Povrće je dragocen izvor minerala i vitamina, od suštinske je važnosti za dobro zdravlje. Većina vrsta povrća, pored toga što ima odlične nutritivne vrednosti, sporo podiže nivo šećera, daje nam neophodnu energiju i pruža dugotrajan osećaj sitosti. Stručnjaci, ipak, skreću pažnju da bi osobe sa dijabetesom morale pažljivo da koriste neke vrste namirnica, posebno krompir, šargarepu, grašak. To ne mora da znači da se ovo povrće u potpunosti izbaci iz ishrane, nego da se vešto kombinuje sa drugim sastojcima i koristi u ograničenim količinama, kako ne bi došlo do neprijatnih skokova šećera.
Povrće koje slobodno mogu da koriste osobe sa dijabetesom
Lekari kažu da ćemo šećer u krvi najbolje regulisati, ako unosimo namirnice sa visokim nivoom vlakana. Većina stručnjaka osobama sa dijabetesom savetuje da skoro svakodnevno u svoju ishranu uvrste povrće iz porodice kupusnjača, kao što su kupus, brokoli, karfiol, kelj, prokelj.
Postoji ipak i povrće koje ima nešto viši glikemijski indeks kao što su šargarepa, paškanat, cvekla U procesu kuvanja dolazi do porasta glikemijskog indeksa ovih namirnica, tako da one u kuvanom obliku imaju više šećera.
Glikemijski indeks (GI) označava označava brzinu i nivo rasta glukoze u krvi posle konzumacije određenih namirnica. Osobe sa dijabetesom morale bi da biraju namirnice sa niskim glikemijskim indeksom 55 ili manje, srednji GI iznosi 56 od 69 i visok 70 ili više.
Krompir
Krompir je povrće koje ima izrazito visok glikemijski indeks i ne savetuje se osobama sa loše kontrolisanim šećerom. Pečeni krompir ima glikemijski indeks 95, kuvani krompir i krompir kuvan u ljusci ima mnogo niži glikemijski indeks 36.
Većina stručnjaka osobama sa dijabetesom ne savetuje prženi krompir, pomfrit, pire krompir, posebno ne u toplim varijantama. Kada se ohladi krompir ima ipak niži glikemijski indeks. Kuvani krompir kada se ohladi možemo u umerenim količinama da koristimo, uz na primer, zelenu ili saltu od svežeg kupusa. Uvek je potrebno voditi računa o količini, jer veće količine krompira mogu da povise šećer.
Stručnjaci savetuju osobama sa loše kontrolisanim šećerom, insulinskom rezistencijom, predijabetesom da radije koriste hleb i testenine u hladnom obliku. Odstajao hleb ima viši nivo otpornog skroba od svežeg hleba. Veruje se da je zamrznut i pre upotrebe odmrznut hleb dobra opcija za dijabetičare, jer se jednom zamrznuti hleb sporije vari i uzrokuje blaži skok šećera u krvi.
Šargarepa
Šargarepa je višestruko korisno povrće, ali ima visok glikemijski indeks i zato bi osobe sa dijabetesom morale da je izbegavaju. Pojedini stručnjaci na primer dozvoljavaju da se šargarepa kuva u domaćoj supi, ali da se obavezno odstrani pre konzumacije supe. Dijabetičari bi morali da izbegavaju kuvanu šargarepu koja ima glikemijski indeks oko 80, naravno u sirovom stanju ovo povrće ima mnogo niži glikemijski indeks oko 35.
Šargarepa je korisna namirnica i za osobe sa dijabetesom ali u ograničenim količinama i sirovom obliku. Malo sirove šargarepe može da se doda u kupus salatu uz orah, badem. Savet je da se šargarepa konzumira uz jogurt, jer na taj način glukoza sporije prodire u krv. Mora se uvek voditi računa o veličini obroka.
Grašak
Grašak je povrće sa umerenom količinom kalorija i malo masnoća. Sadrži dosta vrednih proteina, vlakna, kalijuma, fosfora, gvožđa, vitamina C. Pojedini endokrinolozi ne preporučuju osobama sa dijabetesom grašak. Zeleni grašak sadrži veće količine ugljenih hidrata koji mogu da povećavaju nivo šećera. S druge strane neki stručnjaci dopuštaju upotrebu graška u umerenim količinama. Uz parče kuvanog mesa mogu da se konzumiraju do 3 kašike graška, kuvanog s mesom, na taj način se može sprečiti nagli skok šećera.
Kod loše regulisanog šećera potrebno je ograničiti i količine pasulja, kuvane cvekle, kuvanog korena peršuna i paškanata. Ishrana kod osoba sa dijabetesom mora da ipak bude primerena individualnim potrebama, vrednostima šećera, mogućim pratećim oboljenjima, savet je zato da se o svim pojedinostima posavetujete sa svojim lekarom.
