Velika studija na 460.000 ljudi otkriva: Ove namirnice povećavaju rizik od raka debelog creva, a druge štite

Obimno istraživanje na preko 400.000 ljudi pokazalo je da nutritivni sastav hrane ima veću težinu od same industrijske prerade. Naučnici kažu da nije svaka ultra-prerađena hrana ista i da mesne prerađevine povećavaju rizik od raka debelog creva, dok vlakna i mlečni proizvodi imaju zaštitni efekat.

Dok neke namirnice direktno podižu rizik od obolevanja, druge mogu da imaju zaštitnu ulogu

Iako se ultra-prerađena hrana često generalno označava kao štetna po zdravlje, nova velika studija objavljena u časopisu PLoS Medicine pokazuje da unutar ove kategorije postoje značajne razlike kada je u pitanju rizik od kolorektalnog karcinoma. Dok ultra-prerađeno meso direktno podiže rizik od obolevanja, pojedine namirnice iz iste industrijske kategorije - poput integralnih žitarica i mlečnih proizvoda - zapravo mogu da imaju zaštitnu ulogu.

Preporučujemo

Studija je zasnovana na odgovorima i ishodima nacionalne studije o zdravlju i ishrani koja je uključila oko 460.000 Amerikanaca koji su bili u svojim pedesetim do sedamdesetim godinama kada je studija počela. Tokom prosečnog perioda praćenja od oko 19 godina, učesnici su se periodično javljali kako bi izvestili o svom zdravlju i ishrani, i u tom periodu, nešto više od 10.000 učesnika prijavilo je dijagnozu kolorektalnog karcinoma.

Dublja analiza podataka iz upitnika o ishrani otkrila je da su određene ultra-prerađene namirnice imale veze sa poboljšanjem zdravlja, dok su druge bile u vezi sa većim rizikom od raka. Otkriveno je da:

- Svaka dnevna porcija ultra-prerađenog mesa imala je veze sa 8 procenata većim relativnim rizikom od kolorektalnog karcinoma

- Svaka dnevna porcija integralnih žitarica iz ultra-prerađenih izvora dovodi se u vezu sa 9 procenata manjim rizikom

- Svaka dnevna porcija ultra-prerađenih mlečnih proizvoda ima veze sa 10 procenata manjim rizikom.

I integralni hleb mogao bi da spada u kategoriju ultra-prerađene hrane

Smanjenje rizika od raka bilo je još izraženije u vezi sa unosom vlakana i kalcijuma. Autori studije izračunali su 23 procenta manji rizik od raka za svakih dodatnih 300 miligrama dnevnog kalcijuma i 28 procenata manji rizik za svakih dodatnih 10 grama vlakana dnevno. Istraživači su primetili da su učesnici izjavili da većinu svojih integralnih žitarica unose iz ultra-prerađenih izvora, uglavnom hleba i žitarica za doručak.

- Iskreno, nisam ni razmišljala o tome da bi nešto poput integralnog hleba moglo da spada u kategoriju ultra-prerađene hrane. Mislim da nas ova studija podseća da gledamo dalje od oznake ultra-prerađeno i razmotrimo vrste hrane koje biramo i šta one doprinose našoj ukupnoj ishrani  - dr Lilian Chen, MD, načelnica hirurgije debelog i završnog creva u Tufts Medical Center u Bostonu.

Istraživački tim je takođe ispitao i druge podgrupe ultra-prerađene hrane, uključujući bezalkoholna pića, peciva i slatkiše, ali nisu primetili nikakvu vezu između njih i rizika od kolorektalnog karcinoma, prema rečima koautorke studije dr Erikka Loftfield, vođe grupe u programu istraživanja zdravlja stanovništva na Queensland Institute of Medical Research u Berghoferu, u Australiji.

Zašto meso šteti, a vlakna štite?

Onkološki hirurzi dr Megan Delisle iz Moffitt Cancer Center i dr Heather Yeo iz Weill Cornell Medicine / NewYork-Presbyterian objašnjavaju da biološki mehanizam leži u samim sastojcima:

- Prerađeno meso sadrži hem gvožđe, kao i konzervanse poput nitrita i nitrata, koji izazivaju hronične upale i direktno oštećuju DNK ćelija crevnog zida

- Vlakna i kalcijum deluju suprotno - vlakna hrane korisne bakterije mikrobioma, dok se kalcijum vezuje za toksična jedinjenja i olakšava njihovo izbacivanje iz organizma.

Lilian Chen sa Tufts Medical Center napominje da mnogi potrošači ne shvataju da i upakovani integralni hleb tehnički spada u ultra-prerađenu hranu, što potvrđuje da pri izboru ishrane treba gledati nutritivnu vrednost namirnice, a ne isključivo industrijsku etiketu.

Zabrinjavajući trend među mlađom populacijom

Iako je studija obuhvatila stariju populaciju (preko 50 godina), stručnjaci upozoravaju na alarmantan podatak iz SAD: stope kolorektalnog karcinoma kod mlađih od 50 godina rasle su po stopi od 3 odsto godišnje u protekloj deceniji, a čak 45 odsto novih slučajeva sada se dijagnostikuje pre 65. godine života. Lekari pozivaju na hitna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili tačni uzroci ovog porasta kod mlađih generacija.

(eKlinika.rs)