Ne postoji čovek koji bar jednom u životu nije doživeo kratkotrajnu epizodu parestezija (izmenjene osetljivosti) u potkolenici, posebno posle dužeg sedenja prekrštenih nogu, ili u šaci, nakon spavanja na ruci. Takvi trnci (bez slabosti, iako se čoveku čini da ne može da pomera ekstremitet), brzo i spontano prestaju kada se površinski senzitivni nerv oslobodi dužeg mehaničkog pritiska. Jedan od najčešćih simptoma u neurologiji su upravo parestezije koje pacijenti opisuju kao trnjenje, mravinjanje, bockanje ili peckanje, a mogu se osetiti na bilo kom delu tela: prstima, šakama, stopalima, rukama, nogama, trupu i leđima, čak i na poglavini.
Šta je telesni senzibilitet i kako ga mozak prepoznaje
Parestezije se javljaju bez “upozorenja”, obično su bezbolne (u najgorem slučaju neprijatne, ali ne i bolne) i u zavisnosti od uzroka uzroka imaju jasan vremenski obrazac i lokalizaciju javljanja. Ponovljene parestezije mogu da ukažu na neka patološka stanja, i tada je potrebno javiti se lekaru. U fiziologiji i neurologiji, senzibilitet predstavlja svako konkretno, svesno iskustvo proizašlo iz stimulacije određenog čulnog organa, nerva ili (senzornog) područja u mozgu.
– Doživljaj svega čulnog je veoma kompleksan proces: osećaji, a ne osećanja, se iz svih delova tela i svih unutrašnjih organa, ne samo kože, kao i iz naše okoline, registruju receptorima, pa prenose vrlo kompleksnim nervnim putevima do mozga, koji ih obrađuje. On ih može doživeti kao prijatne (miris parfema, zvuci pesme) ili neprijatne (žuljanje cipela), upozoravajuće (bol u stomaku) ili nerelevantne (kišne kapi na koži). Neke odbacuje, jer ih prepoznaje kao uobičajene, poput dodira prekrivača, a na neke reaguje motornom odbrambenom reakcijom (povlačenje ruke posle uboda igle), refleksno ili svesno (zujanje komarca) uz odgovarajući emotivni doživljaj i svrsishodnu radnju ukoliko je potrebna – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal specijalista neurologije dr Anđela Gavrilović.
Za dijagnozu važne precizne informacije pacijenta
Ukoliko parestezije ne prođu poSle kraćeg vremenskog perioda, već se ponavljaju ili postanu hronične, radi se o simptomu koji treba da pobudi sumnju na patološko dešavanje (oboljenje ili stanje) koje ponovljeno ili u kontinuitetu oštećuje nerv ili više nerava. Tada je potrebno, prema rečima dr Gavrilović, javiti se izabranom lekaru, koji će posle razgovora i pregleda, najpre uraditi potrebne analize krvi i urina, a zatim osobu uputiti na eventualno dalje ispitivanje.
– U takvim slučajevima, pacijenti najčešće bivaju upućeni neurologu, fizijatru ili kardiologu, i zbog toga je vrlo važno objasniti precizno lekaru vreme nastanka, okolnosti, trajanje i lokaciju utrnutog regiona. Nije isti stepen hitnosti nagle pojave trnjenja. Trnjenje leve ruke, na primer, uz bol u sredogruđu, ukazuje na mogući infarkt srca, naglo nastalo trnjenje desne ruke i jezika su simptomi moždanog udara, ili postepena utrnulost tri prsta šake ukazuje verovatno na kompresiju perifernog nerva u uskom kanalu ručja, kroz koji prolazi – daje primere dr Anđela Gavrilović. Kod trnjenja stopala, koje traje više meseci, kako navodi, razlog najpre može biti polineuropatija, kod nas najčešća kao posledica šećerne bolesti.
Kako neurolog ispituje senzibilitet u odnosu na opisane simptome
Neurolog u okviru kompleksnog neurološkog pregleda, pored ostalog, ispituje i senzibilitet na nekoliko načina. Dr Gavrilović ponavlja da svaki segment sadrži dragocenu informaciju, pa je veoma važno tegobe opisati što preciznije, na osnovu čega se indirektno zaključuje o uzroku i delu nervnog sistema iz kojeg potiču subjektivne smetnje pacijenta:
- za sposobnost da se razlikuje i pravilno oseća oštro i tupo, koriste se vatica i sigurnosna iglica na ciljanim delovima tela i lica (čime se ispituje dodir)
- osećaj temperature se obično proverava epruvetama ispunjenim hladnom i vrućom vodom
- takozvani duboki senzibilitet proverava se vibracionom viljuškom i pomeranjem prstiju dok su pacijentu oči zatvorene (osećaj iz dubine naših zglobova kojim registrujemo kada npr. prolazi voz, kada se desi zemljotres i zahvaljujući kome znamo u svakom trenutku položaj svog tela)
- kortikalna senzorna funkcija, najsloženija od svih, procenjuje se tako što se od pacijenta, takođe zatvorenih očiju, traži da identifikuje poznati predmet (novčić, ključ) pipanjem, kao i brojeve napisane na dlanu, i da napravi razliku između dva istovremena lagana uboda različite razdaljine na određenim delovima tela
Takođe se, dodaje sagovornica eKlinika portala, proverava i mogućnost stajanja zatvorenih očiju i sastavljenih stopala, kojom se procenjuje očuvanost određenih puteva kičmene moždine.
Najčešći razlozi trnjenja tela
Ovaj deo neurološkog pregleda nosi dragocene informacije o tome gde je “problem”, dinamika nastanka i šta je uzrok.
– Kompresija nerava u zglobu ručja, skočnom zglobu, zatkolenoj jami, hernijacija međupršljenskog diska (sa pritiskom na koren živaca), najčešći su razlozi trnjenja koje pacijenti osećaju. Međutim, to mogu biti i oboljenja centralnog nervnog sistema (prolazni ishemijski napadi ili moždani udar), multipla skleroza, meningoencefalitis, lezija kičmene moždine, različiti tumori ili vaskularne lezije, epileptički napad koji ne mora uvek biti praćen gubitkom svesti itd). Malokrvni i pacijenti koji prvi put u životu imaju skok arterijskog pritiska takođe opisuju trnjenje i obamrlost celog tela – ističe dr Anđela Gavrilović.
Fotografija je ilustrativan primer šablona samo nekih u nizu sindroma uzrokovanih lezijama nervnog sistema i nikako nije primenljiva za bilo kakvo medicinsko zaključivanje Foto: www.grepmed.com
Neke od potencijalnih lokacija lezija prema opisu osećaja
Ako je bilo koji deo kompleksih senzornih puteva oštećen, objašnjava neurolog dr Gavrilović, neuroanatomski obrazac sugeriše lokaciju lezije, na primer:
• distribucija čarapa – rukavica: više perifernih nerava
• pojedinačni koren, nerv ili grana: izolovana lezija
• poremećaj senzibiliteta, motorike i refleksa (pojedinačno ili zajedno): splet nerava u potpazušju ili krsnoslabinskoj regiji kičme
• smanjen i izmenjen osećaj ispod određenog nivoa tela: kičmena moždina
• ukršteno trnjenje lica sa jedne a tela sa druge strane: moždano stablo
Nedostatak vitamina i loše životne navike takođe izazivaju osećaj trnjenja
Dr Anđela Gavrilović navodi da postoje i trnjenja koja ne odgovaraju ni jednom poznatom anatomskom obrascu i koja prijavljuju pacijenti sa pratećim psihijatrijskim oboljenjima ili stanjima.
– Osobe, koje zbog posla ili sporta, svakodnevno izvode ponavljajuće pokrete (poput kucanja, sviranja instrumenta, igranja tenisa), koje alkohol konzumiraju često i u socijalno neprihvatljivim količinama ili se loše hrane, imaće trnjenje najpre zbog nedostatka vitamina, posebno vitamina B-12 i folata – dodaje sagovornica eKlinika portala.
Važnost što realnijeg ličnog prikaza stanja, koje daje pacijent, je, kako kaže, nemerljiva, jer tako informacije ne bi mogle da “zavedu” lekara i time se ugrozi dalji tok lečenja. Dešava se, naime, prema rečima dr Gavrilović, da pacijenti preuveličavaju, pogrešno prijavljuju ili minimiziraju svoje smetnje (posebno ako su prvo “konsultovali” internet), a lekar u toku pregleda ničim ne može da ih izmeri i verifikuje, tako da preostaje samo da imaju poverenje jedan u drugog.
Kada je potrebno javiti se hitno lekaru
Vremenski obrazac javljanja, trajanje simptoma, okolnosti nastanka i deo tela gde se trnjenje javlja sklapaju slagalicu u kojoj će lekar sa velikim stepenom sigurnosti znati kako dalje na najbolji način da pomogne pacijentu i gde da ga uputi, kako da ga leči. Važno je, po rečima dr Gavrilović, istaći da svaka, što preciznija informacija ima svoju “težinu” zbog čega je važno navesti i ostale relevantne podatke (pojavu povišene temperature, skok pritiska, uzimanje lekova i pomoćnih sredstava, prethodne povrede i bolesti, bolesti u porodici, prethodni stres, putovanje na egzotične destinacije, ujed krpelja itd.)
– Ukoliko se trnjenje javi naglo i ne prolazi u narednih desetak minuta, a zahvata polovinu lica i/ili tela, jednu ruku ili obe noge istovremeno, posebno ako nije izolovan simptom, javite se odmah u najbližu dežurnu ustanovu. Većina parestezija je benignog uzroka, ali one koje to nisu upozoravaju na ozbiljno i akutno dešavanje u organizmu – naglašava za eKlinika portal specijalista neurologije dr Anđela Gavrilović.
Sjajno