u gubitku težine.

6. Suprotno uvreženom verovanju, ne predstavljaju rizik za zdravlje srca

Pregled 121 studije objavljene između 1946. i jula 2020. godine, objavljen u decembru 2020. u časopisu Systematic Reviews, opovrgao je vezu između krompira i kardiovaskularnih bolesti, uključujući dijabetes, moždani udar i hipertenziju. U pregledu se navodi da „nema ubedljivih dokaza koji ukazuju na vezu između unosa krompira i rizika od ovih bolesti“. Stručnjaci još dodaju da su vitamin B3 i kalijum, koji se nalaze u kori krompira, zapravo, „odlični za zdravlje srca“.

(eKlinika.rs)