Nisu hemoroidi – rak debelog creva praćen je znakom bolesti koji često zanemarujemo

Broj pacijenata mlađih od 50 godina raste još od devedesetih godina prošlog veka

Rak debelog creva je bolest koja može da se dobro leči kada se otkrije na vreme. Bolest se nekad ispolji i tegobama koje tumačimo kao sindrom nervoznih creva, ili problem sa hemoroidima. Krv u stolici, nenadani gubitak telesne težine, dijareja ili zatvor neki su od poznatijih simptoma koji mogu da nam ukažu da nešto nije u redu. Lekari napominju da jedan znak bolesti često ne primećujemo - suviše tanka stolica, debljine olovke, može takođe da bude simptom kolorektalnog karcinoma.

Bolest je sve češća i kod mladih osoba

Preporučujemo

Rak debelog creva dijagnoza je koja je sve češća i kod mladih pacijenata. Dr Majkl Čečini (Michael Cecchini) iz Centra za gastrointestinalne karcinome i onkologiju, Yale Cancer Center, navodi da broj pacijenata mlađih od 50 godina raste još od devedesetih godina prošlog veka. Tačan razlog je nepoznat, a stručnjaci sve povezuju sa načinom života i delovanjem faktora spoljne sredine. Najbolja zaštita jeste jačanje svesti. Bitno je da na vreme prepoznamo simptome i otkrijemo moguće maligne promene, koje onda mogu da se dosta dobro kontrolišu.

Jedna pacijentkinja sa rakom debelog creva podelila je post na društvenim mrežama, navela je da su bolesti prethodile mnogo tanje stolice, od uobičajenih, uz dijareju i neobjašnjiv gubitak telesne težine. Mislila je da ima sindrom iritabilnog creva, zbog čega nije odmah otišla kod lekara. Kada je posle izvesnog vremena došla na pregled, dijagnostikovan joj je rak debelog creva u četvrtom stadijumu.

Tanka stolica kao znak za uzbunu

– Dešava se da dođu pacijenti i kažu da su im stolice mnogo tanje, često u obliku olovke – kaže dr Čečini. Ovaj simptom je znak da se tumor nalazi pri kraju debelog creva, ili da se širi duž unutrašnje površine debelog creva, zbog čega se sužava kanal kroz koji prolazi stolica.

Medical News Today piše da bi normalna stolica trebalo da bude u obliku kobasice, u jednom komadu ili u nekoliko manjih delova.

Posebno je zabrinjavajuće ako tanka stolica postane stalna promena, navodi dr Džefri Djuker (Jeffrey Dueker), gastroenterolog i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu.

Upozorenje, ali ne i obavezno maligna promena

Dr Djuker naglašava da svaka primetna promena u načinu pražnjenja creva, konzistenciji stolice, češće ili ređe odlaženje u toalet, može da bude znak upozorenja, ali ne obavezno i maligna promena.

– Olovkasta stolica nije toliko čest simptom raka debelog creva, ali je zabrinjavajuća ako se pojavi – kaže Čečini. Doktor upozorava da su mnogo češći znaci raka debelog creva krv u stolici, bolovi, neželjeni gubitak telesne težine. U nekim slučajevima rak debelog creva ne mora uopšte da daje simptome, dodaje dr Čečini.

– Ipak, nikada nemojte da zanemarite simptome. Ukoliko primetite krv u stolici, bolove u stomaku, promene u načinu pražnjenja creva ili neobjašnjen gubitak telesne težine, obavezno dođite na pregled – ističe dr Čečini.

Skrining i pre 45. godine

Moguće je da su kod mladih osoba u pitanju hemoroidi ili neki bezazleni zdravstveni problem, ipak, potrebno je da znamo da je moguće da pacijenti imaju istovremeno i hemoroide i rak debelog creva, naglašava dr Čečini.

Najbolji način da utvrdimo o čemu se tačno radi jeste kolonoskopija ili drugi vid skrininga za rak debelog creva. Skrining počinje za većinu osoba posle 45. godine života, a za osobe koje su imale u porodici slučajeve raka debelog creva i ranije.

Pacijenti koji su imali zapaljenske bolesti creva, radioterapiju karlice ili abdomena, određene genetske sindrome, takođe bi trebalo da urade kolonoskopiju pre 45. godine. Ipak, i pored svega, ne bi trebalo da paničimo.

– Svi navedeni simptomi ne znače nužno da imamo rak debelog creva. Oni samo ukazuju na to da treba da uradimo kolonoskopiju kako bi se utvrdilo o čemu je reč. Ključno je da posumnjamo na mogući rak debelog creva u ranoj fazi, putem skrininga ili prepoznavanjem simptoma, i da ga dijagnostikujemo dok je još izlečiv – zaključuje dr Čečini.