Dijetetska vlakna ključni deo dobre ishrane, obezbeđuju nesmetanu probavu, stručnjaci objašnjavaju da hrana siromašna vlaknima ostaje u organizmu do 48 sati, dok se namirnice bogate vlaknima svare za oko 14 sati. Dijetetska vlakna jačaju imunitet, telo se brže oslobađa štetnih materija, a novo istraživanje tvrdi da vlakna utiču na aktivnost gena i na taj način štite od karcinoma.
Kako deluju kratkoročne masne kiseline?
Studija Stanford Medicine ispitivala je kratkolančane masne kiseline koje nastaju bakterijskom fermentacijom nesvarljivih komponenata hrane u gastrointestinalnom traktu. Ove masne kiseline predstavljaju poveznicu između crevne mikrobiote i imunog sistema, deluju protiv upala i mikroba. Kada konzumiramo hanu bogatu dijetetskim vlaknima bakterije u našim crevima ih razlažu na male molekule – kratkolančane masne kiseline. Istraživači sa Stanforda su ispitali propionat i butirat.
Butirat i propionat mogu da modifikuju histone
Butirat, propionat i acetat, nazivaju se masnim kiselinama kratkih lanaca koji su ključni u regulisanju korisnog dejstva dijetetskih vlakana i mikrobiote na zdravlje. Stručnjaci sa Stanford Medicine otkrili su da butirat i propionat mogu da modifikuju histone – proteine koji pomažu u pakovanju DNK u jezgro ćelije, čineći DNK pristupačnijom i utičući na ekspresiju gena.
To znači da bi u određenim situacijama propionat i butirat potiskuju gene koji mogu da dovedu do razvoja karcinoma, veruje se da ove masne kiseline utiču na aktivaciju gena supresora tumora.
– Pronašli smo direktnu vezu između jedinjenja dijetetskih vlakana i modulacije funkcije gena koja štiti od raka. Mislimo da je ovo verovatno delovanje na celokupni organizam, jer tokom procesa varenja kratkolančane masne kiseline mogu da „putuju“ po celom telu – kaže genetičar prof. Michael Snyder, Stanford.
Obe masne kiseline potiskuju rast malignih ćelija
Snyder je bio vođa tima koji je pratio delovanje propionata i butirata na zdrave i kancerogene ćelije debelog creva miševa hranjenih vlaknastim materijama. Pokazalo se da obe masne kiseline potiskuju rast ćelija, podstiču ćelijsku specijalizaciju i pokreću programiranu ćelijsku smrt, posebno malignih ćelija.
Istraživanje je objavljeno prošle nedelje u časopisu Nature Metabolism.
Rak debelog creva nije isključivo bolest starijih osoba
U poslednjih nekoliko godina stručnjaci beleže veći broj mladih osoba obolelih od kolorektalnog karcinoma. Snyder sugeriše da bi rizik od raka mogao da se spreči ishranom bogatom dijetetskim vlaknima, koja podstiču redovno pražnjenje creva, stabilizuju šećer u krvi i holesterol, doprinose zdravlju srca.
Lekari savetuju dnevnu konzumaciju dijetetskih vlakana u količini 25 do 30 grama.
– Savremeni način ishrane uglavnom je siromašan vlaknima, usled čega crevni mikrobiom ne može dobro da funkcioniše i proizvede dovoljne količine kratkolančanih masnih kiselina – navodi Snyder.
5 namirnica bogatih dijetetskim vlaknima
Dijetetičar Stephanie Schiff iz bolnice Northwell Huntington predlaže 5 načina na koje možemo da upotpunimo ishranu dijetetskim vlaknima. Ona savetuje sledeće namirnice:
- Cela zrna – ovsena kaša, ječam i bulgur pšenica
- Pasulj, grašak i mahunarke, sočivo
- Voće — maline, kupine, kruške, jabuke
- Povrće — brokoli, špargle, artičoke, prokelj
- Orašasti plodovi i semenke — čia semenke, laneno, bundevino seme, bademi
