Vest o preranom odlasku prof. dr Dragane Obradović, neurologa sa VMA i jednog od najvećih stručnjaka koje smo imali na polju multipla skleroze, pokrenula je pre nedelju dana na društvenim mrežama lavinu komentara svih koji sa ovom bolešću imaju bilo kakve veze. Od nje su se u neverici opraštali najugledniji stručnjaci iz sveta koje se bave pitanjima i lečenjem MS, a sa kojima je sarađivala, doktori i medicinsko osoblje, njene kolege iz drugih zdravstvenih ustanova, i ispred svih, pacijenti i svi okupljeni oko MS platforme Srbija – oni koji su u tom trenutku, to je potpuno jasno, ostali bez najvećeg borca za njihovo pravo na lečenje i što normalniji i funkcionalniji život.
„Veličanstvena žena, majka, lekar i čovek, Dragana Obradović, umrla je danas boreći se žestoko do kraja! Moja Draganica…“ – napisao je tog dana na Tviteru profesor doktor Slobodan Obradović, načelnik I odeljenja Klinike za kardiologiju VMA, njen suprug i životni saborac.
Zahvaljujući njemu i njihovoj petnaestogodišnjoj kćeri Deni koja je bila centar sveta omiljene doktorke, ogromnoj ljubavi ali i hrabrosti, samo nekoliko dana kasnije došli smo u priliku da ovu priču uradimo ekskluzivno za eKliniku jer to, na svaki način, ovoj neumornoj heroini borbe za svakog MS pacijenta, dugujemo.
Autor i potpisnik ovih redova izražava zahvalnost i uredništvu portala jer se radi o tekstu koji izlazi iz uobičajenih i ustanovljenih internih pravila, i ima izrazito ličnu konotaciju.
Neprekidno „na položaju“ za dobrobit pacijenata i davanje saveta
Sredinom januara, za portal eKlinika, profesorka Obradović i moja malenkost uradile smo važan tekst o tome kako su se oboleli od MS nosili sa pandemijom. Bila je ponosna na njih, na njihovu ozbiljnost i disciplinu. Objasnila je važnost potrebe da se vakcinišu kao prioritetna grupa, i obećala da njena borba da svi, a ne samo petina obolelih od multipla skleroze, imaju pravo na adekvatnu terapiju koja će im omogućiti pristojan život – neće prestati, da ona neće odustati. Dogovorile smo i aktivniju saradnju kako bi borba za lečenje svakog pacijenta sa MS bila što prisutnija u medijima.
Bila je raspoložena, nasmejana, puna entuzijazma, duhovito komentarisala neke pojave oko nas.
Takođe smo se dogovorile da krajem januara damo osvrt na važnu najavu da je kompanija Pfizer- Biontech završila ozbiljnija ispitivanja prve vakcine za MS. Uplašila sam se, jer mi i pored dogovora, neko vreme nije odgovarala na poruke, što nije bio običaj. Onda se javila da kaže „da su je zadržali u bolnici, ali ako sve bude okej, mogle bismo da uradimo priču sutra, da će joj prijati da se pribere i da radi“. Potom je opet nestala na neko vreme, pa obavestila da je „bilo čupavo, ali da je bolje“.
Zla kob zvana multipli mijelom
Najveći deo onih sa kojima je komunicirala lično ili preko posrednika, lečila ih, bodrila, savetovala, animirala i edukovala putem Tvitera da se pridržavaju mera, terapije i da se obavezno vakcinišu, nije ni znao da to u poslednjoj godini povremeno čini iz sterilnog bloka Hematologije Vojnomedicinske akademije (VMA), često ozbiljno životno ugrožena, i da se već dve godine lavovski bori sa multiplim mijelomom, rakom plazma ćelija koštane srži.
Razmenjivale smo poruke, u maju me je obavestila „da se vraća u formu i da je mnogo bolje“. I bila sam sigurna da je tako, jer drugačiji ishod, bez obzira na svu podlost i perfidnost ove bolesti, u njenom slučaju nije mogao da se zamisli. Bilo je, a nisam bila jedina u tome, nemoguće misliti da ona može da ne pobedi.
Uz zebnju, nije bilo drugačije ni kada je u junu, umesto nje na Viber poruku odgovorio doktor Sloba. Jednostavno, sada stvarno nije bilo dobro, ali, kako da u to iko poveruje kada znamo da se radi o doktorki Dragani?
Put stručnog usavršavanja
Dragana Đorđević je rođena 20.12.1966. godine u Beogradu. Roditelji su joj bili veterinari. Osnovnu školu je završila u Požarevcu, a u Beogradu VIII gimnaziju. Sa prosečnom ocenom 9,64 je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1990. Nekoliko godina je volontirala na Institutu za majku i dete, a onda su, priča nam dr Sloba Obradović, iako je bila najbolja, „preko veze“ primili nekog drugog. Od 1994. do 1998. godine je na specijalizaciji iz neurologije na VMA, a kako je tadašnji sistem razumeo potrebu za što ranijim usavršavanjem stručnog kadra, uspela je da magistrira i doktorira tokom specijalizacije.
Neuroimunologijom i posebno multipla sklerozom bavila se praktično od starta karijere. Doktorat iz oblasti citokina u različitim formama MS odbranila je 1998.godine pod mentorstvom profesora Ace Jovičića. Budno je svakodnevno pratila sve što se događa u svetu iz oblasti MS i tako krenula da radi i transplantacije matičnim ćelijama u ovoj oblasti, kao jedan od pionira u Evropi uopšte, budući da se najveći broj transplantacija u toj indikaciji radio u Americi.
Sarađivala je sa profesorom Richardom Burtom iz Northwest University u Čikagu, koji važi za najboljeg svetskog stručnjaka iz oblasti transplantacije matičnim ćelijama u autoimunim bolestima, kao i u MS-u, i dovela ga na naš Kongres neurologa.
Naučni radovi i ljubav prema profesuri
Prof. dr Dragana Obradović je napisala više važnih naučnih i stručnih radova. Vrlo je značajan njen rad u vezi sa transplantacijom MĆ hematopoeze kod bolesnika sa MS, koji je radila u saradnji sa prof. Burtom, i gde je pokazala da se ovom metodom mogu držati pod dugotrajnom kontrolom agresivne forme MS.
Naučni rad „HLA – nasledna osnova, pušenje i razvoj MS“ urađen je u saradnji sa Karolinska Institutom zahvaljujući Dragani koja je sakupila preko 500 uzoraka krvi bolesnika sa MS i 500 zdravih osoba. Njime se dokazuje povezanost genetske predispozicije, pušenja i nastanka MS, a objavljen je kao originalan rad u epidemiološkom evropskom časopisu sa velikim impact faktorom.
U najvažnije radove svrstavaju se još i rad o transplantaciji matičnih ćelija u MS nakon 10 godina praćenja, što je veoma retko u medicinskoj literaturi. Učestvovala je u radu više naučno – istraživačkih studija kojima su uvođeni novi lekovi u lečenje MS. Poslednje učešće u studiji EVOLVE-MS1 (novi oralni preparat ifumarata za lečenje MS pacijenata) krunisano je koautorstvom u radu koji je objavljen u časopisu Multipla Sclerosa, vodećem svetskom časopisu iz ove oblasti.
Od asistenta iz oblasti neurologije 2001.godine, prešla je ceo put do redovnog profesora 2016. na VMA, a od početka akademskog profesorskog rada na Univerzitetu odbrane Medicinskog fakulteta je držala predavanja iz MS i vežbe studentima. Jako je volela da predaje, kaže dr Obradović, a radila to vrlo predano. I njena predavanja se pamte. Želela je da nauči svoje studente da dobro urade neurološki pregled što predstavlja vrhunsku veštinu, ali više od svega – da razmišljaju, povezuju stvari, i neprekidno nadograđuju svoja znanja.
Bez dlake na jeziku, beskompromisna u životu, radu i na mrežama
Dragana, kaže njen suprug dr Slobodan Obradović, nikada nije imala „dlaku na jeziku“ i uvek je govorila šta misli.
– Borila se kao lav za to da pacijenti sa MS budu lečeni kako treba jer je smatrala da zvanični establišment koji je za ova pitanja sistemski zadužen, nije ni blizu dovoljno učinio na tom planu. Smetalo joj je to, jer je u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima i sama prolazila kroz probleme i nemuštost sistema. Zbog toga je, a tada je već bila bolesna, pre dve godine, osnovala MS platformu Srbije. Pokušala je kroz potpuno legitimnu borbu, preko institucija, da svi shvate da je MS bolest koja se danas dobro leči, da adekvatna terapija zaustavlja progresiju bolesti, da pacijenti mogu da vode normalan život.
– Na žalost, u Srbiji se već niz godina adekvatno leči tek nekih 20 odsto od 12.000 bolesnika sa MS. Zalažući se za maksimu da “svako ima pravo na zdravlje i lečenje”, čak je bila sa članovima MS platforme kod predsednice Vlade, neprekidno ističući da se mora obezbediti adekvatna terapija za MS paciijente. Od 15 lekova koji su sad u svetu odobreni za lečenje MS , Srbija je do skora imala samo interferone i kopaksom koji su lekovi slabe efikasnosti i ne mogu da leče teže forme bolesti. Zahvaljujući njenim, i naporima saboraca iz MS platforme uvedeni su i neki novi lekovi za MS pacijente u Srbiji, ali to je još višestruko daleko od potrebnog, a izbor pacijenata za terapiju na žalost je i dalje ostao centralizovan i potpuno netransparentan – opisuje detalje i razloge njene borbe dr Obradović.
Iako bolesna, paralelno je kao mentor učestvovala u pisanju rada sa Tamarom Anđelić, i bila presrećna što će to rezultirati njenim doktoratom.
– Shvativši uticaj i moć društvenih mreža, u poslednjih 4-5 godina je na Tviteru intenzivno radila na edukaciji ljudi najpre iz oblasti MS, a zatim i na polju covid 19 i vakcinacije, neumorno odgovarala znanima i neznanima koji su joj pisali i tražili pomoć. To je bukvalno radila do poslednjeg dana, dokle god je mogla. Komentarisala je i prenosila tvitove najvećih stručnjaka iz oblasti MS-a, pa i na taj način postala njihov sagovornik i saradnik. Pratili su je i uvažavali njeno mišljenje, i to stručnjaci poput Gavina Govanonija iz Londona, Arona Bustera iz USA… Svi su se na Tviteru oprostili od nje – emotivno govori njen životni saputnik.
Kako je tekla borba sa multiplim mijelomom duže od dve godine
Dr Obradović se priseća da je prve jake bolove u leđima Dragana osetila u aprilu 2019. godine.
– Kako su bolovi bili sve jači, otišli smo na magnet i videli da je nešto napalo kičmu. Bila je potrebna hitna stabilizacija kičme – neurohirurška intervencija. Jedva smo došli do toga, legla je u bolnicu i nismo znali šta je u pitanju. Urađene su analize i obradovali smo se – multipli mijelom, to se dobro leči – priča o početku velike, zajedničke borbe i dodaje da je tada operisana prvi put.
Nažalost, već tada se iz materijala dobija infomacija da mijelom ima ozbiljne citogenetske promene. Tokom 2019. dobija hemoterapiju, a zatim pripremu i autolognu transplantaciju matičnih ćelija kostne srži. Tada je prvi put skoro 3 nedelje bila u sterilnom bloku hematologije VMA, da bi usledilo, navodi dr Obradović, 10 meseci mira i nade.
Sledi, priča nam dalje, veoma kompleksno lečenje u kome je Klinika za hematologiju zaista uspela da primeni sve najnovije lekove za lečenje MM (multiplog mijeloma).
– U junu i julu smo stalno u sterilnom bloku Klinike za hematologiju. Bolest je u zamahu, ali se borimo žestoko. Stalno mi je govorila: “Samo budi tu”, a ja i nisam mogao drugačije. Bilo je teško, ali nekako, kad smo bili zajedno ta težina je nestajala. Na žalost, iako smo dali sve od sebe, Dragana nas je fizički napustila 27.jula 2021. godine ujutro.
Bila je drug za život, obožavala je knjige i pudlu Ariju
Na možda previše smelo pitanje da li bi, i pored toga što je od njenog odlaska prošlo samo nekoliko dana, mogao da za eKliniku ali i za sve ljude koji je nisu poznavali, ispriča još nešto o svojoj Draganici, naš sagovornik je stegao zube i srce, i rekao da mu za nju ništa nije teško.
– Dragana i ja smo zajedno od oktobra 1998. godine, a venčali smo se u avgustu 1999. Jedinu pauzu u radu imala je kada smo se borili da dobijemo Denu, koja je rođena 2006. godine. Bila je žestoka, beskompromisna, iskrena, požrtvovana, puna energije, snova… Naš brak nije bio savršen, ali smo se uvek maksimalno podržavali, cenili i razumeli jedno drugo. Stalno smo pričali o svemu: o pacijentima, bolestima, knjigama, najviše o Deni, vaspitanju, putovanjima… Mnogo sam naučio od nje! Dragana je vodila naš život – priča sa ljubavlju Denin tata.
Ariju, aprikot pudlu, najpametnijeg psa na svetu koja sada ima 7 i po godina je obožavala, i sa njom provela najviše vremena i u bolesti. Puno su šetale, a Aria se, kaže doktor Sloba, nije odvajala od Dragane, pogotovo kada joj je bilo loše.
– Uvek je bila besprekorno elegantna, vrhunskog stila. Čak i kad je bila jako bolesna ponekad bi se našminkala, jer joj je smetalo to što ne izgleda lepo. Obožavala je knjige i čitala godinama po jednu do dve knjige nedeljno, a na put je uvek nosila i po pet. Volela je „Rat i mir“ i pročitala ga više puta. Dan nakon njene smrti sam otišao u Knez Mihajlovu ulicu i kupio 3 poslednja primerka njenih omiljenih knjiga: „Najbolje namere“ Ingmara Bergmana, „Norvešku šumu“ Haruki Murakamija i „Muzej Nevinosti“ Orhana Pamuka.
Sahranjena je sa njima, i Arijinim povocem koji je koristila dugo.
Razumela je lepotu, hranili su je more, muzika, putovanja i umetnost
Govoreći o stvarima koje su voleli, doktor Obradović kaže da su to sigurno najviše bili odlasci na more, kod prijatelja na Kakrc u Boki, preko puta ostrva Sv. Marko.
Tu je Dragana uživala, plivala bi kilometrima, jer je obožavala more i plivanje. Čak su, priča nam, u dva navrata u junu i julu zakazali odlazak na more ali je, nažalost, bolest bila nemilosrdna i jača.
– Dragana je uvek razumela lepotu, volela je muziku. Mnogo smo voleli Dina Dvornika, EKV, Partibrejkerse, Azru… Odgovarala joj je muzika puna žestine poput Violet Fammes, Red Hot Chilli Papers, Jamiroquai, ali i Keith Jarretta, Torda Gustavsona, Paca De Lucije i Vicente Amiga. Volela je da se u kući čuje muzika. Obožavala je slikarstvo, naročito impresioniste, i divno smo se nas troje proveli u Parizu pre 4-5 godina. Posebno je volela Van Goga, Manea i Monea, ali i Pikasa, koga je upravo zavolela uživo u Parizu… Sve je to htela da prenese i Deni, tu ljubav ka lepom, ka pravim vrednostima – ponosan je na ženu sa kojom je delio život sagovornik eKlinika portala.
Posebno napominje da je Dragana mnogo volela i pazila svoje roditelje, majku Ružu, galantnu, požrtvovanu Melenkinju, i oca Vlastu, kome nikada ništa nije bilo teško da pomogne. I oni su, opisuje nam, oboje beskrajno dragoceni naročito kad je u pitanju njihova unuka Dena, bili su im, i sada su velika pomoć, a kuća i dvorište u Melencima sigurna luka u koju su se ponekad sakrivali od sveta.
Dragana i Dena
Njih dve su se, kaže suprug i otac, često žestoko raspravljale, ali bi se uvek mirile, zagrlile i razumele na kraju. Denu je mama učila da bude čvrsta, da se oblači sa stilom, da prepoznaje iskrenost i prave vrednosti.
– Značajan deo 2020. godine su provele same i bile angažovane naročito oko prijemnog za gimnaziju. Uz sve to, bila je kovid godina, ja sam radio, i morali smo da se razdvojimo da ne bih slučajno zarazio Draganu. Bila je to velika borba, Dena u pubertetu, Dragani transplantirana kostna srž, ali su uspele! Dena je dobro uradila prijemni, položila i upisala Prvu beogradsku gimnaziju, kao što je želela. Tokom 2021. Dragani je počeo relaps i veći deo ove godine smo proveli u VMA. Dena je, nažalost, dosta bila sama, ali je uspela da ima sve petice i Dragana je bila presrećna zbog toga. Sa druge strane, najteže joj je padalo što neće proživeti sa Denom sve ono što dolazi. To ju je najviše bolelo – poverava nam doktor Obradović.
Dena je već, i to primećuje sa ponosom, prava naslednica svoje majke, a u to smo imali priliku da se uverimo i u pripremi ovog teksta.
– Moja mama nikada nije volela patetiku, neodlučnost, neiskrenost, laž. Stalno mi je ponavljala: „Ili si za velike, ili za male stvari!“ Bila je strašno radoznala i uvek je želela da proba nešto novo, da ode na neko novo mesto, da proba novu hranu – rekla nam je Dena Obradović.
Amfiteatar VMA u suzama na komemoraciji posvećenoj delu i liku dr Dragane Obradović
– Tvoja VMA te je volela i voleće te zauvek – rekao je, prekidan samo uzdasima prisutnih i glasnim jecajima koje nisu mogli da zaustave.
Slične emocije podelio je i pukovnik profesor Dragan Đorđević sa Univerziteta odbrane MF kome su takođe, kako je rekao, zafalile reči, dodavši da je ponosan što je Draganu poznavao, sa njom radio, i što su zajedno koračali nekim zamišljenim putem u smeru dobrobiti onih koje su lečili.
Nije bilo osobe u amfiteatru koja nije pustila suzu kada se prisutnima obratio i dr Slobodan Obradović. Nekoliko puta su ga savladale emocije, ali je uspeo da prema voljenoj supruzi sa kojom je delio lični i profesionalni život iskaže večito poštovanje i zahvali kolegama sa VMA koje su se nesebično borile da sa njom pobede do poslednje bitke. Doktor Obradović je istakao i nadu da će se Draganina lavovska borba za pacijente koje je lečila do svog poslednjeg udisaja na neki način isplatiti i da je to misija koja iza nje ostaje, a koju treba da nastave svi koji su je poznavali i u toj borbi podržavali.
MS platforma Srbije – oproštaj od drage profesorke
– Draga moja profesorka, želim ovim putem da Vam se poslednji put obratim iako, znam, videćemo se ponovo. Vaše vrline i mane činile su Vas posebnom osobom. Osobom koja zrači harizmom i energijom, osobom čije prisustvo ne može ostati neprimećeno. Hvala Vam za sve što ste učinili za meni drage ljude. Hvala Vam za sve što ste učinili za mene jer, ono što ste učinili, načinilo me je boljom osobom. Osobom koja ne odustaje od svojih principa po cenu bilo čega. Zajedno smo ovu planetu učinili boljim mestom za život, barem za mrvicu. Niste voleli patetiku, ne volim je ni ja, Vi ste me tako naučili. Naše priče će ostati naše. Ja Vam samo obećavam da ću misliti na Vas kada ostvarim ono što smo se dogovorili i što ste mi poželeli. Nedostajaće mi naši razgovori, dugi razgovori. Budite spokojni tamo gore i motrite na mene, znate da znam da budem malo brz, iako ste stalno ispravljali to kod mene. Zasviraćemo mama i ja nekada violinu za Vas, tako smo pričali. Do sledećeg viđenja, srećan put, profesorka. Vaš Damjan. – Damjan Simić (28)
– Profesorka Dragana zauzima važno mesto u mom životu, svi naši susreti, razgovori, planiranja i druženja će ostati na jednom posebnom mestu da ih se sa radošću setim. Neizmerno će mi nedostajati. Uspela je da pretvori sav moj strah i užas multiple skleroze u snagu, volju i odlučnost. – Ivana Bogdanović (33 )
– Kad mi neko spomene profesorku Draganu Obradović, kroz glavu mi prođu njene plave oči, veliki osmeh i neopisivi optimizam za sve što radi. I nešto što će me uvek podsećati na nju je rečenica upućena meni, da je između nas posebna ljubav, ljubav na prvi pogled – Jovana Trapara (22)
Poznavala sam i saradjivala sa prof. Obradovic. Ja sam kao lekar radila na VMA do 2007 godine i od tada sam u inostranstvu. Svaka rec napisana u ovom clanku je istinita. Bila je izvanredna osoba, divan kolega, pametna i obrazovana. Toliko me je njena smrt pogodila da nemam reci. Iskreno saucesce porodici❤