Čestična zagađenost vazduha deluje štetno na srce Foto: Shutterstock
Osobe koje žive u mestima gde je aerozagađenje veće od dozvoljenog i pate od atrijalne fibrilacije, takozvanog treperenja srčanih pretkomora, najčešćeg oblika aritmija, jesu za 1,2 puta pod većim rizikom za nastanak infarkta miokarda, u odnosu na one koji imaju isti poremećaj srčanog ritma, ali žive u oblastima sa čistijim vazduhom.
Ovo su rezultati nedavno objavljene, do sada najobimnije studije koja se bavila pomenutom tematikom, u naučnom časopisu JAMA Network Open.
Istraživači sa Univerziteta Pitsburg od 2007. godine pratili su preko 31 000 učesnika sa atrijalnom fibrilacijom, merivši stepen čestičnog zagađenja vazduha u neposrednoj blizini njihovih kuća, što im je omogućilo da procene koje količine ovih čestica ispitanici udišu na dnevnom i godišnjem nivou.
Negativan uticaj čestičnog zagađenja po zdravlje
Čestično zagađenje vazduha je najštetnije po zdravlje, jer su ove čestice tako malih dimenzija, a neke su manje i od 2,5 mikrometara, te lako prolaze iz plućnih alveola direktno u cirkulaciju, delujući štetno na srce i pluća.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji se na godišnjem nivou zabeleži preko 6500 prevremenih smrti od posledica izloženosti zagađenom vazduhu.
Iako možda na prvi pogled otkriveno povećanje rizika ne izgleda visoko, situacija je zapravo zabrinjavajuća, budući da su osobe sa dijagnostikovanom atrijalnom fibrilacijom, u odnosu na one sa normlanim srčanim ritmom, već 5 puta pod većim rizikom za nastanak srčanog udara.
Smanjiti izloženost zagađenju
Značaj rezultata istraživanja ogleda se u mogućnosti koriščenja novih saznanja za eventualno smanjenje rizika za javljanje infarkta miokarda kroz savetovanje pacijenata sa ovim tipom srčanih aritmija da ograniče svoju izloženost zagađenjom vazduhu i izbegavaju izlaženje iz kuće kada je nivo aerozagađenja veoma visok.
Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji?
Prethodne nedelje je Agencija za zaštitu životne sredine objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu. Dozvoljene godišnje granične vrednosti prekoračene su u skoro svim većim gradskim sredinama, a najgori kvalitet vazduha zabeležen je, između ostalog, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Valjevu, Užicu, Kraljevu, Smederevu, Zaječaru, Boru i Pančevu.
