Maratonci se suočavaju sa neočekivanim rizikom od raka debelog creva, otkriva nova studija

Tokom dugog, napornog trčanja, telo privremeno preusmerava protok krvi iz gastrointestinalnog trakta kako bi moglo da podrži mišiće koji pokreću aktivnost. Zbog toga trkači imaju probleme sa varenjem nakon treninga

Maratonci su atlete koji se takmiče u disciplini maraton – trci na 42 kilometra i 195 metara (42,195 km), a nedavno objavljeno istraživanje dovelo je u vezu trčanje na duge staze i bolesti debelog creva. Naime, utvrđeno je da su maratonci suočeni sa neočekivanim rizikom od raka debelog creva.

Iako mladi i zdravi maratonci nosi rizik od razvoja i kasnog otkrivanja karcinoma

Preporučujemo

Tokom skoro godinu dana, dr Timothy Cannon, ko-direktor Programa za rak gastrointestinalnog trakta  u Inova Schar Cancer Institute, pregledao je tri zapanjujuće slična pacijenta. Svi su bili relativno mladi. Svi su bili ne samo zdravi, već i „ekstremni sportisti“ koji su trčali na duge staze. Nažalost, kod sva tri pacijenta dr Cannon je ustanovio rak debelog creva u četvrtom stadijumu.

- Bilo je neobično to što je jedina zajednička stvar za sva tri pacijenta bilo trčanje - ističe dr Cannon koji je zbog njihovog slučaja osmislio studiju kako bi saznao nešto više.

Rezultati te studije, koji su nedavno predstavljeni na konferenciji American Society of Clinical Oncology pokazuju da zaista može da postoji veza između trčanja na duge staze i bolesti. Od 100 ozbiljnih trkača uključenih u studiju, 15 je imalo predznak raka debelog creva – nalaz koji sugeriše da je „rizično trčati na ekstremne staze, čak i maraton, navodi dr Cannon.

S druge strane, stručnjaci naglašavaju da ne treba tek tako "okačiti patike o klin" samo na osnovu ovog nalaza dr Canonna.

- Ne bih volela da odvraćam ljude od trčanja, ili da počnu da trče ili čak džogiraju, zbog rezultata  ove studije. To bi bilo nepravedno prema ovom sportu - smatra dr Christina Dieli-Conwright, profesorka medicine na Harvard Medical School koja istražuje vežbanje i rak Dana-Farber Cancer Institute. 

Šta istraživanje kaže o trčanju i raku debelog creva?

Tima naučnika koji je predvodio dr Cannon pregledao je 100 trkača starosti od 35 do 50 godina. Oni nisu bili povremeni džogeri – svi su završili najmanje dva ultramaratona ili pet redovnih maratona. Svi u studiji su uradili kolonoskopiju, tokom koje su istraživači tražili polipe sa velikom verovatnoćom da se pretvore u rak. U prethodnim studijama odraslih u 40-im godinama bez specifičnih faktora rizika za rak debelog creva, ova vrsta polipa pojavila se kod oko 5 odsto ljudi koji su bili podvrgnuti skriningu. U studiji koju je vodio dr Cannon 15 procenata ispitanika je imalo takve polipe.

Postoje i činjenice na koje naučnici upozoravaju. Studija, koja još nije objavljena u recenziranom časopisu, bila je mala, specifična za sportiste i njihovu izdržljivost i pružila je ograničene informacije o njihovim drugim mogućim faktorima rizika od raka. Takođe nije uključivala uporednu grupu onih koji ne trče.

- Da li bi ti polipi već bili prisutni bez obzira na njihov sportski status - zapitala se dr Cathy Eng, koja vodi Program istraživanja gastrointestinalnog karcinoma u Vanderbilt University’s Ingram Cancer Center. Kako je naglasila, nema načina da se to sazna iz studije, koju je nazvala „podstičućom na razmišljanje“, ali „ne definitivnom“.

Naučnici kažu da istraživanje „pruža početne dokaze da bi se dalje razmišljalo o ovome“, ali potrebno je mnogo više istraživanja da bi se izvukli čvrsti zaključci, posebno o rekreativnijim sportistima – to jest, velikoj većini trkača.

Kako bi maratonci i trčanje na duge staze mogli da se dovdu u vezu sa rakom debelog creva?

Nova studija ne dokazuje da trčanje na duge staze izaziva rak debelog creva. Ali, čak i na teorijskom nivou, kako bi to dvoje moglo da ima veze jedno s drugim?

Tokom dugog, napornog trčanja, telo privremeno preusmerava protok krvi iz gastrointestinalnog trakta kako bi moglo da podrži mišiće koji pokreću aktivnost. Zbog toga trkači mogu da krive ovaj proces za probleme sa varenjem koji se često javljaju nakon treninga. Ekstremni trkači, koji provode mnogo vremena u ovom stanju, mogu iskusiti fiziološke promene koje povećavaju rizik od raka, smatra dr Cannon. Takođe, mogu postojati razlike u crevnim mikrobiomima trkača u odnosu na ljudi koji ne trče. Ali, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li zaista postoji veza između trčanja i raka debelog creva i, ako postoji - šta je pokreće.