Visok šećer u krvi posledica je nedovoljne proizvodnje ili nepravilnog korišćenja insulina. Ovo stanje u početku uglavnom nije praćeno simptomima, koji se javljaju tek kada je šećer uglavnom viši od 10 mmol/l. Pacijenti kao prve tegobe prijavljuju pojačanu žeđ, jaču potrebu za mokrenjem. Vrednosti šećera mogu se ipak pravilno regulisati određenim životnim navikama, pravilnom ishranom koja podiže nivo energije i dobro raspoloženje. Hronično visoke vrednosti šećera faktor su rizika za razvoj bolesti srca, bubrega, očiju.
Normalne vrednosti šećera
Postoji nekoliko jednostavnih i jeftinih načina da regulišemo vrednosti šećera u krvi, bez obzira na to da li već imamo ustanovljen dijabetes tipa 2, ili samo želimo da ojačamo naše zdravstveno stanje. Normalne vrednosti glukoze kod zdravih osoba iznose 3,9 do 6,1 mmol/l. Kada su jutarnje vrednosti više od 6,1 mmol/l, reč je o povišenoj glukozi u krvi ili hiperglikemiji (visokom šećeru). Dijetetičar Jamie Johnson sa Ingraining Nutrition navodi da visok šećer u krvi možemo da regulišemo na sledeće načine.
Ugljeni hidrati na kraju obroka
Pravilan redosled namirnica u okviru jednog obroka može da reguliše vrednosti šećera. Istraživanja navode da konzumacija ugljenih hidrata posle povrća reguliše vrednosti šećera. Preporuka je da se obrok počne namirnicama bogatim vodom i vlaknima, kao što je to povrće, potom visokim sadržajem proteina, zatim ulja/masti, složenim i na kraju jednostavnijim ugljenim hidratima ili hranom bogatom šećerom.
Rastvorljiva vlakana
Vlakna iz povrća koja se rastvaraju u vodi, pri čemu stvaraju materiju sličnu gelu, su vlakna rastvorljiva u vodi. Na ovaj način obezbeđuju se nivoi holesterola i glukoze u krvi, jer se malo usporava varenje, zbog čega se ugljeni hidrati sporije apsorbuju, a sve za rezultat ima dobre nivoe šećera posle jela. Prirodni izvori rastvorljivih vlakana su orasi, semenke, pasulj, sočivo, grašak, jabuke, banane, ovas, prokelj, avokado.
Povremeni post
Povremeni ili intermitentni post nije samo način na koji može da se reguliše telesna težina, već i povišen šećer u krvi. Ovaj princip ishrane naglasak stavlja na dobar doručak i ručak i manju večeru pre 18.00 časova. Pojedina istraživanja navode da kasniji večernji obroci mogu da pogoršaju regulaciju šećera i kod u principu zdravih osoba. Prema nekim istraživanjima, povremeni post bio je od koristi osobama sa visokim nivoima šećera i holesterola u krvi.
Integralne žitarice
Konzumiranje žitarica celog zrna poboljšava nivo glukoze u krvi posle obroka, tvrde mnoge studije. Na ovaj način snižava se i visok šećer i sprečava razvoj šećerne bolesti. Žitarice celog zrna imaju niže glikemijsko opterećenje, telo ih sporije obrađuje i na taj način održava stabilan nivo šećera u krvi. Jačaju kardiovaskularni sistem, metabolizam. Savet je da u jelovnik uvrstimo ovas, integralni pirinač, heljdu, proso, kinou, zob.
Šetnja posle ručka
Jednostavan i dobar način regulacije visokog šećera u krvi jeste šetnja posle obroka. Dovoljna je šetnja od nekih 10 do 15 minuta, jer mišići na taj način koriste glukozu, kako bi obezbedili energiju, a sve ima za rezultat niži nivo glukoze u krvi. Veruje se da se na ovaj način ubrzava vreme koje je potrebno da hrana iz želuca dospe u tanko crevo, jača osećaj sitosti. Stručnjaci svima savetuju barem 30 minuta hoda u toku dana.
Obratite pažnju na skrivene šećere
Stručnjaci skreću pažnju da u skoro svakoj prerađenoj namirnici, sosu, prelivima za salatu, gotovim slanim jelima, ima i šećera. I slane namirnice sadrže uvek neki procenat šećera koji može brzo da nam podigne šećer i vremenom pojača rizik od razvoja dijabetesa. Dodati šećer se brzo apsorbuje u krvotok, što povećava nivo šećera u krvi. Savet je da žene konzumiraju najviše šest, a muškarci devet kašičica dodatnog šećera dnevno.
Preporuka stručnjaka jeste da izbegavamo i zamene za šećer. One ne podižu brzo nivo šećera u krvi, ali nisu dobra alternativa za dugoročnu kontrolu glukoze. Svetska zdravstvena organizacija navodi da zaslađivači bez šećera za kontrolu telesne težine mogu da pojačaju rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca.
Vitamin D
Vitamin D je hormon zadužen za adekvatnu koncentraciju kalcijuma i fosfora u serumu neophodnu u procesu mineralizacije kostiju. Nedostatak vitamina D dovodi se u vezu sa dijabetesom tipa 2, hipertenzijom. Opservacione studije navode da osobe sa dijabetesom tip 2 imaju niže vrednosti vitamina D u krvi u odnosu na zdrave osobe. Stručnjaci upozoravaju da su rezultati studija koje su se bavile vitaminom D i dijabetesom često oprečne.
Nije sigurno da će suplementacija vitaminom D biti od pomoći svim pacijentima. Veruje se da bi koristi od suplementacije vitaminom D mogle da imaju osobe u riziku ili na samom početku bolesti. Lekari upozoravaju i da vitamin D ne uzimamo na svoju ruku, jer neadekvatne doze mogu da dovedu do povećanja nivoa kalcijuma u krvi i na kraju oštećenja tkiva, kostiju i bubrega.
Pijte dovoljne količine vode
Odrasle osobe koje piju dovoljne količine vode su zdravije, mogu bolje da regulišu visok šećer i imaju manje hroničnih bolesti, tvrde pojedine studije. Istraživanja navode i inverznu vezu između unosa vode i rizika od dijabetesa tipa 2, što znači da adekvatna konzumacije vode smanjuje rizik od šećerne bolesti. Uočeno je da su osobe koje su pile vodu pre obroka unosile manje kalorija, imale niže nivoe triglicerida i „lošeg“ LDL holesterola.
