Ove namirnice mogu da pomognu da sprečimo rizik od raka debelog creva

Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i mahunarkama može da ima važnu ulogu u smanjenju rizika od raka debelog creva. Međutim, istraživanja pokazuju da nije dovoljno samo povećati unos namirnica biljnog porekla, već je važno i kakvog su kvaliteta. Naučnici su otkrili da određeni obrasci ishrane mogu da budu povezani sa manjom učestalošću kolorektalnog karcinoma, ali i da postoje razlike između muškaraca i žena.

Rak debelog creva i životne navike: Na koje faktore možemo da utičemo?

Rak debelog creva spada među najčešće maligne bolesti, a rizik od njegovog nastanka povećava se sa godinama života. Ipak, zabrinjava činjenica da se ovo oboljenje sve češće dijagnostikuje i kod osoba mlađih od 50 godina u pojedinim zemljama. Pored nasledne predispozicije, porodične istorije bolesti i hroničnih zapaljenskih oboljenja creva, značajnu ulogu imaju i svakodnevne navike.

Nedovoljna fizička aktivnost, višak kilograma, pušenje i konzumiranje alkohola spadaju među faktore koji mogu da povećaju verovatnoću razvoja kolorektalnog karcinoma. Posebna pažnja posvećuje se načinu ishrane, naročito čestom konzumiranju prerađenog mesa i nedovoljnom unosu dijetalnih vlakana. Istraživanja ukazuju na to da kvalitet namirnica koje svakodnevno biramo može da bude važan za dugoročno zdravlje debelog creva.

Iako ne postoji pojedinačna namirnica koja može da spreči nastanak raka, određene kombinacije hrane povezane su sa manjim rizikom. Integralne žitarice, povrće, voće, orašasti plodovi i mahunarke obezbeđuju vlakna i različita biljna jedinjenja koja učestvuju u održavanju normalnih funkcija organizma. Njihova korist naročito dolazi do izražaja kada su deo uravnotežene ishrane, uz redovno kretanje i održavanje odgovarajuće telesne težine.

Ishrana na bazi biljaka povezana sa manjim rizikom od raka debelog creva kod muškaraca

Veliko istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu BMC Medicine, obuhvatilo je 79.952 muškarca i 93.475 žena sa Havaja i iz Los Anđelesa. Učesnici su na početku imali između 45 i 75 godina, a naučnici su pratili njihovo zdravstveno stanje u proseku 19,2 godine. Tokom tog perioda zabeleženo je 4.976 novih slučajeva kolorektalnog karcinoma. Cilj istraživača bio je da utvrde da li veća zastupljenost biljnih namirnica u ishrani ima veze sa učestalošću ovog malignog oboljenja.

Podaci o navikama u ishrani prikupljeni su pomoću detaljnih upitnika koji su sadržali više od 180 vrsta hrane i pića. Naučnici su zatim procenjivali ukupnu zastupljenost biljnih proizvoda, udeo nutritivno kvalitetnih namirnica i količinu manje poželjne biljne hrane. Muškarci sa najvišim rezultatima na indeksu zdrave biljne ishrane imali su približno 20 odsto manji relativni rizik od raka debelog creva u poređenju sa muškarcima sa najnižim rezultatima. Ova povezanost zabeležena je i nakon statističkog uzimanja u obzir više drugih faktora rizika.

Zanimljivo je da istraživači nisu pronašli istu statistički značajnu povezanost kod žena koje su učestvovale u studiji. Autori pretpostavljaju da na razlike mogu da utiču brojni biološki faktori, ali i životne navike koje se razlikuju među ispitanicima. Uočene su i određene razlike među etničkim grupama, kao i u zavisnosti od dela debelog creva u kojem se tumor razvijao. Ipak, rezultati ne dokazuju da biljna ishrana neposredno sprečava rak, već ukazuju na povezanost koju je potrebno dodatno istražiti.

Koje biljne namirnice imaju najveći značaj, a koje ne donose iste koristi?

Kada stručnjaci govore o zdravoj biljnoj ishrani, prvenstveno misle na integralne žitarice, mahunarke, povrće, celo voće i orašaste plodove. Ove namirnice sadrže dijetalna vlakna, vitamine, minerale i različite antioksidanse koji mogu da doprinesu zaštiti ćelija od oštećenja. Posebno se ističu vlakna, koja podstiču normalan rad creva i služe kao hrana korisnim bakterijama crevne mikrobiote.

Međutim, nije svaka hrana biljnog porekla podjednako povoljna za zdravlje. Proizvodi od rafinisanog brašna, slatkiši, zaslađeni napici i namirnice sa velikim količinama dodatog šećera takođe mogu da budu biljnog porekla, ali nemaju isti nutritivni sastav. Zbog toga ishrana zasnovana na biljkama nije automatski i zdrava ishrana, naročito ako najveći deo obroka čine industrijski prerađeni proizvodi.

Važno je i da osoba ne mora potpuno da izbaci namirnice životinjskog porekla kako bi poboljšala kvalitet jelovnika. Riba i mlečni proizvodi mogu da imaju svoje mesto u uravnoteženoj ishrani, u zavisnosti od individualnih potreba i zdravstvenog stanja. Veću korist može da donese postepeno povećanje unosa integralnih žitarica, povrća i mahunarki, uz smanjenje količine prerađenog mesa i hrane sa malo vlakana.

Zašto integralne žitarice i dijetalna vlakna mogu da štite debelo crevo?

Značaj vlakana potvrđuje i sistematski pregled i meta-analiza 25 prospektivnih studija, objavljena u časopisu The BMJ. Istraživači su utvrdili da je svakih dodatnih 10 grama dijetalnih vlakana dnevno bilo povezano sa približno 10 odsto manjim relativnim rizikom od kolorektalnog karcinoma. Posebno povoljna povezanost primećena je kod vlakana iz žitarica i konzumiranja integralnih proizvoda. Analiza je pokazala i da je unos tri dodatne dnevne porcije integralnih žitarica bio povezan sa oko 17 odsto manjim relativnim rizikom od ovog oboljenja.

Dijetalna vlakna povećavaju zapreminu stolice i mogu da skrate vreme prolaska sadržaja kroz debelo crevo. Kada ih korisne crevne bakterije razgrađuju, nastaju kratkolančane masne kiseline, među kojima se posebno izdvaja butirat. Ovo jedinjenje predstavlja važan izvor energije za ćelije sluzokože debelog creva i učestvuje u regulaciji lokalnih zapaljenskih procesa. Ipak, mehanizmi kojima vlakna mogu da utiču na rizik od malignih bolesti složeni su i još nisu potpuno razjašnjeni.

Ovas, ječam, integralni pirinač, hleb od celog zrna, pasulj, sočivo i leblebije predstavljaju praktične izvore vlakana. Njihovo redovno uključivanje u jelovnik može da poboljša kvalitet ishrane bez potrebe za strogim ograničenjima ili komplikovanim režimima. Osobama koje nisu navikle na velike količine vlakana savetuje se postepeno povećanje unosa, kako bi se smanjile nadutost i druge probavne tegobe. Važan je i dovoljan unos tečnosti, jer vlakna najbolje doprinose normalnom pražnjenju creva kada organizam ima odgovarajuću hidrataciju.

Može li promena ishrane da spreči rak debelog creva i šta još savetuju stručnjaci?

Iako rezultati brojnih istraživanja podržavaju ishranu bogatu biljnim namirnicama, naučnici upozoravaju na ograničenja posmatračkih studija. Podaci o obrocima često se zasnivaju na sećanju učesnika, a njihove navike mogu značajno da se promene tokom dugogodišnjeg praćenja. Zbog toga nije moguće sa sigurnošću tvrditi da je upravo određena vrsta hrane odgovorna za uočene razlike u riziku od raka debelog creva.

Stručnjaci preporučuju raznovrsnu ishranu u kojoj značajno mesto zauzimaju povrće, voće, integralne žitarice i druge namirnice bogate vlaknima. Istovremeno, savetuje se ograničavanje prerađenog i crvenog mesa, izbegavanje duvana, smanjenje ili izbegavanje alkohola i redovna fizička aktivnost. Održavanje zdrave telesne težine takođe predstavlja važan deo prevencije, jer je gojaznost povezana sa povećanim rizikom od više malignih bolesti, uključujući kolorektalni karcinom.

Ipak, ni najkvalitetnija ishrana ne može da zameni preventivne preglede koji omogućavaju otkrivanje prekanceroznih promena i raka u ranoj fazi. Organizovani skrining, testovi na skriveno krvarenje u stolici i kolonoskopija prema preporuci lekara imaju važnu ulogu u smanjenju opterećenja ovom bolešću. Osobe sa porodičnom istorijom kolorektalnog karcinoma ili drugim faktorima visokog rizika mogu da imaju potrebu za ranijim i češćim pregledima. Najbolju strategiju predstavlja kombinacija zdravih životnih navika, pravovremene dijagnostike i redovnih preventivnih kontrola, a ne oslanjanje na jednu namirnicu kao zaštitu od raka.

(eKlinika.rs)