Holesterol je esencijalna supstanca koju proizvodi jetra. Visok holesterol, takođe poznat kao hiperholesterolemija, odnosi se na visoke nivoe LDL ili ukupnog holesterola u telu. Može da nastane ako jedemo hranu bogatu mastima. Drugi uzroci visokog holesterola uključuju genetske poremećaje, kao što su porodična hiperholesterolemija, stres, sedentarni način života, lekovi i neka zdravstvena stanja.
Šta je holesterol
Holesterol je prisutan u svakoj ćeliji tela. Telo proizvodi holesterol, ali ga unosimo i hranom. Holesterol je supstanca na bazi ulja i ne meša se sa krvlju, koja je na bazi vode. Ima četiri primarne funkcije:
- doprinosi strukturi ćelijskih zidova
- stvara digestivne žučne kiseline u crevima
- omogućava organizmu da proizvodi vitamin D
- omogućava telu da proizvodi određene hormone
Holesterol putuje po telu u lipoproteinima. Dva tipa lipoproteina nose pakete holesterola:
- lipoprotein niske gustine (LDL): holesterol koji na ovaj način putuje nezdrav je ili „loš” holesterol.
- lipoprotein visoke gustine (HDL): holesterol koji je prisutan u HDL-u poznat je kao „dobar” holesterol
Takođe je važno obratiti pažnju i na trigliceride i ukupni holesterol:
- trigliceridi: ovo je vrsta masti koju telo koristi za energiju; visok nivo triglicerida u kombinaciji sa visokim LDL (lošim) holesterolom ili niskim HDL (dobrim) holesterolom može povećati rizik od srčanog i moždanog udara
- ukupni holesterol: kompletna količina LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida u krvi
Uzroci visokog holesterola
Holesterol u telu uglavnom potiče iz jetre. Međutim, može da ga proizvede i svaka ćelija u telu.
Nekoliko faktora može dovesti do povećanja nivoa LDL, a neki od njih su:
– Genetske karakteristike
Neki ljudi imaju visok nivo holesterola zbog svojih gena. Porodična hiperholesterolemija je nasledna bolest, a ljudi sa ovim stanjem imaju povećan nivo LDL holesterola u krvi.
– Faktori ishrane
Visok holesterol može biti rezultat ishrane bogate mastima. Smanjenje unosa masti u ishrani pomaže u upravljanju nivoima holesterola. Posebno je korisno ograničiti hranu koja sadrži:
- holesterol: prisutan je u životinjskoj hrani, mesu i siru
- zasićene masti: ima ih u nekim vrstama mesa, mlečnim proizvodima, čokoladi, pečenim proizvodima i duboko prženoj i prerađenoj hrani
- trans masti: prisutne su u nekoj prženoj i prerađenoj hrani
– Stres
Stres može doprineti visokom nivou holesterola. Na primer, jedna starija studija iz 2013. godine otkrila je vezu između visokog nivoa stresa na poslu i visokog nivoa LDL i ukupnog holesterola. Međutim, potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdila veza između stresa i visokog nivoa holesterola.
– Sedentarni način života
Sedeći način života može doprineti visokom nivou holesterola. Studija iz 2015. godine pronašla je dokaze da ljudi sa umerenom težinom koji provode više vremena sedeći ispred ekrana mogu imati viši nivo lošeg LDL i ukupnog holesterola, dok oni koji provode više vremena u fizičkoj aktivnosti imaju viši nivo dobrog holesterola ili HDL.
– Lekovi
Osobe koji uzimaju određene lekove mogu imati viši nivo ukupnog i LDL holesterola i niži nivo HDL. Opšte poznati lekovi koji negativno utiču na nivo lipida su:
- kardiovaskularni lekovi
- antipsihotici
- antikonvulzivi
- hormoni
- određeni imunosupresivi
- SGLT2 inhibitori za lečenje dijabetesa
- progestini, anabolični steroidi i kortikosteroidi
– Zdravstveno stanje
Neka zdravstvena stanja povećavaju šansu za razvoj visokog holesterola i to su:
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- gojaznost
- bolesti jetre ili bubrega
- sindrom policističnih jajnika
- trudnoća i druga stanja koja povećavaju nivoe ženskih hormona
- neaktivna štitna žlezda
- nefrotski sindrom
– Ostali faktori rizika
Prisustvo određenih faktora rizika može povećati šanse za visok holesterol:
- prekomerna težina ili gojaznost
- starost – 45 godina i više za muškarce i 55 godina i više za žene
- pušenje
Nivoi i opsezi holesterola
Visok holesterol je značajan faktor rizika za koronarne bolesti srca i uzrok srčanog udara.
Nagomilavanje holesterola je deo procesa koji sužava arterije, koji se naziva ateroskleroza. Kod ateroskleroze, plakovi se formiraju i uzrokuju ograničenje protoka krvi. Zbog toga lekari preporučuju održavanje nivoa ukupnog i LDL holesterola u određenim granicama.
Optimalnom koncentracijom LDL-holesterola smatra se vrednost ispod 2,6 mmol/L, graničnom od 2,6 – 3,34 mmol/L, visoko-rizičnom od 3,35 – 4,89 mmol/L, dok se vrlo visoko-rizičnom smatraju koncentracije ≥ 4,9 mmol/L.
Optimalan nivo ukupnog holesterola u krvi zdravih osoba je <5 mmol/L, dok je za osobe sa višim rizikom <4 mmol/L, HDL >1,1 za muškarce a >1,3 za žene, trigliceridi <1,7mmol/l.
Nivo holesterola obično se povećava s godinama. Zdrav nivo ukupnog holesterola za osobu mlađu od 19 godina manji je do 4.39 mmol/l, dok je za osobe starije od 20 godina 3.23 mmol/l do 5.17 mmol/l.
Sprečavanje visokog holesterola
Ukoliko znamo koji je uzrok visokog holesterola to može da nam pomogne da smanjimo ili upravljamo našim nivoima holesterola, uključujući:
- konzumiranje ishrane zdrave za srce
- redovno vežbanje
- izbegavanje pušenja
- postizanje i održavanje umerene težine
Od 2018. godine, lekari razmatraju i faktore koji mogu povećati rizik, a to su:
- porodična istorija
- određena zdravstvena stanja koja povećavaju rizik od visokog holesterola, kao što su hronična bolest bubrega ili hronična upalna stanja
Uzimanje ovih faktora u obzir dovodi do personalizovanijeg pristupa lečenju i prevenciji visokog nivoa holesterola.
Šta može brzo da smanji holesterol
Lekar može da propiše lekove zajedno sa promenama životnih navika kako bi se brže smanjio holesterol. Lekovi za visok holesterol su statini, sekvestranti žučne kiseline, niacin, fibrati i injekcije inhibitora PCSK9.
Istinski dobro objašnjeno irazumljivo i za prosečnog čovek.